Teorija i praksa roditeljstva

| 18/08/2010 | 0 Comments

Planiramo bebu, čitamo knjige, pohađamo kurseve…Pa ipak sva teorija pada u vodu kada se susretnemo sa stvarnošću i najvoljenijim bićem na svetu .

Moj problem je bio što sam zamišljala da i kada stigne beba u stanu sve može biti čisto i uredno kao pre, a onda sam shvatila da ništa ne mora biti po planu. Ako uspem da pročitam novine, pogledam tv program ili radim na računaru- onda se pranje kose odlaže za sledeći dan. Kada se shvate prioriteti i prestane da se brine o neredu i prašini, kvalitetnije se provede vreme u maženju i šetnji sa bebom. Malo po malo, uz veliku pomoć drugarica i porodice stigne se i u bioskop i na kaficu sa koleginicama…

Iz dana u dan učim, ponajviše od svog sina Alekse. Njegov osmeh, pun bezgranične ljubavi i potpunog poverenja i kada me pozove : MAJKA  učine da zaboravim na bol u leđima, umor i nenaspavanost.

Mlade mame, ne uzbuđujte se ako ste prvih nedelja po porođaju u stanju kada bi najradije samo plakale – sada znam da je i to normalno i prolazno. Skup novih okolnosti, neiskustvo i umor na trenutak pobede. U početku je važno imati pomoć oko ručka i kućnih poslova, a odmorna i raspoložena majka je najbolja mama svojoj bebi.

Spadam u veliku grupu mama koje su početak gajenja prvog deteta provele u grču iz želje da sve bude savršeno. Dok je muž uživao, igrajući se sa njim, ja sam žurila da ga što pre obučem, podojim i zbrinem njegove fiziološke potrebe, propuštajući da razgovaram sa bebom. Povijanje bi se završilo, ja bih bila preznojena, pa podoj, izmazanje… I tako u krug. Iz svog iskustva bih preporučila da ne treba preterivati sa dečijom kozmetikom i garderobom, jer sve što je jednostavno – ispostavi se kao najbolje.

Moja trudnoća je prošla i kroz fazu pojavljivanja preponske kile koja se kasnije povukla, pa i kroz dug period primanja lekova za zatvaranje grlića materice kroz infuziju. Ja sam na ulasku u 9.mesec poslušala savete iskusnijih i pila ujutru po kašiku maslinovog ulja, što je pomoglo da sve ” klizi kao podmazano” i da grlić materice bude mek, tako da sam razbila predrasude da one koje primaju Gynipral moraju u mukama da se porode. Otišla sam u porodilište smejući se i porođaj je prošao prirodno, lako i u neverici da ne boli puno.

Upornost i volja su učinile da shvatim da mleko ne polazi iz gena niti samo od hrane, već iz glave. Redovni obroci, kuvana hrana i nešto više tečnosti su sasvim dovoljni.  Aleksu sam uspešno i dovoljno dojila, uz  čuvene krize dojenja, npr. ragade bradavica, koje sam tretirala melemom Multi mam lanolinom. Zatim su me obeshrabrivala duuga izmlazanja mleka, ali me patronažna sestra tešila da to ne traje sve vreme dojenja, već dok beba ne ojača da sama isisa potrebno. Pogrešno je verovanje da se ne treba izmazati. Naprotiv, time se novo mleko samo stimuliše, i blaga ručna masaža je sasvim dovoljna. Druga kriza dojenja je kada beba napuni 3 meseca, pa mislimo da su grudi prazne, ali ne treba brinuti ni pohrliti za veštačkom prihranom, jer ni plač bebe ni sisanje prstiju ne znače uvek samo glad, već normalnu pojavu u početak rasta zubića. Od 4.meseca sisanje postaje usputna stvar, tada se beba osvrće na okolne zvukove, pa je potrebno osamiti se pri podoju. Pelena koja miriše na mamino mleko mi je bila spas u periodu kada je trebao da se uspava bez mene.

Razumem majke koje zaista nemaju mleka ili iz drugih razloga ne mogu dojiti bebu, ali pišem zbog onih koje imaju i mogu, samo su potrebni podrška i strpljenje.  Mi već odavno kuvamo ručkiće, kašice, kompote, cedimo voće ili pijemo gotove sokiće, pa jedemo i hranu kao i odrasli, ali sada znam i tvrdim da je dojenje najlakši, najbrži i najjeftiniji vid hranjenja. Ne žurimo sa uvođenjem nemlečne hrane, jer se posle nećemo odvojiti od sudova i pomagala.

Užički primarijus, vrsni pedijatar Dr Protić je napisao knjigu „Savetovalište za odojčad“, o kojoj se pisalo i u štampi, a u kojoj piše: „ Gotovo da nema majke koja je u stanju da rodi, a da nije u stanju da doji.“  I još jednu tvrdnju koje se držim: “Lanac ljubavi između mame i bebe se ne sme nikada prekinuti, ali se mora povremeno zatezati.“  Tako i ja vaspitavam Aleksu. Nekada sam stroga i dosledna, ali mu uvek dajem do znanja koliko ga i tata i ja obožavamo i želimo da postane dobar dečak. Uz njegov zvonki kikot i ručice oko mog vrata shvatam onu magiju koju samo mama i beba mogu da stvore.

Marina Jevtić                                             Udruženje „Roditelj-Užice“

Tags: , , ,

Category: Deca, Iz vašeg ugla

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.