Izvor fotografije

Sajber zlostavljanje ili uznemiravanje dešava se kada se  mobilni telefoni, društvene mreže ili druga  komunikaciona sredstva koriste za pretnje, zastrašivanje,  ismejavanje ili bilo koji drugi oblik verbalnog zlostavljanja.

Ovakva vrsta zlostavljanja po posledicama koje ostavlja nije ništa manje strašna za dete žrtvu, a za roditelje, naročito ako oni ne poznaju dovoljno prirodu novih tehnologija, može da bude teško za razumevanje i prevazilaženje. Medjutim specifičnosti okruženja na Internetu,  čine ovaj vid zlostavljanja sve rasprostranjenijim i  po nekim mišljenjima čak i opasnijim po psihološku dobrobit žrtve zlostavljanja od tradicionalnog vršnjačkog zlostavljanja.

U časopisu Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Aktuelnosti, objavljen je stručni rad naše članice mr Nikoline Ljepave, Realno zlostavljanje  u virtuelnom okruženju: prevencija i intevencija u slučajevima zlostavljanja dece na internetu. Pročitajte tekst u PDF-u.

Sva deca prisutnih roditelja (uzrasta od 3 do 7 godina) bila su već do sada u prilici da koriste računar i igraju igrice, što još jednom potvrđuje da je granica upotrebe računara sve niža i da je ovakva vrsta edukacije neophodna i roditeljima mlađe dece. Radionicu je držala mr Nikolina Ljepava, socijalni psiholog, asistent na Univerzitetu u Vindzoru u Kanadi.

Ukoliko ste roditelj predškolskog deteta koje već koristi kompjuter i igra igrice, pogledajte i preuzmite liflet sa savetima koji vam mogu koristiti u uspostavljanju dobrih navika igranja igrica kod vašeg deteta. Takodje ukoliko imate pitanja vezana za decu i korišćenje informacionih tehnologija i Interneta možete se obratiti našem psihološkom i razvojnom savetovalištu. Takodje, preporučujemo vam da pogledate i tekst o tome sa koliko godina dozvoliti detetu da koristi računar.

Preuzmi (PDF, 946.47KB)

photo credit: Sugar Pond

Neki od znakova sajber uznemiravanja

Istraživanje koje je radila organizacija stopcyberbullying.org pokazala je da  samo  5% dece prijavljuje sajber uznemiravanje roditeljima! Neka deca se plaše reakcije roditelja i toga da će im kompjuter i mobilni telefon biti oduzet, druga deca se jednostavno stide toga što im se dešava i ne žele da se povere roditeljima ili bilo kome starijem. Razlozi su razni, a koliko god imali sa detetom dobar odnos može se desiti da vam ovakve stvari prećuti.  Ukoliko je vaše dete žrtva ovakvog maltretiranja može se desiti da:

• Provodi dosta vremena za kompjuterom ili odgovarajući na poruke na telefonu i vidno je uznemireno posle toga.
• Izbegava da razgovara o svojim onlajn aktivnostima
• Zatvara ono što radi na kompjuteru čim neko prodje pored ekrana
• Naglo prestane da koristi kompjuter ili mobilni telefon
• Ima problema sa spavanjem
• Naglo ima slabiji uspeh u školi
• Ne oseća se dobro, ima glavobolje, problema sa stomakom
• Neraspoloženo je, depresivno, tužno
• Naglo prestane da se druži sa prijateljima sa kojima se do tada družilo
• 
  

Kako postupiti?

Kao i u drugim situacijama, bolje je sprečiti nego lečiti pa je moj savet da se sa decom razgovara o ovome pravovremeno,  da se upoznaju sa činjenicom da je to nešto što može da se desi, da se dešava često i drugima, i odraslima kao i deci, da oni nisu i neće biti krivi ukoliko im se tako nešto desi i da je najbitnije da se takve stvari odmah prijave nekom starijem.  Takodje naučite ih  kako da se ponašaju da ne postanu žrtve sajber uznemiravanja – da nikada ni u kojoj prilici i ni sa kim ne dele svoje lozinke, ili bilo kome šalju svoje neprikladne slike.

U slučaju kada utvrdite da je dete žrtva ovakvog zlostavljanja, morate se pre svega pridržavati  ovih ssaveta - NE osudjivati dete, NE zabranjivati, oduzimati, kažnjavati ni zbog čega. Prva stvar koju morate videti jeste da li je u pitanju isključivo sajberzlostavljanje, ili je ono samo dodatna manifestacija neke vrste zlostavljanja koju vaše dete trpi u školi ili nekom drugom okruženju. Ukoliko je to slučaj, obratite se  školi   ili roditeljima drugog deteta – dece da pokušate da rešite problem. Ukoliko sve to ne funkcioniše, na žalost možda jedini način može da bude da dete fizički uklonite iz sredine u kojoj je maltretirano, ukoliko procenite da je tu gde se nalazi previše ugroženo .

Ukoliko je u pitanju isključivno sajberzlostavljanje, tu ćete na jedan način biti i u većem problemu. Budući da su trenutni zvanični mehanizmi za regulisanje ovakvih problema skoro pa nikakvi, da škole nemaju razradjene strategije za borbu sa ovakvim vidom zlostavljanja, da će odeljenje za sajberkriminal reagovati u situacijama kada je u pitanju pedofilija, pornografija ili neki drugi vid kriminala,  a ne u slučajevima verbalnog zlostavljanja, na vama kao roditeljima je da pronadjete adekvatan način da pomognete svom detetu.

1. Jedna od stvari koju možete svoje dete naučiti je da ne odgovara na provokacije – sajberzlostavljači vole interakciju i žele odgovore na svoje provokacije.

2. Kažite detetu da blokira poruke koje joj stižu od te osobe (izbriše je sa liste prijatelja isl.)

3. Čuvajte sve mejlove i poruke koje stižu, napravite folder sa njima, i skupljajte ih. Kada prikupite dovoljno dokaza pokušajte da se obratite odeljenju za sajberkriminal.

4. Pružite detetu podršku.  Tehnologije i komunikacije su deo njihovog života i odrastanja, pomozite im da ih koriste na pravi način, nemojte ih kažnjavati ograničavanjem ili oduzimanjem telefona ili računara.

5.  Ukoliko procenite da poruke stižu od odrasle osobe –odmah prijavite slučaj!

5.  I najvažnije – nemojte tretirati ovaj vid zlostavljanja na bilo koji način drugačije nego što biste tretirali da se dešava u realnom okruženju.  Ako vam je dete maltretirano u školi, nećete ga zbog toga zauvek ispisati iz svih škola, zar ne?  Isto vredi i za Internet. Nemojte praviti bauk od Interneta, nemojte  nasedati na senzacionalističke priče koje neki mediji toliko vole, Internet nije ništa opasnije “mesto” od realnog  okruženja , a mi kao roditelji moramo prihvatiti i razumeti da u generaciji naše dece ova vrsta druženja i komunikacija zauzima izuzetno značajno mesto.

mr Nikolina Ljepava

Korisni sajtovi:

www.stopcyberbullying.org

http://www.cyberbullying.ca/

http://www.cyberbullying.co.uk/

http://www.bewebaware.ca/english/cyberbullying.html

• Koliko vremena dete pustiti dnevno da  provede za kompjuterom?
  

• Gde staviti kompjuter?
  

• Kako steći uvid u sajtove koje dete posećuje?
  
• Kako mu ograničiti pristup sajtovima na koje ne želite da odlazi?
  
• Igrice da ili ne i u kolikoj meri?
  
• Sa koliko godina dete može da ima svoj profil na Facebooku?

Sve su ovo pitanja na koja će pre ili kasnije biti potrebno da potražite odgovor (često i ranije nego što ste mislili), čak iako sami uopšte niste zainteresovani niti upućeni u koriscenje Interneta mnogo više od čitanja mejlova.  Nova generacija “milenijumske dece” raste i sazreva u okruženju Interneta, mobilnih komunikacija i brze razmene informacija i raznih tehnoloških igračaka koje mi, njihovi roditelji , u njihovim godinama nismo mogli ni da zamislimo. Nije ni čudo da su sve češće situacije da su deca napredniji korisnici Interneta i kompjuterskih programa od roditelja .

Sa druge strane, u trenutku kada svom detetu dozvolimo pristup online sadrzajima poželjno je da znamo kako da dete uputimo i zaštitimo sa jedne strane ali da ih ni ne ograničimo u sticanju znanja  i veština koje će im u današnje vreme biti neophodne.  Kao i toliko toga drugog i Internet može biti i sjajan i loš – u zavisnosti od toga na koji način se koristi.

Sta je ono na šta bi svaki roditelj trebao da obrati pažnju kada odluci da je vreme da detetu dozvoli koriscenje Interneta:

1. Ograničite vreme provedeno dnevno na kompjuteru. Po potrebi podesite na odgovarajući način profil deteta na kompjuteru da istom može imati pristup samo odredjen broj sati dnevno (ako ne znate kako, pokazaćemo vam u narednim tekstovima). Profile ostalih ukućana zaštitite lozinkom.

2. Pratite sajtove koje Vaše dete posećuje. Pristup sajtovima koje ne želite da posećuju ograničite korišćenjem Parental control programa (I o tome će biti više reči). Ukoliko detetu dozvoljavate pristup socijalnim mrežama (Facebook isl.) podesite privatnost njihovih profila I pratite aktivnosti njih I njihovih prijatelja u okviru profila.

3. Ako je ikako moguće kompjuter NIKADA ne postavljajte u dečju sobu, već na mesto koje je prometno i gde svi imaju pristup. Ako imate više kompjutera i mogućnost da napravite radnu sobu (deo sobe) u kojoj ćete sedeti svako pored svog racunara to ce u velikoj meri povećati vas uvid u online aktivnosti vaseg deteta.

4. Starija deca i tinejdžeri u komunikaciji dosta koriste sleng i engleske skraćenice pa vam često njihovi chatovi čak i kada ih pratite mogu biti nerazumljivi. Upoznajte se koliko možete sa popularnim Internet slengom, listu najupotrebljavanijih engleskih internacionalnih chat skraćenica daćemo vam mi

5. Pricajte sa decom o njihovoj aktivnosti na Internetu. Upoznajte ih sa potencijalno ružnim situacijama koje mogu da iskuse i porazgovarajte o najboljim načinima da se reše.  Objasnite im sta su kompjuterski virusi i kako se od njih stiti. Pokazite im na primerima sta su kredibilni sajtovi a sta ne. Naučite ih da zaštite svoje lične informacije, i da se i oni sami ponašaju odgovorno kada su na Internetu. Na isti način na koji učite decu da ne pričaju sa nepoznatima ili idu negde na ulici, naučite ih da to ne rade ni online, objasnite im da na Internetu ne mora svako biti onakav kakvim se predstavlja.

6. Ohrabrite dete (i to radite stalno) da vam prijavi svaku konverzaciju ili kontakt koji im se učini čudan ili se zbog njega ne osećaju dobro. Objasnite im da to ne treba da brišu (zbog potencijalnih dokaza i utvrdjivanja izvora poruke, danas je to lako izvodljivo ukoliko postoji opravdani razlog). Imajte u vidu da se deca često plaše da ćete im uskratiti koriscenje racunara ukoliko se budu pozalili i da je to po nekim istraživanjima koja su radjena u USA jedan od najčešćih razloga zašto ne prijavljuju roditeljima uznemiravanje online.

7. I na kraju – budite istinski zainteresovani za ono što vaše dete radi online. Nadjite vremena da sa njim posetite omiljeni sajt, odigrate neku igricu, porazgovarate o tome. Stvorite neki zajednički online prostor pa će i dete biti otvorenije i spremnije da sa vama podeli svoja iskustva. Pokušajte da stvorite atmosferu poverenja u kojoj ce vase dete biti dovoljno opusteno da vam postavlja pitanja i razgovara o svojim aktivnostima na Internetu.

A čak iako ranije niste bili mnogo zainteresovani za sve ovo, prihvatite nove tehnologije kao sastavni deo života vašeg deteta i njegove- njene generacije i nadjite vremena da se sa njima bolje upoznate i pomognete detetu da ih koristi na ispravan i siguran način.

mr Nikolina Ljepava

Svakoga dana mediji nas obavestavaju o teškim saobraćajnim nezgodama koje se dešavaju širom Srbije. Prema podacima Komiteta za bezbednost u saobraćaju i drugih relevantnih institucija, na godišnjem nivou u Srbiji se u proseku desi između 15,000 i 20,000 saobraćajnih nesreća u kojima oko 16,000 ljudi bude povređeno, a preko 10% povređenih su upravo deca. Uprkos brojnim apelima, molbama i upozorenjima, broj nesreća u Srbiji se ne smanjuje, a broj povređenih i poginulih je u stalnom porastu i prelazi brojku od 1000 ljudi godišnje. Stručnjaci se nadaju da će rigorozna primena novog zakona (od decembra 2009.) ipak dati neke rezultate i doprineti da se tragična situacija u Srbiji popravi.

Ipak ni novi Zakon o saobraćaju, iako je pisan po ugledu na evropske, nije bez nedostataka kad je u pitanju bezbednost najmlađih. Jedna od važnih preporuka vezana za bezbednost dece nije usvojena: radi se o upotrebi pojaseva u autobusima i kombijima kojima se vrši prevoz dece. U proteklih mesec dana dogodile su se 2 teže saobraćajne nezgode u kojima su učestvovali autobusi koji su vozili decu sa ekskurzija. Tragičan ishod jedne od tih nesreća sigurno je mogao biti izbegnut korišćenjem pojaseva u autobusu.

Mama i tata brinete li o vašoj deci?

Jedna od važnih odredbi i postojećeg i novog zakona o saobraćaju je razvijanje saobraćajne kulture kod dece, najmlađih učesnika u saobraćaju. Glavna uloga u vaspitavanju dece u tom smislu sasvim prirodno pripada roditeljima. Međutim roditelji u veoma malom, gotovo simboličnom procentu uče decu o saobraćajnim pravilima.
Kada je u pitanju briga roditelja o bezbednosti dece u automobilima, tu je slika potpuno poražavajuća Iako ne postoje zvanični podaci o procentu korišćenja autosedišta kod nas, nezvanični podaci su veoma zabrinjavajući i ukazuju na mali procenat roditelja u Srbiji kojih ih koriste, ispod 10%. I ne samo da roditelji ne kupuju i ne koriste autosedišta, već i decu koja su starija ne vezuju pojasom, jer smatraju da nema potrebe. „Neće grom u koprive filozofija“ upravo i dovodi do tragičnih ishoda nesreća gde ginu čitave porodice sa decom.

U Srbiji su dakle potrebne agresivne kampanje usmerene pre svega ka pojedincima i roditeljima u cilju dizanja svesti stanovništva i rigorozno sprovođenje zakona, bez mogućnosti podmićivanja saobraćajne policije, jer na žalost ljudi uče najbrže kada ih „udare po džepu“.

Zašto je autosedište neophodno?

Novi zakon o saobraćaju predviđa obavezno korišćenje autosedišta za decu po ugledu na evropske propise koji se u EU primenjuju već godinama. Upravo zbog brige o bezbednosti najmladjih učesnika u saobraćaju želimo da ukažemo na važnost pravilnog odabira i korišćenja  autosedišta.

Studije o bezbednosti u saobraćaju i rigorozni testovi koji se sprovode unutar EU pokazju da se pravilnom upotrebom autosedišta smanjuje smrtnost novorođenčadi pri sudarima za oko 70% a za preko 50% kada su u pitanju mala deca i značajno se doprinosi smanjenju procenta hospitalizovane dece.

Roditelji izbegavaju da koriste autosedišta iz raznih razloga, pogotovo u gradskoj vožnji i na kraćim relacijama jer smatraju da spora vožnja ne može da ozbiljnije ugrozi bezbednost deteta, a pri tom roditelji pogrešno smatraju da je dete bezbedno u njihovom naručju ili vezano pojasom za odrasle. Ono što bi trebalo imati na umu je da prilikom sudara pri brzini od samo 25 kilometara na sat  deluje sila oko 20 puta veća od težine objekta, što znači da dete koje ima telesnu težinu od na primer 10 kg u takvim okolnostima postaje „tesko“  200kg i majčine ruke i krilo ne predstavljaju adekvatnu zaštitu. Isto tako mališanima koji nisu dostigli dovoljnu visinu i težinu za korišćenje pojasa za odrasle, ovaj pojas ne pruža zaštitu.

Najbolja preporuka roditeljima je da koriste adekvatno autosedište uvek i svugde, uprkos mogućem protivljenju ili negodovanju deteta, kako na kraćim tako i na dužim relacijama i pri sporoj vožnji jer bezbednost mališana mora da bude uvek na prvom mestu.

Kako pravilno odabrati i koristiti autosedište?

Autosedišta su pre svega podeljena u više grupa u zavisnosti od telesne težine deteta. Na tržištu kod nas postoje razni modeli i proizvođači što može zbuniti roditelje: najbolje je  da se prilikom izbora sedišta opredelite pre svega za ono autosedište koje nosi oznaku ECE R44 što znači da je takvo autosedište proizvedeno u skladu sa strogom zakonskom i bezbednosnom regulativom Evropske Unije a na samom autosedištu bi isto tako trebalo da postoji oznaka da je izvršen atest kao i podatak o vrsti sedišta, odnosno trebalo bi da bude navedeno u kom tipu automobila može biti korišćeno .
U skladu sa telesnom težinom autosedišta su podeljena u sledeće kategorije:

• 0 za decu od rođenja do 10 kg
• 0+ za decu od rođenja do 13 kg
• 1 za decu od 9 do 18 kg
• 2 za decu od 15 do 25 kg
• 3 za decu od 22 do 36 kg (takozvano booster sedište)

Postoje takođe kombinovana autosedišta koja pokrivaju više navedenih grupa odjednom.
Imajte u vidu da je sedište napravljeno u skladu sa prosečnom visinom i težinom dece i da bi sedište moglo da štiti dete na pravi način, ono mora da odgovara konstituciji vašeg deteta.

Takođe u proteklih nekoliko godina kod nas na tržištu su se pojavila takozvana Isofix autosedišta, koja pružaju veoma dobru zaštitu, lako se postavljaju, međutim ova sedišta se mogu koristiti samo u novijim modelima automobila koja imaju fabrički ugrađen dodatak za montiranje isofix sedišta. Najbolje je da se posavetujete sa prodavcem da li sedište za koje se budete odlučili može da se postavi u vašem autu ili da probate na licu mesta.

Uz svako autosedište dobijate detaljno uputstvo sa crtežima za pravilno montiranje i jako je važno da se toga pridržavate. Većina standardnih autosedišta kod nas se montira uz pomoć siguronosnog pojasa koji već postoji u većini automobila. Prilikom montiranja sedišta obratite pažnju na to da pravilno postavljeno sedište ne može da se pomeri ni levo ni desno, već stoji čvrsto u mestu.

Gde postaviti autosedište?

Kada je u pitanju sedište iz grupe 0, najbolje je montirati ga pozadi u suprotnom smeru od smera vožnje. Iako nije zakonom zabranjeno, nije preporučljivo montirati ovakvo sedište na suvozačevo mesto, pre svega iz bezbednosnih razloga i zbog opasnosti od aktiviranja air bag-a.

Autosedišta iz ostalih grupa je najsigurnije postaviti pozadi, na sredini klupe,  a ukoliko to nije moguće, onda se autosedište montira ili iza vozačevog ili iza suvozačevog mesta. Stručnjaci preporučuju da dete sme da se vozi u smeru vožnje tek kada može da sedi čvrsto samostalno, da ima telesnu težinu od preko 9 kg a najoptimalnije je početi u uzrastu od oko godinu dana.

Većina autosedišta grupe 0 i 1 imaju i svoj pojas sa takozvanom zaštitom u 3 ili 5 tačaka (ramena, prepone i butine). Pojas je pravilno postavljen ukoliko se kopča nalazi na sredini grudnog koša deteta, a možete proveriti da li je pojas dobro zategnut tako što kada podestite pojas i prilagodite ga detetu, izmedju trake od pojasa i grudnog koša ne bi trebalo bude razmak širi od vašeg prsta.

Jos jedna stvar koju nikako ne smete zaboraviti je vazdušni jastuk odnosno air bag. Naime najstrožije je zabranjeno montirati autosedište za dete ukoliko postoji air bag koji se direktno otvara ispred autosedišta jer bi tako nešto imalo za posledicu nanosenje teških telesnih povreda prilikom eventualnog otvaranja air bag-a. Ukoliko u vašem vozilu postoji air bag koji se otvrara ka autosedištu, najbolje je da ga isključite u nekom od ovlašćenih servisa za vaš automobil.

I za kraj nekoliko saveta za duža putovanja:
-Dete bi trebalo da bude lagano obučeno kako bi se osećalo prijatnije u sedištu. Ukoliko zahladni uvek možete da ga pokrijete nečim
-Ne zaboravite da ponesete omiljene igračke i plišane drugare kako bi detetu manje bilo dosadno tokom vožnje
-Pravite češće pauze tokom puta
-Naoružajte se strpljenjem ukoliko dete ne voli da sedi u autosedištu i nemojte da ga puštate da se vozi van autosedišta ukoliko želite da se na njega navikne

pripremila
Ivana Vitas Đelić

• Imajući u vidu da tehnologija svakim danom postaje sve veći deo svakodnevnog života, nemoguće je ignorisati je i nerealno očekivati da ćemo dete biti u stanju da držimo dalje od kompjutera duži vremenski period.  Sa druge strane, pitanje pozitivnih ili negativnih efekata koje korišćenje kompjutera u ranom uzrastu  je još uvek nešto o čemu ne postoje definitivni stavovi i preporuke stručnjaka.

• Ono što većina istraživanja ističe kao ključno bez obzira na uzrast deteta u kome počinje da koristi kompjuter jeste prilagodjenost sadržaja uzrastu deteta i uključivanje odraslih u proces. Drugim rečima, ma kada se odlučili za upoznavanje sa kompjuterom povedite računa da Vaše dete koristi samo softvere i igrice prilagodjene njegovom-njenom uzrastu, što su u uzrastu do 6 godina isključivo edukativni softveri koji detetu omogućavaju da crta, boji, dizajnira različite stvari, uči slova, brojeve i različite pojmove i logički razmišlja. Agresivne i kompetitivne igrice u tom uzrastu se nikako ne preporučuju (a ako je ikako moguće poželjno ih je izbeći i kasnije, najmanje do 10. godine)

• Pored toga, nemojte dete pustiti samo za kompjuter, sedite sa njim, igrajte se zajedno,  koristite kompjuter kao edukativno sredstvo i sredstvo za razvijanje kreativnosti Vašeg deteta, na isti način na koji bi se igrali i sa igračkama.

• Ukoliko imate više dece, kod starijeg deteta ćete lakše odrediti uzrasnu granicu kada kompjuter prestaje da bude zabranjena zona. Kod mladjeg deteta, to će se često desiti i ranije – kada vidi brata ili sestru za kompjuterom i ono će se naći tu negde barem u ulozi posmatrača.

• Prema istraživanjima radjenim u USA pre 4 godine,  oko 72% dece uzrasta ispod 6 godina zna da koristi kompjuter, oko 30% čini to svakodnevno u trajanju od prosečno sat vremena dok se oko 40% dece sa kompjuterom se upoznaje već u uzrastu oko tri godine, a smatra se da se ovaj procenat iz godine u godinu povećava.

• Anketa sprovedena na jednom domaćem sajtu koji se bavi roditeljstvom dala je slične rezultate – preko 70% roditelja koji svojoj deci dozvoljavaju korišćenje kompjutera to im je dozvolilo u uzrastu od 3 godine i manje.  Da li je to prerano ili ne, pitanje je na koje stručnjaci još nisu dali definitivan odgovor, u svakom slučaju ma kada se odlučili da dete pustite za kompjuter potrudite se da to bude u onoj meri i na onaj način na koji će to biti prilagodjeno uzrastu deteta.

Fotografija by JeniferLarson

DEČIJI UZRAST I KOMPJUTERI

• 0-3 godine

U ovom periodu intenzivnog rasta i razvoja mnoga dece neće ni biti zainteresovana za kompjuter.  Ako i pokažu interesovanje imajući u vidu lošu koordinaciju pokreta kod male dece, mala je verovatnoća da će u ranom uzrastu dete  i biti sposobno da ga samostalno koristi.  U ovom periodu, ukoliko to želite, detetu možete pokazati neke igrice i softvere prilagodjene njihovom uzrastu i kao dopunu onim osnovnim znanjima koje u tom periodu stiču  – boje, oblike, životinje, predmete i sl.

• 3-6 godina

Po postojećim podacima ovo je uzrast u kome najveći broj današnje dece pokazuje interesovanje za rad na kompjuteru. Igrice uvodite postepeno, primerene godinama deteta i povezane sa onim što u tom periodu uče ili ih interesuje.

Imajte u vidu i da se razvoj i interesovanja dece se razlikuju na individualnoj bazi i dok će neko dete pokazati interesovanje za kompjuter već sa dve godine, drugo dete neće biti zainteresovano mnogo duže. Ukoliko Vaše dete spada u grupu nezainteresovanih, nemojte mu nametati kompjuter , biće dovoljno vremena da sva ta znanja usvoji i kasnije.

• 6-9 godina

je uzrast kada će se većina dece već upoznati sa kompjuterom. Ukoliko kompjuter do sada niste imali u kući moguće je da ćete ga na zahtev deteta sada uzeti.  Ukoliko je to slučaj, podsećamo da kompjuter ako je ikako moguće ne stavljate u dečju sobu već na neko vidljivije mesto gde ćete imati bolji uvid o količini vremena koje dete provodi za njim. Naučite dete da kompjuter ne služi samo za igranje igrica - ovo je uzrast kada se detetu mogu približiti brojni edukativni multimedijalni sadržaji koji u velikoj meri mogu proširiti znanje vašeg školarca.

Oko 8 ili 9 godine deca će možda poželeti i svoj profil na Facebooku ili odvojen  e mejl nalog. Odluka o tome da li ćete mu-joj to dozvoliti je samo Vaša, ali ukoliko dozvolite imajte u vidu mere zaštite i upoznajte svoje dete sa pravilnim ponašanjem na Internetu.

• 9-12 godina
  

Do ovog uzrasta mnoga deca će već bolje koristiti kompjuter od svojih roditelja a Internet će svakako biti standardni način komunikacije Vašeg deteta sa vršnjacima. U ovom periodu posvetite posebnu pažnju uspostavljanju navika za bezbedno ponašanje na Internetu, kada dete udje u pubertet to će već biti teže.

Širom sveta se danas rade brojna istraživanja na temu uticaja kompjutera na intelektualni, fizički i socijalni razvoj, ali su rezultati još uvek nedovoljni da bi se doneli konačni zaključci.  Utvrdjeno je postojanje pozitivne veze izmedju korišćenja kompjutera i kognitivnog razvoja predškolske dece od 5 godine naviše, ali su dodatna istraživanja potrebna da bi se utvrdio uticaj na sasvim malu decu koja su u periodu intenzivnog razvoja i sticanja prvih saznanja o svetu i okruženju.

Tek će posle višegodišnjih studija biti moguće da se daju definitivne preporuke o korišćenju kompjutera u najranijim godinama i pozitivnim i negativnim aspektima istog – do tada vodite se svojim procenama i interesovanjima deteta i trudite se da svom detetu prezentujete proverene sadržaje primerene njihovom uzrastu.

Nikolina Ljepava