Dečji crtež

| 04/10/2013 | 0 Comments

Tokom predškolskog perioda komunikacija predstavlja za dete uspostavljanje odnosa sa drugima, ali I bolje razumevanje sebe. Pored govora koji je značajan u mnogome, tako I crtež može igrati veliku ulogu u komunikaciji deteta I njegovih odnosa sa okolinom koja ga okružuje. Zahvaljujući crtežima tačnije grafičkom izražavanju, može se steći uvid u to koliko je dete intelektualno razvijeno, koliko je razvijena motorika I da li postoji neki problem na socio-emocionalnom planu razvoja. Ovim putem deci je omogućeno da na pravi način objasne ono što osećaju, lakše im je da se izraze I na isti način prime poruke od strane okoline u kojoj se nalaze. Crtež kod dece ne predstavlja samo način izražavanja već predstavlja aktivnost putem koje dete stiče iskustvo, otkrivajući svet oblika. Crtanje je aktivnost koja je najzastupljenija kod dece predškolskog  uzrasta I kao takva predstavlja zadovoljstvo, deo je igre I svakodnevnice deteta (Kemnov, 2006).

Dečji crteži mogu  jasno da odgovore na mnoga pitanja, jasnije nego reči. Oni mogu da ukažu na dečje strahove, traume, želje, ali isto tako upućuju na njihovo ponašanje, društvenost, povučenost, agresivnost, kao i druge karakteristike ličnosti.

Grafičko izražavanje dece, danas mnogi psiholozi, pedagozi, pa I sami roditelji koriste kao priliku da “vide” šta je to što im deca kroz crtež poručuju. Savremena pedagogija I psihologija  razvile su mnoge okvire na temelju kojih se može vršiti analiza, opisivati I razumeti dečiji crtež (Malchiodi, 1998)

Parametri koji se često koriste pri analizi dečijeg crteža jesu:

Raspored crteža na papiru: Pokazuje nam kako se dete uklapa u svoju okolinu. Levo znači prošlost i privrženost majci, desno budućnost i oca. Crte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegov svakidašnji život.

Izbor boja: Otvoreno i živo dete koristiće tople i žive boje (žutu, narandžastu, crvenu). Nežno i mirno biraće hladne boje.

Porodica: Crtanje svakog člana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovoj glavi. Ali, ako nekoga i ne nacrta to ne znači nedostatak ljubavi prema toj osobi. Tako se može desiti da dete sebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu (www.artnit.net , 2013)

Pri analizi dečijeg crteža treba znati da svaki dečiji crtež ima određenu vrednost I  da bi se izvršila kompletna I ispravna analiza ne treba dečiji crtež analizirati samo sa jednog aspekta (psihološkog, socijalnog, estetskog ili pedagoškog). Analizom svih aspekata zajedno dobiće se potpuna slika o razvojnom stadijumu deteta  I o njegovim likovnim sposobnostima, kao I o tome da li postoji neki problem kod  deteta.

diplomirani pedagog, Ana Pantelić, Niš

Reference:

Kamenov, E. (2006): Obrazovanje predskolske dece. Beograd:Zavod za udzbenike i nastavna sredstva

Malchiodi, C.A. (1998): Understanding children’s drawings. New York; London: TheGuilford Press

Cox, M. (2000): Dečiji crteži. Beograd:Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

dr. Bogomil Karlavaris, Jovanka Kelbli, Miroslava Stanojević – Kastori, (1986): Metodika likovnog vaspitanja predškolske dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

http://www.artnit.net/paleta/item/238-analiza-de%C4%8Djeg-crte%C5%BEa.html (pristup stranici jul 2013)

http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-208-28-februar-2011/nacrtana-porodica (pristup stranici jul 2013)

http://www.nedasubota.com/moja_decica.html (pristup stranici jul 2013)

Photo credit: FreeDigitalPhotos

Tags: , ,

Category: Centar za rani razvoj BG, Stručni tekstovi

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.