Sve što treba da znate o platnenim pelenama
Izvor: Magazin MAMA, oktobar 2011. godine, strane 42-44

Svi roditelji se prvih dana po dolasku bebe iz porodilišta kući osećaju radosno, ushićeno, ponekad zabrinuto zbog svega novog što u njihove živote donosi još jedan mali ukućanin.

Spremite se na borbu s papirologijom

U takvoj situaciji većina njjih zaboravi da se na vreme informiše o nekim formalnim stvarima, pratećim za rođenje deteta pa onda na brzinu jure skupljajući neophodna dokumenta i informacije o tačnim adresama na koje bi trebalo da se jave. Pokušaćemo da u kratkim crtama objasnimo proceduru prijave rođenja deteta, kako bi budući roditelji blagovremeno dobili ove važne informacije i bili spremni da, u za to predviđenim rokovima, na najlakši način izvrše ovu obavezu kod nadležnih državnih organa.

1.PRIJAVA ROĐENJA DETETA U OPŠTINI

• Rok za prijavu rođenja deteta u opštini je 30 dana od dana rođenja. Prilikom prijavljivanja određuju se ime, prezime i državljanstvo deteta. Tehnička lica zaposlena u porodilištima, tokom boravka mame i bebe, na osnovu informacija dobijenih od porodilje, popunjavaju prijave beba. Prijave se u roku od nekoliko dana dostavljaju Matičnim evidencijama u opštinama nadležnim po mestu i adresi porodilišta.
• U Beogradu se prijave dece rođene u porodilištima vrše u sledećim opštinama: Savski Venac, Zvezdara i Zemun.Dalja procedura i potrebna dokumentacija zavise od toga da li je dete rođeno u bračnoj zajednici ili ne.

1. Ukoliko je dete rođeno u bračnoj zajednici roditelja, a brak traje duže od 9 meseci i supružnici imaju isto državljanstvo i isto prezime, dovoljno je da dođe jedan roditelj i tom prilikom ponese:otpusnu listu iz porodilišta, izvod iz matične knjige venčanih, uverenje o državljanstvu za oba roditelja, svoju i ličnu kartu drugog supružnika. Ista dokumentacija se donosi i ako su roditelji u braku kraće od 9 meseci ili imaju različita prezimena ili različita državljanstva, ali je potrebno je prisustvo oba roditelja.
2. Ukoliko dete nije rođenu u braku roditelja, potrebno je da dođe majka i tom prilikom donese:svoj izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i ličnu kartu.Ukoliko prirodni otac deteta želi da prizna očinstvo, doći će kod matičara zajedno sa majkom, a dokumentacija koju će priložiti je:uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih i lična karta.Izjava o priznanju očinstva daje se o overava kod matičara.

Izvodi iz matične knjige rođenih i venčanih i uverenja o državljanstvu koja dostavljaju roditelji ne smeju biti stariji od 6 meseci.

• Nakon popunjavanja podataka potrebnih za prijavu deteta, matičar šalje nepotpun izvod nadležnoj upravi MUP-a gde se izvod kompletira određivanjem jedinstvenog matičnog broja (JMBG) za dete. U roku od 4-10 dana kompletirani izvodi se vraćaju nadležnoj opštini i tada ih roditelji mogu preuzeti.

Informacije o tome da li je izvod iz matične knjige rođenih vraćen u opštinu mogu se dobiti i putem telefona:

• U Beogradu

-za bebe rođene u porodilištu u Višegradskoj na broj 011/2061-718

-za bebe rođene u porodilištu Narodni Front na broj 011/2061-724

-za bebe rođene u porodilištu KBC Zvezdara na broj 011/3405-730

-za bebe rođene u porodilištu KBC Zemun na broj 011/2198-323, lok.447 i 448

• u Novom Sadu na broj 021/420-066

• u Kragujevcu na broj 034/336197

• u Nišu na broj 018/504-488

U ostalim gradovima informacije se mogu dobiti na brojeve telefona odgovarajućih opštinskih službi.

2. PRIJAVA PREBIVALIŠTA DETETA

• Sve novorođene bebe moraju biti prijavljene u MUP-u, odnosno njihovim područnim policijskim upravama, nadležnim po mestu prebivališta roditelja.Tom prilikom se izdaje uverenje o prebivalištu deteta. Ova procedura se sprovodi nakon dobijanja izvoda iz matične knjige rođenih za dete, a procedura zavisi od toga da li su roditelji deteta u braku ili ne.

• Ukoliko je dete rođeno u braku a roditelji prijavljeni na istoj adresi, dovoljno je da dođe jedan od roditelja sa svojom ličnom kartom, izvodom iz matične knjige rođenih za dete, čitko popunjenim zahtevom za prijavu/odjavu prebivališta(može se kupiti u bolje snabdevenim knjižarama) i dokazom o plaćenoj administrativnoj taksi.Informacije o visini takse i brojevima žiro računa za plaćanje dobijaju se direktno u policijskim upravama u kojima se vrši prijava prebivališta deteta.

• Ista dokumentacija se dostavlja i ukoliko dete nije rođeno u bračnoj zajednici, ili roditelji nisu prijavljeni da žive na istoj adresi, ali je neophodno prisustvo oba roditelja i lične karte za svakog od njih.

Uverenje o prebivalištu se dobija odmah.

PRIJAVA DETETA ROĐENOG U INOSTRANSTVU

• Dete rođeno u inostranstvu, čiji je barem jedan od roditelja u trenutku rođenja državljanin Republike Srbije, prijavljuje se najbližem konzulatu naše zemlje na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih na međunarodnom obrascu.Odmah nakon izvršene prijave, dete se upisuje u pasoš jednog od roditelja(po njihovom izboru) ili mu se izdaje sopstveni pasoš.

• Ukoliko dete nije rođeno u braku, a otac je poznat i želi da prizna očinstvo, može to učiniti u našem konzulatu ukoliko je državljanin Republike Srbije. Otac koji nije naš državljanin izjavu o priznavanju očinstva daje pred organima svoje države.Tom prilikom je potrebno prisutvo oba roditelja.

Autor: Bojana Selaković, Udruženje RODITELJ

Onda je usledilo ushićenje jer smo shvatili da je to sjajna stvar ali  i razočarenje jer nažalost nama teško dostupna. Odlučili smo da ih sami sašijemo odnosno okupirali babu i dedu da kroje, šiju…a mi smo birali materijale. Flanel za lice a frotir za unutrašnje uloške jer bolje upija.

Eksperimentisali smo sa različitim varijantama (na primer, da li da vezujemo pelenu čičak trakom ili da liči na švedsku pelenu pa da se vezuje, ili da stavimo drikere…). Na kraju, mislim da smo napravili dvadesetak komada na vezivanje. I tu je nastala frka, jer je nas beban poceo aktivno da puzi pa mu je spadalo sve što mu obučemo a kamoli platnena pelena.

Naših ruku delo

Onda smo opet ušli u fazu istraživanja i verovatno ćemo uneti izmene u naš porodični dizajn, ali definitivno smo shvatili da je to prava zaraza (bar za mamu): biranje boja, dezena…svaka pelena nam je različita.

Ove pelene se malo češće menjaju, ne koristi se zaštitna krema a koža deteta izgleda neuporedivo zdravije ispod njih.

Zasad ih još uvek koristimo uglavnom kod kuće, kad idemo negde na duže onda stavljamo jednokratne, dok ne nađemo “homemade” rešenje za zaštitne gaćice, ali sad tokom leta ova pelena sa malo jačim uloškom može komotno da izdrži tri sata bez da “procuri”..

O reakcijama okoline i iščuđavanju našem “filozofiranju” bismo mogli čitav novi članak da napišemo…a, da li je filozofiranje ili ozbiljno razmišljanje o zdravlju i budućnosti naših potomaka, istražujte i zaključite sami.

Tanja Lazor, Udruženje RODITELJ

Pročitajte i tekst o prednostima platnenih pelena

Savremeno Da savremenim platnenim pelenama i kritičko ? jednokratnim…

Možete ih i sami sašiti

Da li ste se nekada zapitali kako se proizvode pelene za jednokratnu upotrebu? Ili, da li ste pogledali šta ima unutra? Ako je ostalo u vama nešto od one detinje radoznalosti, a verovatno jeste, onda ste sigurno zavirili u jednokratnu pelenu koju svakodnevno svom detetu stavljate na guzu.

Naravno da svi mi imamo potrebu da svoj život vodimo maksimalno kvalitetno koliko možemo, a posebno je to važno kada su naša deca u pitanju. Korišćenje jednokratnih pelena je tekovina savremenog društva, rezultat dugogodišnjeg truda industrije proizvoda za decu da, osim što se takmiče da proizvedu što mekše i više upijajuće pelene, ubede i roditelje kako je to najbolji izbor za njihovo dete. A da li je zaista tako?

Da pogledamo šta su argumenti i poruke koje nam upućuju: bebina guza dugo suva, maksimalno upijanje, maksimalna udobnost i pokretljivost i slicno. Koristimo ih, bacamo u kontejnere i ne razmišljamo mnogo o tome gde završavaju… I onda se pojavljuje alternativa koja zvuči dekadentno, ali deluje, zaista.

To su savremene platnene pelene. I pojavljuje se naravno pitanje zašto platnene pelene? Zar ćemo se vratiti u vreme naših majki i baka? Pa, odgovor je i da i ne. Da, zato što ćemo koristiti pelene koje se ne bacaju nego peru, suše i vraćaju na bebinu guzu.

Ne zato što ovog puta to nisu pelene zbog kojih sanjamo belo,  nego pelene savremenog dizajna, koje se ne peglaju, imaju maksimalnu udobnost, odlican upijajćci efekat i, što je najvžznije: zdrave su, njihova je upotreba jeftinija, ekološke su. Platnene pelene su danas ponovo trend u zapadnom svetu, izmedu ostalog i kao reakcija na agresivan marketing industrije koja proizvodi dečju robu.

Brojna naručena, komercijalna “istraživanja” o blagotvornosti i kvalitetu jednokratnih pelena deluju vrlo ubedljivo, međutim, postoje i protiv-podaci. To su rezultati ispitivanja nezavisnih organizacija koje se bore za unapređenje kvaliteta života i zaštitu životne sredine, ali i drugih relevantnih organizacija (na primer Greenpeace i slicni).

Ovi podaci nam govore o tome da se u jednokratnim pelenama nalazi ogroman broj po zdravlje štetnih hemikalija (natrijumov poliakrilat, dioksin, TBT…). Dokazano je da prisutnost ovih visoko toksičnih supstanci u pelenama štetno deluje na imunitet, kancerogene su, mogu izazvati neurološka oštećenja…

Istraživanja nam govore da se procenat pelenskog osipa zapravo povećao od kako su jednokratne pelene u masovnoj upotrebi, a ne smanjio kako to proizvođači jednokratnih pelena tvrde. Primer Istočne Nemačke nakon rušenja Berlinskog zida: povećanjem standarda povećala se i potrošnja jednokratnih pelena a za njom i broj dece sa pelenskim osipom.

Podaci iz SAD: 1955. god – manje od 10% beba imalo je pelenski osip 1991. god – 78% beba je imalo pelenski osip. Verovatni razlozi za povecanje pelenskog osipa masovnim koristenjem jednokratnih pelena su: alergijske reakcije na hemikalije, nedostatak vazduha, viša temperatura, preretko menjanje pelena jer roditeljima izgledaju suvo.

Istraživanja u SAD sprovedena u poslednjih dvadesetak godina upozoravaju i na to da visoka temperatura unutar jednokratne pelene odnosno u testisima muske dece moze da uzrokuje neplodnost.

Jednokratne pelene danas se koriste i do kraja treće godine života deteta! Zamislite kako na kožu deteta deluje 24h neprekidne sintetike.  Smatra se i da korišćenje jednokratnih pelena odlaže odvikavanje od pelena jer dete koje ne oseti vlagu u peleni nije svesno svojih fizioloških funkcija.

Savremene i lepe platnene pelene

Savremene platnene pelene se proizvode od prirodnih materijala, sa ulošcima koji imaju visoku upijajuću moć. Koriste se pamuk, vuna; postoje stotine različitih varijanti a na brojnim internet stranicama možete da vidite i kako to izgleda. Možete da nađete i savete kako da ih sami sašijete.

Ove pelene nisu zahtevne kad je odrzavanje u pitanju, što je najčešći argument protiv njih. Vredni ljudi su izračunali da za njihovo održavanje treba oko 12 minuta dnevno.

Ove pelene se peru na 60C i nije ih potrebno peglati. Dobro je sušiti ih prirodnim putem, a ne u mašinama za sušenje jer se habaju i lošije upijaju a u vezi sa tim treba reši da im nije potreban ni omekšivač za rublje. Neke od ovih pelena se proizvode u takozvanoj “All in one” varijanti, odnosno imaju već ušiven nepropusni sloj pa je izmedu ostalog i zato neadekvatno pranje na 95C.

Za ostale su dovoljne zaštitne gaćice. Za zaštitu unutrašnjosti pelene od fleka koriste se jednostavni papirići kojih ima i na napem tržištu i koji se zajedno sa sadržajem samo izruče u WC školjku a upotrebljena pelena odlaže u posudu za čuvanje do pranja.

Kada su finansije u pitanju, u Hrvatskoj, nama najbližoj državi koja ima podatke o ovoj temi i u kojoj postoji proizvodnja platnenih pelena, je izračunato da je upotreba platnenih pelena 3 do 4 puta jeftinija nego upotreba jednokratnih.

Na kraju, ekološki razlozi za korišćenje platnenih pelena govore mnogo sami za sebe. Za razgradnju jedne jednokratne pelene potrebno je 500 godina. Za proizvodnju 5000 pelena koliko ih u proseku potrosi jedno dete, potrebno je poseci nekoliko stabala i potrositi 1.600 l sirove nate i 78. 000 l vode.

Odlaganje jednokratnih pelena je sve veći problem u svetu. Na primer u Hrvatskoj su jednokratne pelene na trećem mestu po zastupljenosti na smetlištima, odmah iza novina i plastičnih flasa.

Roditelji u Srbiji koje mi poznajemo i koji koriste platnene pelene uglavnom ih naručuju iz inostranstva ili ih sami šiju jer se u Srbiji, nažalost, ne proizvode. Procedura poručivanja je prilično jednostavna za one koji imaju pristup internetu ali šta sa onima koji nemaju kompjuter, nemaju pristup ovim informacijama?

Nadamo se da će ovaj tekst pokrenuti lanac i da će se vipe govoriti o ovome ali i o stvarima koje su u razvijenim zemljama sastavni deo svakodnevnog života.

Tanja Lazor, udruženje RODITELJ

Pogledajte i Tanjino lično iskustvo sa platnenim pelenama