DA LI KORISTITE AUTO SEDIŠTE ZA DECU?

Ovo pitanje vam verovatno retko postavljaju. I verovatno se, u današnje vreme, više bavimo stvarima koje smatramo mnogo značajnijim i hitnijim nego što je kupovina dodatne opreme za prevoz dece.

A, da li vezujete pojas dok se vozite automobilom? Da li ste nekad platili kaznu zbog nevezivanja istog? Možda i niste, ali danas se zna da je pojas obavezan i kad primetimo patrolu na putu a nismo vezani, uglavnom svi mi hitro gledamo da se vežemo dok nas ne „ulove“. I uglavnom se priča na to i svodi-ako se vezujemo to radimo redovno, a ako ne, setimo se onda kad se uplašimo da ćemo platiti kaznu.

Da li priča o autosedištima za decu treba ima istu poentu? Koliko automobila na primer, dok čekate u gradu na semaforu, vidite da voze decu u autosedištima? Jako malo.

Da, tačno; nemamo zakon koji bi nas obavezao na to. Da, tačno, autosedišta su skupa. Da, tačno, zauzimaju mesto u automobilu. I, ako imamo troje ili više dece ne možemo ih sve smestiti u autosedišta u našim jugićima i drugim zastavama...Da, tačno je da ima još niz drugih razloga za njihovo nekorišćenje. Međutim, kada bismo se malo pozabavili podacima o bezbednosti dece u saobraćaju i kada bi u našoj zemlji imali statistiku koja bi prikazala odnos između broja stradale dece i broja dece koja su bila ili nisu bila u autosedištima, sigurno bismo imali malo jasniju sliku. U našem okruženju najbliža zemlja sa statistikom o ovoj temi je Hrvatska. Prema podacima, autosedišta spašavaju život i smanjuju ozbiljne povrede i do 70%. Drugim rečima, od 10 mališana koji bez sedišta smrtno stradaju ili su lečeni u bolnici zbog sudara vozila u kojem su se nalazili, čak njih sedam bi preživelo ili ne bi bilo hospitalizovano da su bili pravilno vezani u autosedištu

Korišćenje autosedišta za decu je normalna stvar u zapadnim zemljama gde je briga države o nivou bezbednosti efikasnija i bolja. Kod nas tek sad, novim nacrtom zakona o bezbednosti u saobraćaju, predviđa se obaveza korišćenja autosedišta za decu. Bolje ikad nego nikad, pa zato treba pozdraviti ovu zakonsku odrednicu. Međutim, neophodno je već sad razmišljati o tome kako će se ona realizovati, da ne bi ostala na nivou one o vezivanju pojasa. A nije rešenje ni naplata kazni jer, onda policija neće ništa drugo raditi nego kažnjavati roditelje koji voze decu u školu, iz vrtića, igraonica itd. Nije rešenje ni zato što kazna ima kratkoročno dejstvo.

Rešenje je u tome da se institucije i organizacije kojima je ova tema bliska pokrenu i pripreme javnost, edukuju roditelje i uvere ih da je korišćenje autosedišta za decu dugoročno ulaganje u njihovu bezbednost. Dete koje sedi u svom sedištu od ranog uzrasta će naučiti da ponašanje u saobraćaju podrazumeva niz pravila koja se moraju poštovati kako bi bili bezbedni ali i kako ne bi ugrozili bezbednost drugih.

Izbor autosedišta zahteva određena znanja i edukovanost roditelja o tome kako se koriste, postavljaju, koja vrsta odnosno grupa sedišta odgovara njihovom detetu u određenom uzrastu.

Vrsta autosedišta mora biti u skladu sa uzrastom i veličinom deteta, a njegovo montiranje pravilno kako bi se ostvario najveći mogući stepen bezbednosti deteta.

Grupe autosedišta:

• Autosedišta za novorođenčad i sasvim malu decu: grupa 0: od rođenja do 10 kg, grupa 0+: od rođenja do 13 kg
• Autosedišta za malu decu: grupa I: od 9 do 18 kg
• Autosedišta za veću decu: grupa II: od 15 do 25 kg i grupa III: od 22 do 36 kg

Deca do 12 meseci starosti se prevoze u sedištima okrenutim naopačke odnosno suprotno smeru vožnje s bebom u poluležećem položaju kako bi se izbegao bilo koji stres na bebin vrat i leđa. Svrha im je da kod prednjeg udarca u vozilo, najučestalijeg i najsnažnijeg udarca, podupru celu glavu, vrat i leđa i tako raspodele sile sudara preko cele dužine tela. Tek kada dete može samostalno da ustane i kada dostigne 9 kg (obično oko detetovog prvog rođendana), ono može biti vezano u autosedište postavljeno u smeru vožnje.

Prilikom kupovine potrebno je proveriti da li određeno autosedište odgovara vrsti vozila koje vozite. Sedišta se postavljaju ili u srednjem delu zadnjeg dela automobila (smatra se najbezbednijim) ili iza vozača i suvozača. Statistike ne pokazuju da postoji razlika u bezbednosti između mesta iza vozača ili suvozača, dok je suvozačevo sedište najopasnije mesto za postavljanje autosedišta za dete.

Da bi se dete naviklo na korišćenje autosedišta, počnite od najranijeg uzrasta. Dete će tako prihvatiti to kao samo njegovo mesto u automobilu, a pažnju od pojasa (koji deca često sklanjaju, pomeraju i slično) ćete mu skrenuti ako razgovarate, date meku igračku i slično. Rasteretite dete od debelih komada garderobe jer će mu tako biti udobnije. Na kraju, dajte detetu pozitivan primer: uvek i obavezno vežite svoj pojas.

Tatjana Lazor

Udruženje RODITELJ ove godine pokreće kampanju kojom želi da doprinese povećanju bezbednosti dece u saobraćaju time što će ukazati na značaj korišćenja sedišta za decu u automobilima. Pored toga, ovom kampanjom želimo da utičemo na zakonske regulative u zemlji i njihovu primenu, kao i na način na koji se tretira bezbednost dece.

Namera nam je da povećamo svest javnosti o značaju korišćenja sedišta za decu u automobilima i broj roditelja koji ih koriste. Glavne aktivnosti biće informativno edukativnog karaktera.

PRIDRUŽITE NAM SE U KAMPANJI tako što ćete: