Polazak u vrtić

| 30/05/2010 | 3 Comments

Jedan od važnih događaje  je i polazak u vrtić ili jaslice, a usko sa tim je povezan period adaptacije na novi kolektiv. Kada prvi put dođe u nov kolektiv, detetu će možda biti potrebno i nekoliko nedelja da se adaptira. To posebno važi za decu koja se nisu odvajala od porodice.

Evo nekoliko saveta kako da detetu, a i vama olakšate te prve dane:
• kod kuće treba govoriti pozitivno o polasku u vrtić
• nekoliko nedelja pre polaska, prilagodite ritam jedenja i spavanja vrtićkom
• zajedno sa detetom pripremite stvari neophodne za vrtić

autor fotografije D Sharon Pruitt

autor fotografije D Sharon Pruitt

• ako imate mogućnosti, jedan od roditelja bi trebalo prvih nekoliko dana da bude sa detetom na adaptaciji
• upoznajte vaspitača sa posebnostima vašeg deteta
• svakoga dana pažljivo saslušajte dete kada vam priča kako je proveo dan u vrtiću
ne omalovažavajte detetove poteškoće u adaptaciji
• kad napuštate vrtić, nemojte bežati, nego se pozdravite sa detetom i recite mu kad ćete doći po njega (posle ručka, posle spavanja…)
ne govorite pred detetom o svojim strahovima vezanim za njegov polazak u vrtić
sarađujte sa vaspitačima
• ukoliko želite, imate mogućnost da se uključite u Savet roditelja gde se se razmenjuju mišljenja, ideje, predlozi, zahtevi… Često ideje sa ovih sastanaka i zažive na insistiranje roditelja, a u službi dece.
• u slučaju da problemi adaptacije traju duže od 3-4 nedelje obratite se stručnoj službi vrtića za pomoć, pogotovo ako dete i nakon tog vremena odbija da jede ili spava, ili primetite promene u njegovom ponašanju koje vas zabrinjavaju
• pre polaska u vrtić dete mora da obavi lekarski pregled, koji podrazumeva kompletan sistematski pregled, obavljen od strane pedijatra.

Veoma je bitno tom prilikom uraditi kompletne laboratorijske analize (krv, urin, stolica), kao i bris grla, nosa, kako bi se otklonila svaka sumnja o eventualnom postojanju neke infekcije. Samo potpuno zdravo dete može pristupiti kolektivu, a to dokazuje potvrda pedijatra koju roditelj daje medicinskoj sestri u vrtiću, pri prijemu deteta.

I ne zaboravite:

Od same spremnosti roditelja na odvajanje od deteta, zavisi i kvalitet adaptacije.

Nevena Limic, psiholog

Tagovi: , , ,

Categorije: Deca, Od 1 do 3 godine, Roditeljstvo

O autoru članka ()

Udruženje Roditelj osnovano je 2006. godine sa ciljem da se bori za prava roditelja u Srbiji. Pratite nas na društvenim mrežama, budimo u kontaktu

Komentari (3)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Ljiljana Knezevic says:

    Da sam ranije procitala vas korisni savet u vezi adaptacije dece u jaslicama,sacekala bih septembar i ne bih izlagala dete stresovima zbog promene vaspitacica u sezoni godisnjih odmora.Ovako se spremamo za adaptaciju po treci put,jer smo u medjuvremenu zbog bolesti napravili i pauzu od deset dana.Dete je sve vise vezano za mene umesto da se postepeno odvaja.Da nepricam o tome kako jos uvek sisa i danju i nocu sa svojih 14 meseci,a ja pocinjem uskoro i da radim..

  2. admin says:

    Postovana Ljiljana, u vrticu su bili duzni da Vam to kazu, zbog toga se vecina polazaka i adaptacija radi u septembru.
    Sto se tice vezivanja, ono je u tom uzrastu normalno, i obicno je kulminacija oko 18. meseca,a nekada taj deciji strah od odvajanja traje i mnogo duze.

  3. Slobodan says:

    Sm.Palanka, otac Slobodan Stojilković, dete (mlađe) Milovan 2g i 8mes, u vezi neprimerenog i neodgovornog odnosa odraslih prema najmlađima. Naime, u našim vrtićima nije predviđeno upoznavanje dece i roditelja sa vaspitačima, osim na 10-ak minuta pri jutarnjem dolasku.
    Ujutro u pola sedam, Milovan me je probudio i sav važan saopštio mi je da se sprema i da ide u “školu”. Supruga i ja smo ga odveli. Prvog dana u vrtiću Milovan je bio “dobar” oko sat vremena, odnosno dok nije shvatio da nisam u predvorju, mada sam mu se javio kad sam pošao, ali je bio zauzet novim igračkama tako da je to registrovao “napola”. Nakon sat vremena je plakao dok nisam došao, što se u našim vrtićima smatra normalnim, kakov mišljenju sam i sam nesvesno podlegao. Nakon tri dana me je rano ujutro probudila misao kako i koliko sam pre svega nesvesan, zatim neodgovoran, nemaran… kada sam dete odveo i ostavio u nepoznatoj zgradi (u kojuj je išao moj I sin, i koja je meni poznata), kod nepoznate “tete”, sa nepoznatom decom (od koje većina plače) i u potpuno neizvesnoj situaciji za njega (jer kada je počeo da plače ja, majka ili brat (stariji 6 god.) se nismo pojavili verovatno neizrecivo dugo.
    Da zaključim – smatram da je veoma neljudski ne dati mogućnost da se mala deca priviknu na nove osobe (vaspitače) sa kojima su i njihovi roditelji u dobrim relacijama, a što može samo kroz zajedničko druženje-upoznavanje. Znam da će nas deca podneti milom ili silom, jer nemaju izbora. Siguran sam da će nam se sve vratiti, a mi ćemo i dalje biti nesvesni i nećemo znati zašto je to tako, “čime smo to mi zaslužili”. Apelujem na sve roditelje i ljude – dajte više sebe nejakima da bi vam život bio lepši. Molim iste i uticajne organizaceje da što više humanosti unesu bar u “institucije namlađih”. Hvala svakom ko pročita.

Komentarišite

Partly powered by CleverPlugins.com