Značaj rime u razvoju govora kod dece

| 01/04/2013 | 0 Comments

Većina roditelja svoju decu uči najrazličitijim pesmicama. One su lepe, zabavne, pevljive i deca ih vole. Ali verovatno većina roditelja ne zna, da pored igre i zabave, rimovanje kroz reči i pesmice, predstavlja veoma važan aspekt razvoja kod dece. Naročito je važan kod dece predškolskog uzrasta, kada imaju oko pet ili šest godina.

Razvoj rime i same svesnosti o rimovanju, prvi je korak ka izgradnji fonemske svesnosti, odnosno svesti o fonemama – glasovima. Izgradnja ove svesti je neophodna za razvoj ostalih, viših nivoa svesnosti, kao što je leksička svest, odnosno svest o rečima. Upravo na ovaj način, razvoj rime i sposobnosti rimovanja utiče i na funkcije čitanja i pisanja kojima će dete ovladati kasnije, oko sedme godine kada krene u školu.

Čitanje pesmica sa jasnim i jednostavnim rimama daje mogućnost za direktno podučavanje rimama kao i osnove za izgradnju fonemskog sluha – sposobnosti da se razlikuju različiti glasovi.

Vežbice za podsticanje razvoja rimovanja

Rimovanje sa decom može da se vežba veoma lako. Pre svega, deci bi trebalo čitati i ponovo čitati kraće priče i pesmice u kojima je rima jasna i očigledna. Tome mogu poslužiti bilo kakve knjižice, slikovnice i druga literatura koju roditelji već imaju kod kuće. Poželjno je da deca i sama nauče da recituju te pesmice.

Takodje, rimovanje može lako da se vežba uz pomoć sličica. Roditelji treba da izrežu više sličica, na kojima su objekti i pojmovi čiji se nazivi rimuju. Sličice se stavljaju ispred deteta, a funkcija se vežba kroz dve faze „KAŽI“ i „POKAŽI“. To bi značilo sledeće: ukoliko imamo par sličica na kojima su pikazane tašna i mašna, u fazi „KAŽI“ dete govori šta je na slikama prikazano. U fazi „POKAŽI“, dete treba roditelju da pokaže na kojoj slici je jedan predmet, a na kojoj drugi.

U igru može da se uvede treća sličica, na kojoj je prikazan predmet ili objekat čiji se naziv ne rimuje sa prethodna dva; ta sličica je praktično „uljez“ koju dete treba da izbaci, kada je prethodno imenovalo druga dva pojma i shvatilo da se rimuju. Za decu koja znaju da čitaju, jednu od sličica može da zameni kartica sa ispisanom rečju , a igra se sprovodi na isti način. Ili se pak detetu može ispisati lista od više reči, na kojoj će zaokružiti par koji se rimuje.

I još jedan jednostavan, možda i najjednostavniji način- postavite detetu pitanje koja reč se rimuje sa nekom drugom rečju, „Kaži mi koje reči se slažu, koje reči su drugari, koje reči se rimuju“, samo pitanje se postavlja tako da odgovara uzrastu deteta i da ono može da ga razume. Ukoliko dete ne može samo da pronadje reč, roditelj može da pruži semantičku podršku- „Da li se uz tu reč slaže… ili se ipak više slaže…“ U početku i na ranijem uzrastu, to uvek treba da budu najočigledniji parovi, kao što je npr.puž-muž, a izbor reči treba prilagoditi i uzrastu deteta, odnosno pojmovi treba da mu budu poznati i bliski njegovim interesovanjima.

Ana Bogunović

logoped, Beograd

 

Category: Centar za rani razvoj, Centar za rani razvoj BG

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.