Šta je mucanje i kako ga prepoznati

| 07/09/2010 | 0 Comments

Početak mucanja najčešće se javlja u periodu razvoja govora, dosta ređe nakon već konstituisane govorne sposobnosti. Poremećaj je varijabilan, osobe koje mucaju mogu biti više fluentni govornici u jednoj situaciji, u odnosu na drugu situaciju u kojoj su manje fluentni.

Karakteristika mucanja jeste ponavljanje glasova, slogova, delova reči, celih reči ili rečenica, zatim pojava pauza u govornom toku, takođe i produženja odredjenih segmenata, koja se razlikuju u broju, učestalosti, samim tim i ozbiljnosti datog poremećaja.

Mucanje je možda i najteži komunikacioni poremećaj koji utiče na ličnost kao na celinu i koji pored očiglednih govornih poteškoća može da obuhvati i negativna osećanja i percepcije kod osobe koja muca kao što su poniženje, stid, osećaj krivice, anksioznost, frustriranost, nedostatak samopouzdanja, osećaj manje vrednosti.

Kako prepoznajemo mucanje kod deteta? Koje su karakteristike mucanja?

  • Repeticije ili ponavljanje glasova (b-b-b-bicikl), slogova (ku-ku-kuća), delova reči (koš-koš-košarka), čitavih reči i fraza.
  • Prolongacije ili neprirodno dug izgovor glasova ili slogova (aaaaaaautomobil).
  • Neadekvatne pauze, oklevanje ili bezglasni zastoji u govornom toku nastali usled blokiranja vazdušne struje.
  • Ubacivanje različitih glasova, poštapalica
  • Govor u naglim trzajima, dok osoba pokušava da započne ili održi fonaciju.
  • Nepravilno disanje, bezglasno otvaranje i zatvaranje usta
  • Kontakt očima, izbegavanje da se sagovornik gleda u oči tokom konverzacije.
  • Izbegavanje određenih reči i govornih situacija u kojima se osoba koja muca ne snalazi.
  • Negativna osećanja kao što su poniženje, frustriranost, osećaj manje vrednosti, depresija, emocionalna labilnost   itd. (u kasnijim stadijumima poremećaja).

Ostale reakcije vezane za mucanje, odnosno reakcije koje prate mucanje kao što su napetost mišića usana, vilice, i/ili vrata; drhtanje usana, vilice i/ili jezika tokom pokušaja da se započne govor; nervozno lupkanje stopalom o pod, treptanje očima, trzaji glavom i razni tikovi (a sve to u cilju kako bi se izbeglo mucanje).

Kod dece koje mucaju razvijaju se strahovi i teškobe vezane za sam govorni proces. Ako dete pokuša da sakrije svoje mucanje, tada svaka govorna situacija postaje pragmatično napeta i stresna, te se javljaju znatno češći zastoji u govoru.

Autor teksta je naša saradnica
specijalista logopedije Nataša Labović
natasalabovic.blogspot.com
logopedlab.blogspot.com

 

Pročitajte druge tekstove ovog autora

Tags: , , , ,

Category: Centar za rani razvoj, Deca, Saveti logopeda, Stručni tekstovi

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.