UPDATE:

U daljem kontaktu sa Sekretarijatom, rečeno nam je da neki vrtići ipak, traže da se preda dokumentacija (naročito ako su u pitanju zaposleni roditelji, zbog  kriterijuma upisa).

Takođe, rečeno nam je da roditelji zbog potpunijeg informisanja, mogu da zovu Centrale predškolskih ustanova na telefone koje smo vam dali (a mogu se naći i na sajtu Beograda,

Za sve informacije najbolje je zvati upisne komisije

izvor fotografije

• Sada se predaje samo zahtev za upis, koji su DUŽNI da vam daju u vrtiću, ili u predškolskoj ustanovi (centralnom  objektu).Zahtev možete da skinete sa sajta  Grada Beograda
• Roditelji na zahtevima za upis deteta navode tri željena vrtića (oni koji im najviše odgovaraju)
• Roditelji treba da navedu od kada im odgovara da dete krene u jaslice/vrtić
• Zahvaljujući novom softveru,  precizno će se znati broj prijavljene dece u svakom objektu, pa neće biti moguće ni “duple prijave” na više mesta
• Do kraja konkursa roditelji treba da prijavu dostave u željenu predškolsku ustanovu
• Vodiće se računa o tome da braća i sestre budu upisana u isti objekat
• u roku od 5 dana od kraja konkursa, podaci će biti obrađeni i znaće se lista primljene dece
• Ako roditelji ne budu zadovoljni ishodom konkursa imaće 8 dana za žalbu centralnoj  upisnoj komisiji pri predškolskoj ustanovi u kojoj su konkurisali
• Prednost pri upisu imaće  deca iz osetljivih kategorija -  bez roditeljskog staranja, deca samohranih roditelja, sa posebnim potrebama, iz socijalno nestimulativnih sredina, kao i deca čija oba roditelja rade
• O upisu odlučuje centralna upisna komisija u predškolskoj ustanovi, a roditelji od njih mogu da dobiju sve informacije:

BROJEVI TELEFONA UPISNIH KOMISIJA U BEOGRADU

1. PU “Čika Jova Zmaj”, Voždovac 3979-143
2. PU “Vračar”, 244-666-8
3. PU “Zvezdara” 2414-411; 2414-555 lokali broj: 13 i 20.
4. PU “Dr Simo Milošević”, Zemun 2606-662, lok.22
5. PU “Boško Buha”, Palilula 6750-111
6. PU “11. april”, Novi Beograd 2609-017
7. PU “Rakovica” 3582-075;
8. PU “Savski venac” 3675-963; 26-62-582
9. PU “Dečji dani”, Stari grad 2631-825, lok. 25
10. PU “Čukarica” 30-58-717, 30-58-718
11. PU “Poletarac”, Barajevo 8300-334; 8333-332; 8303-830
12. PU “Lane”, Grocka 3411-441; 3411-183
13. PU “Rakila Kotarov – Vuka” , Lazarevac 8123-570
14. PU “Jelica Obradović”, Mladenovac 8230-159
15. PU “Perka Vićentijević”, Obrenovac 8721-283
16. PU “Naša radost”, Sopot 8251-038

Dajemo vam i pregled dokumentacije potrebne za upis, ukoliko se vaše dete nađe na listti primljenih.

Da li će biti mesta u vrtićima za svu decu?

Izvor fotografije

Sekretarka Ljiljana Jovčić već je ranije najavila da će do juna u beogradskim vrtićima biti ukinute liste čekanja za upis dece čija su oba roditelja zaposlena. Raspisivanjem godišnjeg konkursa, počeće i korišćenje jedinstvenog softvera za teritoriju Beograda, pa se nadamo da će rad upisnih komisija,  upis u vrtić,  kao i informisanje roditelja biti olakšani.

Udruženje RODITELJ će, čim bude imalo preciznije informacije od Sekretarijata za dečju zaštitu, podrobno informisati roditelje o upisu, kao i slobodnim mestima. Do tada, da se podsetimo nekih osnovnih podataka:

Ne znam nijednu trudnicu koja je mazeći stomačić zamišljala kako će to medeno i malo bebče, jednog dana da se baca po podu lokalnog supermaketa ultimativno zahtevajući da dobije baš tu čokoladu? I još tri sladoleda. I baš onaj  sok. Dok komšije gledaju u čudu kako vaše dete urla i „značajno“ vrte glavom dok vi hoćete da propadnete u zemlju od stida. Svako dete dođe u čuvenu „fazu“ plakanja i besa, pre ili kasnije. bA sećam se kako sam, dok nisam imala svoje dete,  posmatrala  decu u takvim scenama i mislila ono čuveno “e moje neće tako“…

Kako i zašto, roditelji dragi, se to dešava i kako preživeti (a ostati normalan)? Najpre da vas utešimo – niste napravili nikakvu kardinalnu grešku u odgajanju deteta i niste vi razlog što vaše dete pokušava da obori rekord u visini decibela „samo“ zato jer mu ne dozvoljavate da krompir pire razmaže po kuhinjskom frontu ili mačku hrani kamenjem. To je jednostavno – faza!

Foto by Jumer

Iako nekom sa strane izleda kako je vaš mališan razmažen, kako bi ga trebalo lupiti po guzi i tako „objasniti“ da ne sme tako da se ponaša, a ne bih se zaklela da i meni tako nešto bar sekund nije palo na pamet dok sam sluđena razmišljala, pa šta joj je sad odjednomv(srećom, ta me misao brzo napustila), sve je u redu – vaše dete samo postaje čovek, koji ne zna kako da se izbori sa sobom!

Zato ste vi tu. Jer, iako psiholozi tvrde da je faza negativizma, besa i „inaćenja“ normalna u razvoju svakog deteta, od reakcije roditelja najviše zavisi kako će mališan sa svim tim emocijama da se izbori. Ali, šta da uradite, kada su saveti toliko različiti? Prva rečenica svakog  udžbenika roditeljstva trebalo  bi da glasi: Naoružajte se strpljenjem! I zaista, trebaće vam čelični živci, to ne želim da vas lažem.  Iako deca razmišljaju potpuno drugačije od nas, probajte da se stavite u njihovu poziciju(videćete da bi i vama često došlo da vrištite od besa):

• Ne terajte inat. Kada prvi put čujete NE, shvatite da je vaše dete oduševljeno svojom novom „veštinom“, ne reagujte, ili mu odgovorite – dobro – i ne prepirite se sa njim.  Ono će ako malo sačekate, ipak uraditi ono što ste tražili. Jednostavno, zaboraviće, jer početna faza negativizma kratko traje, dete je srećno jer je pokazalo svoje Ja.  Zato ne nasedajte na provokaciju, ignorišite!

• Izbegavajte i vi NE: probajte da i vi što manje koristite tu reč, dajte pozitivan primer. Ili  kažite NE, ali možeš da…Ne brinite, nije vaše dete jedino koje ulazi u fazu negativizma. Ako bolje pogledate videćete s koliko saosećanja vas gledaju roditelji čija su deca starija od vaše…

• Saslušajte dete, nemojte i pre nego što ste do kraja čuli šta dete želi da odmah govorite NE .  Pokažite mu da uvažavate sve ono što trenutno “neće”. Važno je da mu date do znanja da ste ga čuli. Koristite jednostavne rečenice, nemojte biti kruti i probajte da skrenete temu, dodate malo humora ili prosto napravite takmičenje ko će manje da govori NE. Razmislite kada se javljaju situacije u kojima dete besni ili plače i probajte da ih sprečite dobrim planiranjem i dogovorom unapred šta od deteta očekujete.

• Budite fleksibilni. Ako vaš mališan plače jer bi da se igra još malo u parku, a vi vidite da se baš zaigrao, pustite ga. Ali, objasnite mu da može da ostane, ali da ćete za neko vreme  morati da krenete i objasnite zbog čega,. Recite mu na vreme da dolazi čas za polazak i dete će sigurno radije prihvatiti ovakav prekid igre nego da terate inat s njim. Ali, fleksibilnost ostavite za situacije gde to možete sebi da dozvolite. Oko držanja za ruku dok se prelazi ulica, sprečavanja da se penje uz otvoren prozor, uzimanja leka i sličnih stvari, pregovora jednostavno – nema.

• Strpljivost – ovo je definitivno mnogo lakše u teoriji nego u praksi. Zato bi bilo dobro da u svojoj glavi napravite “teze” kojih ćete se setiti baš u situacijama kad se vaš mališan valja po ulici jer ne želi da ide kući ili traži još jednu igračku, pre nego reagujete burno, izbrojte do 10 i setite se zašto je bolje biti strpljiv i da je i to jedan od razloga zašto ste VI roditelj a ONO dete.

• Nekada ga pustite da nauči na greškama: ako vaša princeza insistira da upari  nemoguće boje ili da obuče suknju preko pantalona – pustite je. Em ćete se vi odlično zabaviti, em će ona, posle nekog vremena shvatiti da je ipak trebala da posluša mamin predlog.

• Budite dosledni u bitnim stvarima. Iako je veoma teško biti 100 odsto dosledan, uvek i svuda, pokušajte da u stvarima bitnim za detetovu ličnost stvarno budete dosledni. Ako imate neko usvojeno pravilo, nemojte dozvoliti da popustite jer dete suviše dugo moli i traži. Objasnite, odgovorite na svako pitanje, upravo mu tako dajući do znanja da se vaša odluka neće promeniti zato što ono plače ili traži.

• Ignorisanje napada besa je najbolji način da detetu pokažete da takvo ponašanje nije prihvatljivo. U svom malenom svetu, nedobijanje pažnje od roditelja za dete je dovoljna kazna samo po sebi. Zato nemojte detetu posle napada besa davati još dodatne kazne, to što nekoliko minuta niste razgovarali s njim ili ste ga poslali u “tajm aut”, za njega je najgora kazna.

• Nemojte da od deteta tražite da vas slepo sluša. Ako sada ne nauči da slobodno izrazi svoja osećanja, to će mu mnogo odmoći u kasnijem životu. Vaše je da ga naučite da svoja osećanja izražava na društveno prihvatljiv način.
• Čudo jedno šta sve možete naučiti od deteta u igri – igrajte se menjanja uloga. U momentima dok se “pravite “ da ste vi ono, ili njegova omiljena lutka, saznaćete mnogo o detetovim osećanjima i videti kako treba da se ponašate. Mnogi odgovori na vaše sumnje isplivaće sami…

• Najbolji i najefikasniji lek ipak je – duuug topao zagrljaj. Pohvalite dete svaki put kada izbegnete “scenu” sa bešnjenjem i plakanjem. Kada vidite da je nervozno, da pokušava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog nečega teško….zagrlite ga. Gradeći njegovo samopouzdanje, pomažete mu da iz ove faze besa i plača što pre i bezbolnije izađe.

Ovaj tip mucanja se preklapa u najvećem broju slučajeva sa intenzivnim razvojem govora. Simptomatski u potpunosti nalikuje pravom mucanju, ali je važno naglasiti da je to prolazna faza koja u najvećem broju slučajeva ako se ne interveniše, ne ostavlja nikakve posledice na dečji govor.

Sam dečiji govor u ovom periodu nije dovoljno tečan zbog mnoštva razvojnih procesa koji su u toku. Ona su po prvi put suočena sa velikim brojem novih reči i njihovim različitim značenjem, sa apstraktnim pojmovima, čiji smisao treba prvo shvatiti, da bi ih mogli adekvatno upotrebiti u govoru. To je, takođe i period naglog razvoja rečenice i gramatike, pojedinih glasova koji su tek u fazi razvoja i sazrevanja, nedovoljno izdiferencirane motorike govornih organa, misaone neusaglašenosti odnosno brzog prelaza sa jedne na drugu misao, uz nedovoljno praćenje osnovne ideje.

photo credit: rolands.lakis

Dati period je karakterističan sa aspekta nedovoljno razvijene pažnje i koncentracije, praćen impulsivnim ponašanjem, ne retko udružen sa formama pasivnog negativizma (kada dete odbija i ne izvršava naloge roditelja i vaspitača) i aktivnog negativizma (kada dete radi sve suprotno što se od njega traži).

Sa stabilizacijom svih navedenih funkcija, stabilizuju se i govorni tokovi, ali da bi se iz ove faze izašlo brzo i bez mogućih pratećih komplikacija, neophodno je da roditelji znaju kako pravilno treba da postupaju sa svojim detetom. Uloga porodice i ponašanje okoline su presudni za brže iščezavanje fiziološkog mucanja. Inorisanje detetovih aktuelnih poteškoća u govoru u datom periodu je najbolja stvar koju roditelj može u tom trenutku da učini za svoje dete.

Mnogi roditelji i vaspitači greše proglašavajući takav govor deteta mucanjem, počinju pred detetom da govore o mucanju da ga ispravljaju, teraju da pravilno ponavlja reči i rečenice, šale se na račun dečijeg govora, dete je takođe izloženo podrugljivom imitiranju svog govora i podsmehu od strane svojih vršnjaka. I upravo tu leži greška, gde se svim ovim nepravilnim postupcima fiziološko mucanje ne povlači, već ustaljuje i razvija u pravo mucanje izraženo kroz teže forme.

S obzirom da postoji više vrsta mucanja, bitno je istaći fiziološko mucanje, od kojeg se, ukoliko se pravilno ne tretira, obično razvijaju sve ostale teže forme mucanja, izuzev abruptnog (traumatskog) mucanja.

Fiziološko mucanje za razliku od pravog sekundarnog mucanja razlikuje način na koji dete muca. Dete muca bez napetosti, bez grčeva i propratnih napetosti na licu, tikova i otezanja glasova. Uglavnom se fiziološko mucanje svodi na ponavljanje prvog slova, tipa „a-a-a-a-ako mi daš igračku“…..ili ponavljanje sloga kao najčešći model, tipa „ko-ko-ko-koliko smem da budem napolju“? Ili ponavljanje cele reči, npr. „bio“-bio-bio sam kod druga“…Ovaj način govora je rezultat nepostizanja nedozrele govorne muskulature da proprati misaoni tok i izabere adekvatnu reč iz velikog fonda reči koj se rapidno razvio u periodu koji je neposredno nastupio.

Autor teksta je naša saradnica
specijalista logopedije Nataša Labović
natasalabovic.blogspot.com
logopedlab.blogspot.com

Bez ranog otkrivaenja nema ni rane dijagnoze, a bez ove dve aktivnosti ne može se obezbediti pravilna i efikasna rehabilitacija.

Kada su sposobnosti deteta da razume ili produkuje govor znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, radi se o kašnjenju govora koje može da bude različitog stepena. Svaki nivo pomenutog govorno-jezičkog razvoja je vezan za određeni kritični period kada se data govorna aktivnost konstituiše.

photo credit: koka_sexton

Kako prepoznati odstupanja od urednog tj. tipičnog razvoja govora? Pre svega potrebno je poznavati neke karakteristike uobičajenog razvoja govora kod većine dece:

Slušanje i razumevanje

Od rođenja do 3 meseca

• Boji se jakih zvukova.
• Utiša ili se smeje kada mu se govori.
• Izgleda da prepoznaje vaš glas i smiri se ako plač.
• Povećava ili smanjuje cuclanje kao odgovor na zvukove.

4-6 meseci

• Pokreće oči u smeru odakle dolaze zvukovi.
• Odgovara na promene u tonu vašeg glasa.
• Primećuje igračke koje proizvode zvukove.
• Obraća pažnju kada čuje muziku.

Od 7 meseci do godinu dana

• Uživa u igrama skrivanja lica iza dlanova.
• Okreće se i gleda u smeru odakle dolaze zvukovi.
• Sluša kada mu se govori.
• Prepoznaje reči za obične predmete poput “šoljica”, “cipela” i “sok”.
• Počinje odgovarati na zahteve (“Dođi ovamo”, “Želiš li još”).

1 – 2 godine

• Pokazuje na nekoliko delova tela kada se upita.
• Sluša jednostavne zapovesti i razume jednostavna pitanja (“Kotrljaj loptu”, “Poljubi bebu”, “Gde je cipela?”).
• Sluša kratke priče, pesmice i stihove.
• Pokazuje slike u knjizi kada se imenuju.

2 – 3 godine

• Razume razlike u značenju (“idi – stani“ , “unutra – van“, „veliko – malo“ , “gore – dole“).
• Sluša dve zapovesti za redom („Uzmi knjigu i stavi je na sto“)

3 – 4 godine

• Čuje vas kada ga zovete iz druge sobe.
• Sluša televiziju ili radio na istom nivou glasnoće kao i ostali  članovi porodice.
• Razume jednostavna pitanja:„Ko?“ „Šta?“ „Gde?“ „Zašto?“.

4 – 5 godina

• Obraća pažnju na kratke priče i odgovara jednostavnim pitanjima o njima.
• Čuje i razume veći deo onoga što je rečeno kod kuće i u vrtiću.

Govor

Od rođenja do 3 meseca

• Proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guče).
• Plače različ ito za zadovoljavanje različ itih potreba.
• Smeši se kada vas vidi.

Treba se zabrinuti ako:

• majka ne komunicira sa detetom
• postoje teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema

4-6 meseci

• Brbljivi zvukovi koji liče govoru s više različitih zvukova, uključujući p, b i m (pa-pa, ba-ba, ma-ma…)
• Vokalizira uzbuđenje i nezadovoljstvo.
• Proizvodi grgljajuće zvukove kada se ostavi sam ili kada se igra sa vama.

Treba se zabrinuti ako:

• Dete veći deo vremena ćuti
• Ne razvija kontakt očima
• Slabo ili nikako reaguje na buku

7 meseci – godinu dana

• Brbljanje ima i duge i kratke grupe zvukova kao „tata upup bibibibi“.
• Koristi se govorom ili zvukovima koji nisu plač kako bi dobilo i zadržalo pažnju.
• Imitira različite govorne zvukove.
• Izgovara 1 ili 2 reči (pa-pa, tata, mama) iako ne moraju biti jasni.

Treba se zabrinuti ako:

• se ne upušta u vokalnu igru sa odraslima
• nije počelo ili je prestalo brbljati
• nema dosledne reakcije na buku
• ne pokušava komunicirati vokalizacijom ili pokazivanjem
• ne reaguje na pojedine reči i zapovesti
• ne služi se nizom različitih glasova u raznim intonacijama

1 – 2 godine

• Svakog meseca izgovara sve više reči.
• Koristi 1 – 2 upitnih reči (“Gde je maca?”, “ide pa-pa?”, “Što to?”).
• Slaže po 2 reči zajedno (“još kolača”,“neće soka”, “mamina knjiga”).
• Koristi mnoge različite suglasnike koji dolaze na početku reči.

Treba se zabrinuti ako:

• ne razume verbalne naloge (npr. “daj medu“)
• nije zainteresovano za govor
• ne pokušava oponašati govor odraslih
• samo „mumlja“ i pokazuje predmete, bez korišćenja reči

2 – 3 godine

• Ima reč za skoro sve oko sebe.
• Koristi 2 – 3 „rečenice“ kako bi pitalo i razgovaralo o stvarima.
• Njegov govor je razumljiv veći deo vremena i većini slušatelja koji ga poznaju.
• Često traži ili usmeruje pažnju na predmete tako što ih imenuje

Treba se zabrinuti ako:

• ne izvodi dvočlane zapovesti
• ne povezuje dve reči
• govor je nerazumljiv bliskim osobama
• ne razvija se simbolička igra

3 – 4 godine

• Govori o aktivnostima u vrtiću ili kućama svojih prijatelja.
• Ljudi izvan porodice obično razumeju detetov govor.
• Koristi mnoge rečenice koje imaju 4 ili više reči.
• Obično govori lako, bez ponavljanja slogova ili reči

Treba se zabrinuti ako:

• ima nerazumljiv govor
• vokabular i rečenična konstrukcija su siromašni
• izraženija i produžena nefluentnost govora (fiziološko mucanje)

4 -5 godina

• Proizvodi glasove jednako čisto kao i ostala deca.
• Koristi rečenice sa mnogo detalja (npr. Volim čitati svoje slikovnice).
• Priča priče koje su dosledne temi.
• Lako komunicira kako sa drugom decom tako sa odraslima.
• Izgovara veći deo glasova pravilno osim nekoliko kao što su l, lj, r, s, z, c, š, č , ć , đ, dž (potrebna procena logopeda)
• Koristi se gramatikom jednako dobro kao i ostali članovi porodice.

Treba se zabrinuti ako:

• ne može ispričati kratak sled događaja
• postoje teškoće u razumevanju složenih jezičkih konstrukcija
• govor je nerazumljiv
• prisutna je loša artikulacija
• nefluentnost se ne gubi
• postoje teškoće u sporazumevanju sa drugom decom

Detetu – predškolcu, u svojoj šestoj godini izgovor glasova bi trebao biti u potpunosti u skladu sa sistemom glasova materinjeg jezika, dete pravilno i vešto koristi gramatiku materinjeg jezika, govorno – jezički nivo koji je dostignut je preduslov za početak razvoja čitanja i pisanja, te spremno može da pođe u školu.

Autor teksta je naša saradnica
specijalista logopedije Nataša Labović
natasalabovic.blogspot.com
logopedlab.blogspot.com

Evo nekoliko saveta kako da detetu, a i vama olakšate te prve dane:
• kod kuće treba govoriti pozitivno o polasku u vrtić
• nekoliko nedelja pre polaska, prilagodite ritam jedenja i spavanja vrtićkom
• zajedno sa detetom pripremite stvari neophodne za vrtić

autor fotografije D Sharon Pruitt

• ako imate mogućnosti, jedan od roditelja bi trebalo prvih nekoliko dana da bude sa detetom na adaptaciji
• upoznajte vaspitača sa posebnostima vašeg deteta
• svakoga dana pažljivo saslušajte dete kada vam priča kako je proveo dan u vrtiću
• ne omalovažavajte detetove poteškoće u adaptaciji
• kad napuštate vrtić, nemojte bežati, nego se pozdravite sa detetom i recite mu kad ćete doći po njega (posle ručka, posle spavanja…)
• ne govorite pred detetom o svojim strahovima vezanim za njegov polazak u vrtić
• sarađujte sa vaspitačima
• ukoliko želite, imate mogućnost da se uključite u Savet roditelja gde se se razmenjuju mišljenja, ideje, predlozi, zahtevi… Često ideje sa ovih sastanaka i zažive na insistiranje roditelja, a u službi dece.
• u slučaju da problemi adaptacije traju duže od 3-4 nedelje obratite se stručnoj službi vrtića za pomoć, pogotovo ako dete i nakon tog vremena odbija da jede ili spava, ili primetite promene u njegovom ponašanju koje vas zabrinjavaju
• pre polaska u vrtić dete mora da obavi lekarski pregled, koji podrazumeva kompletan sistematski pregled, obavljen od strane pedijatra.

Veoma je bitno tom prilikom uraditi kompletne laboratorijske analize (krv, urin, stolica), kao i bris grla, nosa, kako bi se otklonila svaka sumnja o eventualnom postojanju neke infekcije. Samo potpuno zdravo dete može pristupiti kolektivu, a to dokazuje potvrda pedijatra koju roditelj daje medicinskoj sestri u vrtiću, pri prijemu deteta.

I ne zaboravite:

Od same spremnosti roditelja na odvajanje od deteta, zavisi i kvalitet adaptacije.

Nevena Limic, psiholog

Stručnjaci za razvojnu psihologiju od nedavno ističu da je period predškolskog odrastanja, iako vremenski kratak, ipak izuzetno značajan. On je „optimalan“ i „kritičan“ sa aspekta celokupnog psihičkog razvoja.

photo credit: el_monstrito

Dokazano je da su deca ovog uzrasta veoma osetljiva na uticaje iz socijalne sredine – čulne utiske, ponašanja, znanja, iskustva, te da je potpuno pogrešno početi sa edukacijom dece tek na školskom uzrastu. Poslovica koja kaže – Bolje ikad nego nikad, ali najbolje nikad kasno – savršeno govori u prilog ovim psihološkim saznanjima. U ranom detinjstvu stiče se mnogo više nego tokom čitavog kasnijeg života, a propušteno se teško nadoknađuje.

Ova činjenica posebno dolazi do izražaja u oblasti razvoja govora. Govorni procesi su jedna od najsloženijih i najznačajnijih komponenti psihičkog razvoja, jer bez učešća govora nije moguć razvoj misaone funkcije. Ukoliko dete u ovom periodu ne dostigne potreban nivo govornog razvoja, dugo će zaostajati za svojim vršnjacima, i to ne samo u razvoju govora, već i u razvoju mišljenja, emocija i osećanja.

Da bi se razumeo fenomen ranog učenja drugog jezika, korisno je najpre sagledati mehanizme učenja maternjeg jezika, jer oni su u biti isti. Evidentno je da se odrasli među sobom veoma razlikuju po jasnoći i lakoći izražavanja na maternjem jeziku kao i da ne govore svi jednako dobro neki drugi jezik npr. engleski. Psiholozi ovu činjenicu objašnjavaju time što se deca razvijaju na različite načine što na njih deluju različiti roditelji, vaspitači odnosno sredina.

U normalnim uslovima u porodici, naravno, uvek postoji nekakva rana stimulacija, ali kasnije je, presudno nešto što bismo mogli nazvati „edukativnost sredine“, a prilično je mnogoznačno. Jasno je, da se svoj deci ne posvećuje jednako kvalitetna pažnja pri stvaranju uslova koji bi podsticali njihovu govornu inicijativu. Recimo, većina roditelja se u početku raduje svakoj novoj reči koju dete izgovori, ali kada ono „progovori, smatraju da je dovoljno samo ispravljati greške u detinjem izgovoru, te da će ono samo usvojiti sve složenosti jezika i ovladati celokupnim jezičkim bogatstvom.

Najvažnija funkcija govora, svakako je funkcija komunikacije, govor deteta formira se, upravo u procesu komunikacije sa odraslima. Od kvaliteta ove komunikacije, odnosno načina zadovoljavanja autentičnih razvojnih potreba dece ovog uzrasta (osećajnih, saznajnih, ekspresivnih, potreba za pokretom, igrom i stvaranjem) zavisiće ovladavanje govornom aktivnošću. Da je to zaista tako potvrđuju i mnogobrojne studije deprivacije koje ukazuju na defektan i krajnje oskudan jezički, ali, i intelektualni razvoj dece koja su odrastala lišena tople i osmišljene govorne komunikacije .

Nažalost, zbog neupućenosti, loše informisanosti i rasprostranjenih predrasuda, roditelji nisu uvek u stanju da realne mogućnosti i razvojne potrebe svoje dece. Kada govorimo o učenju drugog jezika u preškolskom periodu, pogotovo na mlađem uzrastu, iskustvo pokazuje da su roditeljski stavovi obično iskrivljeni, a očekivanja obojena sumnjom, negativizmom i racionalizacijama tipa (još je rano, ima za to vremena; kada pođe u školu, ili ma nisam ni ja, pa sta mi fali; ionako neće ništa naučiti, evo, mali od naših kumova je išao u …, to je samo bacanje para i pomodarstvo…).

U osnovi često postoji iracionalan strah roditelja da bi se dete moglo izložiti preteranom naporu, stresu (verovatno je da su i oni sami imali loša iskustva i učili pod prinudom) da bi se učenje drugog jezika na ranom uzrastu moglo negativno odraziti na savladavanje maternjeg jezika, te da bi moglo izazvati opštu konfuziju u detinjoj glavici.

Najčešće roditeljske dileme i pitanja vezana za rano učenje drugog jezika su:

• Na kom uzrastu je dete kognitivno spremno za učenje drugog jezika?
• Koliko je ovakvo učenje svrsishodno?
• Kako se rano učenje drugog jezika odražava na ovladavanje maternjim jezikom?

Poznato ja da dete prve reči izgovara krajem prve godine, a da je najveća osetljivost za razvoj govora, tzv. jezički bum, period od 2 do 3 godine. Tempo govornog razvoja, kao što je rečeno, zavisiće od komunikacije sa odraslima, tj. od motivisanosti dece da slusaju i imitiraju govor odraslih. Posebna osećajnost, prožeta nadahnutom pričom, pesmom i gestovima tj. celokupna komunikaciona snaga, koju roditelji, a kasnije i ostali odrasli, unose u interakciju sa detetom, značajno će obeležiti razvoj ne samo jezičke, već i ostalih inteligencija, jednako važnih za detinji psihički razvoj. Specifična vrsta stimulacije i sistematskog rada sa decom vrtićke dobi presudno će se odraziti na bogatstvo rečnika, usvajanje pravilnih jezičkih struktura i kulturu izražavanja, koje do punog izrazaja dolaze tek na kasnijem uzrastu.

Zamislite, sada, kako bi vaše dete ovladalo maternjim jezikom, kada bi ga učilo samo kroz nekakve lekcije (časove) dva puta nedeljno, bez prirodne, spontane i dinamične interakcije sa sredinom. Koliko bi mu vremena trebalo da savlada svoj jezik? Evo, šta još o svemu ovome, kažu psiholozi, lingvisti i savremena istraživanja ljudskog mozga.

Govorno-jezičke funkcije imaju svoju biološku podlogu (organ). Neki delovi mozga – leva hemisfera, primarno služe usvajanju jezičkih funkcija i aktiviraju se na isti način, bezobzira da li govorite-slušate svoj ili neki drugi jezik. Gledanje in vivo (magnetna rezonanca), potvrđuje pretpostavku da se uvek aktiviraju ista područja mozga kad se uči prvi, i svaki sledeći jezik. Kada ova govorna područja minimalno sazru (1.5-2 god.), deca su spremna za usvajanje svog, ali i bilo kog drugog jezika. Ukoliko se učenje odvija na manje formalan, spontan način, kako jedino odgovara dečjim potrebama i sposobnostima, ona će sa lakoćom ovladati svojim, ali i svakim sledećim jezikom. Dakle, biološka ograničenja ne postoje .

Neophodno je, međutim, imati u vidu činjenicu, da dečija inteligencija obuhvata znatno više, od onoga što je čisto logičko i intelektualno, te da postoje različite vrste učenja. Intuitivni karakter, oslobođeno je svesne namere i odluke da se pamti zbog čega se termin „učenje“ obično zamenjuje terminom „usvajanje“.

Na isti način, prirodno, podsvesno deca ovaladavaju i gramatikom maternjeg jezika, mnogo pre no što počnu da upoznaju njen sadržaj kroz poseban nastavni predmet, a o procesu učenja drugog jezika, baš zbog toga, govori se, kao o učenju maternjeg.

Što se tiče napora, jasno je da svako učenje predstavlja opterećenje u jednim okolnostima, a prijatnost u drugim. Trik je u pristupu, u tome da se stvori vesela, dinamična, razigrana atmosfera u kojoj su deca aktivni akteri, prisutni celim svojim bićem, a inspirisana da otkrivaju puteve povezivanja sopstvenih misli, tela i osećaja. To je totalni psihički odgovor, jer deca vođjena kroz različite vrste situacija na jeziku koji se uči (role-play, gluma, slušanje priča, pevanje, društvene i druge igre; prakticiranje veština crtanja, oblikovanja, pisanja, čitanja i druge vrste saznajnih delatnosti), sve to doživljavaju kao normalnu aktivnost pa su bez unutrašnjeg napora, i uvek iznova spremna da participiraju u igri kao učenju i učenju kao igri. Stalno ponavljanje omiljenih pesama, priča i drugih sadržaja, posebno onih koji su emocionalno obojeni, uticaće na efikasnost pamćenja i usvajanja drugog jezika.

Učenje drugog jezika „od malih nogu“, na taj način, u mnogome doprinosi, ne samo bogatijem vokabularu, već i perfektnijem izgovoru, pošto se mišići usta ranije navikavaju na specifičan način izgovora drugog jezika.
Stepen izloženosti jeziku i umešnost u organizovanju uslova koji stimulišu učenje uticaće na tempo i intenzitet ovladavanja jezikom koji se uči. Poznato je da deca koja žive u inostranstvu daleko brže i kvalitetnije nauče drugi jezik, nego naši učenici u školama. Dešava se, čak, da zbog velikog stepena izloženosti drugom – nematernjem jeziku, deca postanu efikasnija u savladavanju tog drugog jezika. Za decu koja odrastaju u bilingvalnim porodicama, prirodno je usvajanje dva različita jezika istovremeno, bez mešanja, pri čemu je bitno da se svaki roditelj služi samo jednim jezikom, kako bi dete moglo identifikovati jedan jezik sa jednim,a drugi sa drugim roditeljem.

Deca, dakle, nose predispoziciju za učenje svih svetskih jezika, i jedino bitno je da sa učenjem počnu na vreme i na adekavatan način. Oni koji rade sa najmlađima moraju dobro poznavati autentične potrebe i mogućnosti svojih „učenika“ i maksimalno ih uvažavati.

Koliko je ovaj „know how“ zahtevan, najbolje mogu posvedočiti oni profesori jezika koji su stekli iskustva u radu sa najmlađima i po čijim izjavama, akademsko znanje jezika nije dovoljan uslov za uspeh u obavljanju ovog posla.

Verujemo da će oni roditelji koji ipak budu spoznali korist od primene savremenog koncepta ranog učenja drugog jezika, sa više entuzijazma, podsticati ovakve sposobnosti kod svoje dece.

Autor teksta
Gordana Srnić
Dečji psiholog i vlasnik vrtića
,,DVORIŠTANCE’’
Early Learning Center

Opasno rizikujete da u nekom trenutku dete izgubi poverenje u Vas. Isto ovo imajte na umu i ako eventualno kažnjavate dete. Možete ga poslati u drugu sobu, ali samo na onoliko minuta koliko ima godina. Verujte, detetu 3 minuta nije isto što i odraslima. Kada pokušavate da detetu objasnite neku vremensku odrednicu ono Vas neće razumeti ako kažete “15 minuta” ili “3 sata”. Njemu je to isto. Pokušajte sa nečim što mu je blisko – “kad ustaneš”, “kad se završi crtani film”..i sl. Videćete, dete će dugo brkati pojmove juče, danas i sutra, što ume da bude jako simpatično u govoru, ali uvek ga ispravite da pravilno upotrebi svaki pojam. Tek posle 7. godine dete shvata vremenske odnose pre-posle, redosled, trajanje…Otprilike posle 10og rodjendana ono usvaja i objektivnu šemu vremena (shvata da je i u Nišu i u Novom Sadu i u Beogradu isto vreme). Isto tako umeće da razlikuje i trenutne od eventualnih dogadjaja i neće više živeti “ovde i sada”, već imati i šemu  prošlosti i budućnosti. Razvoj pojma vremena se, naravno,  ne odvija nezavisno od razvoja prostorne sukcesije i uklapanje intervala i rastojanja; konzervacija dužina, površina, itd. Sve ove uzrasne odradnice  ne treba shvatati bukvalno, jer je tok razvoja svakog deteta individualan.

Nevena Limić, psiholog