Roditelje pljačka ko stigne

| 18/12/2011 | 1 Comment

 

Akviziteri, turističke agencije, pekare, butici…, svi odreda debelo zarađuju na deci.
Pokloni, igračke, školski pribor, užine, odeća, rekreativne nastave i ekskurzije koštaju roditelje žestoko cele godine, a kada dođe vreme praznika, ionako tanki novčanici postaju još tanji.
Press nedelje je istraživao ko sve i na koji način pljačka roditelje u Srbiji i došao do poraznog rezultata – poigravanje sa roditeljskim emocijama počinje od trenutka kada žena ode na prvi ginekološki pregled, nastavlja se čim se dete rodi, prisutno je u vrtiću, osnovnoj i srednjoj školi, a ne prestaje ni na fakultetu.
Praktično,svi oni koji su se odvažili da podižu potomstvo izloženi su sistemskoj pljački. Igračke su po pravilu preskupe, odeća za decu je skuplja nego za odrasle, užine koštaju više u pekarama pored škola… Sve ovo naročito dođe do izražaja kada treba da se organizuje dolazak Deda Mraza i podela poklona.
– Sve dok ne izvedu decu na put, roditelji imaju samo troškove, mnogo i bespotrebnih – priča za Press Bojana Selaković iz Udruženja „Roditelj”.

Pravo suočenje koliko je u Srbiji skupa rabota biti roditelj počinje od momenta kada se dete rodi. Iako stručnjaci tvrde da su za razvoj deteta i odrastanje dovoljne i igračke koje ništa ne koštaju, poput lastiša, igre žmurke ili školice, roditelji ne prezaju da daju i poslednji dinar za svaku novogodišnju igračku.
Kad dete malo ojača pa krene u vrtić, nastaju novi problemi.
– U tom periodu počinje pritisak na roditelje kako bi deca bila bolje pozicionirana u društvu. Na svakom koraku postoji veliki broj aktivnosti i baš sve se plaćaju – balet, ritmička gimnastika, engleski… O tome koliko su materijalne vrednosti stavljene u prvi plan govori činjenica da već u predškolskom uzrastu među decom počinje takmičenje ko ima bolje patike, trenerku. Cene dečje garderobe su ogromne, jer je prodavcima savršeno jasno da ćeroditelji, ako treba, pre gladovati nego dopustiti da dete odskače od vršnjaka – ističe Bojana.

Pekarska „mafija”

Kada dete krene u školu počinju novi načini izvlačenja novca.
– Traže nam đački dinar, rekreativne nastave, jednodnevne i dvodnevne izlete… Onda imamo razne akvizitere koji opsedaju škole, mature, male i velike, gde veče košta i do 8.000-9.000 dinara, a deca ne dobiju ni poštenu večeru – objašnjava Selaković.

 

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže da roditelje debelo koštaju i ekskurzije, ali i užine.
– U blizini svake od 700 srednjih škola u Srbiji nalazi se u proseku po pet pekara. Njima je neko dozvolio da po bezobrazno visokim cenama pljačkaju našu decu – ističe Sokić.
Socijalni psiholog Jelena Vlajković kaže da svako lišavanje deteta stvari ili događaja koji ga privlače kod njega stvara nezadovoljstvo, loše raspoloženje, čak i tugu, a roditelji su osetljivi na te emocije.
– Takva su vremena da roditelji ponekad svoju decu moraju da liše stvari koje ona žele, kao što su firmirana garderoba ili skupa ekskurzija. Zbog toga se ne osećaju najbolje, često sebe vide kao neuspešne i nedovoljno dobre roditelje – ističe ona.
Vlajkovićeva smatra da kada u porodici postoje važnije stvari i vrednosti, nije strašno ako dete ne dobije sve što poželi.

Obazrivo s poklonima

– Važno je u kakvoj se atmosferi dešava lišavanje i koliko poverenje postoji u porodici. Ukoliko je lišavanje u neprijateljskoj atmosferi, dete će ga mnogo teže doživeti, nego ako se odigrava u porodici u kojoj postoji ljubav i poštovanje. Dete će tada, čak i u nižem uzrastu, shvatiti da bi roditelji voleli da mu priušte sve, ali da nisu u mogućnosti – kaže ona.
Dečji psiholog Branka Tišma objašnjava da deca lakše prevazilaze situacije kada im je nešto uskraćeno, nego roditelji.
– Odrasli žele sve da obezbede. Sredina nam nameće da nešto mora da se ima, negde mora da se ide ili da se nešto radi, a da to stvarno nije suštinska potreba deteta. Čak i roditelj koji ima mogućnosti da sve kupi treba da ima granicu. Dete mora da zna da poklon treba da zasluži, da pored prava ima i obaveze u porodici – napominje Tišma.

IZVOR: Press, strana 10, 18.12.2011

Tags: , , , ,

Category: Press clipping

Comments (1)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Saša says:

    Dragi čitaoci,

    pročitao sam pažljivo tekst i moram da stanem u odbranu kolega sportskih trenera.
    Iako još uvek u našem Tai Chi(nenasilna odbrambena veština) i Qigong(vežbe namenjene poboljšanju i očuvanju zdravlja) klubu nemamo sekciju za decu (iako planiramo da je uvedemo), oni koji imaju dečje sekcije se suočavaju sa sličnim problemima.

    Navešću one koje mi imamo – troškovi vođenja kluba i knjigovođe, najma sale, stalnog usavršavanja(odlasci u inostranstvo na seminare majstora), poštovanje različitih propisa postavljenih od strane države koji takođe koštaju…
    Pored navedenih, postoji utrošak vremena, energije i znanja trenera i asistenata.
    Nisu sve cene iste, nisu ni svi treneri i usluga isti te su tako prisutne i šarolike cene mesečnih treninga.

    Ukoliko želite da budete sigurni kod koga šaljete dete, tražite treneru validan sertifikat o završenom stepenu veštine/sporta koji možete proveriti – sad je veoma lako doći do ljudi koji izdali sertifikate, zatražite sertifikat o osposobljenosti za obavljanje trenerskog (minimum diploma operativnog trenera) ili demonstratorskog zanimanja, pogledajte salu u kojoj se vežba, prisustvujte na par treninga i ako ste zadovoljni daćete novac. Ako niste – nećete.

    Želim svima zdravlja i sreće. Uz to će ići i pare 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.