photo credit: ccarlstead

Nažalost na pokazano znanje i rezultate na prijemnom ispitu utiče i trema. Sa tremom malo ko od nas nije imao prilike da se sretne. Imamo je u najrazličitijim situacijama, uglavnom u onim situacijama koje na neki način smatramo bitnim. Jaka trema može potpuno da blokira razmišljanje, i da značajno utiče na naše rezultate. Zbog toga je važno pravovremeno pronaći način da se trema prevaziđe i stvore preduslovi da se na ispitu pokaže maksimum naučenog.

Faktori koji doprinose tremi i kako ih prevazići

Tremi na prvom mestu doprinosi nedovoljna pripremljenost. Bilo da je u pitanju javni nastup, ispit, važan razgovor, što ste sigurniji i bolje pripremljeni manja je šansa da vas nervoza izazvana tremom u omete. Isto važi i za ispite. Nedovoljno pripremljeno dete je svesno toga da gradivo ne zna dovoljno dobro i zbog toga je uplašeno da li će na „ispitnoj lutriji“ dobiti pitanja koja je naučilo ili će mu zapasti baš ona pitanja koja ne zna. Ukoliko se na ispitu pojavi veći broj pitanja koje ne zna može se desiti da dete loše uradi i pitanja koja je pre izlaska na ispit znalo. Sa druge strane, učenik koji je svestan da dobro vlada gradivom i koji veruje da je dobro pripremljen za ispit imaće manju tremu pred ispit i za vreme ispita.

Sa pripremom treba početi na vreme i imati u vidu da je važan kvalitet a ne kvantitet učenja – sat vremena dobre koncentracije daće bolje rezultate od četiri sata sedenja nad knjigom dok misli lutaju na sve strane.

Tremi doprinosi i nedovoljna sigurnost u sebe. Učenik koji očekuje da će ispit loše uraditi, koji nije siguran u ono što zna, koji sebi i drugima pre ispita govori kako neće dobro uraditi, imaće veću tremu i anksioznost pred ispit od učenika koji je siguran u svoje znanje. Povećanje sigurnosti u ono što se zna može se postići preslišavanjem samostalno ili u društvu kao i rešavanjem probnih testova pripremljenih od zadataka za vežbanje. Učenik koji nekoliko puta uradi dobro „probni” ispit kod kuće kao deo pripreme, biće daleko sigurniji u svoje znanje i svesniji oblasti na kojima treba da dodatno radi.

Vrlo značajan faktor koji doprinosi nesigurnosti i izaziva tremu je i strah od neuspeha. Poznato je da što nam je više stalo da ostavimo dobar utisak i postignemo rezultat trema je često sve veća. Na decu se često vrši pritisak kod kuće i u školi da moraju da urade dobro prijemni, da im “od toga zavisi šta će u životu raditi “, da ako ne upišu željenu školu neće imati nikakve šanse da se bave onim čime žele itd. Takav pritisak stvara nervozu i tremu i odraslim osobama a kamoli tinejdžerima koji se nalaze u uzrastu kada prevazilaze brojne nesigurnosti i krize, nezavisno od ove “školske”. U prevazilaženju ovog problema (a često nehotice i u njegovom stvaranju) veliku ulogu mogu imati roditelji.

Saveti za roditelje

Pred ispite za srednju školu ili fakultet roditelji su često nervozniji i od same dece. Ako je to i kod vas slučaj potrudite se pre svega da ne prenosite nervozu na dete. I vi svakako imate tremu i strepite kako će vaše dete proći na prijemnom ispitu, ali nemojte dozvoliti da ono to primeti.

Podstičite dete da uči, sedite zajedno i preslišajte ga, nemojte se samo oslanjati na plaćene časove ukoliko ih dete uzima. Razgovarajte o gradivu koje je prešlo, pitajte ga šta mu je lakše a šta teže da savlada, i uvek saslušajte svoje dete.

Budite pozitivni, govorite detetu da će dobro proći na ispitu. Nikako nemojte detetu govoriti da ne zna ništa , da će pasti na ispitu, da ne uči ništa (ili slučajno da je glupo). Time rušite krhko samopouzdanje vašeg pubertetlije i povećavate šansu da će on ili ona zaista i uraditi loše ispit. Takodje nemojte dozvoliti da jedina tema razgovora sa detetom u ovom periodu postane prijemni ispit, pa makar pričali samo pozitivne stvari.

Ne forsirajte previše priče o tremi – “Da li imaš tremu? Nemoj da imaš tremu!”- i slično. Ako vam dete spomene da se plaši ispita ili vi sami primetite da je nervozno, recite mu da je to normalno, da kroz to svako prolazi. Ispričajte mu neku situaciju iz vašeg života, stvarnu ili izmišljenu u kojoj ste vi imali tremu ali se na kraju sve dobro završilo.

Potrudite se da tih dana pred ispit ugodite vašem detetu, izvedite ga na neko mesto koje voli, nemojte praviti mnogo gužve oko nekih nebitnih svakodnevnih problema. Nemojte dete potkupljivati obećanjima da ćete mu nešto kupiti ako dobro uradi ispit. Najbolja motivacija je ona koja dolazi iznutra, motivacija koju ono samo treba da izgradi, da nauči da bude dobar i uspešan čovek sebe radi i dobrog osećanja koje to donosi, a ne zato da bi dobilo novi mobilni telefon.

Na dan ispita potrudite se da dete bude odmorno, naspavano i da dobro jede. Da bi se izbegla nepotrebna nervosa uoči samog ispita povedite računa da unapred bude pripremljeno sve što je za ispit potrebno: dokumenta, pribor za pisanje itd. Srećno!

mr Nikolina Ljepava

Ukoliko vas zanima više informacija o tome kako izabrati srednju školu pročitajte i tekst Polazak u srednju školu.

Ovog leta, prvi put organizuje se program za decu koji vode naši treneri:

• Spremni za školu je ciklus od 8 radionica kroz koje predškolci imaju priliku da nauče slova po metodu angažovanja dece kroz pokret, ritam, pesmu, sliku i igru, za koji se koristi bukvar Da azbuku svako nauči lako (o bukvaru pročitajte na ovom linku). Radionice se održavaju u terminu od 17:00-18:30 utorkom i četvrtkom (7,9,14,16,21,23,28. i 30. jun) u našem prostoru na Slaviji. Tokom ovog perioda, organizovaće se savetovalište za roditelje. Za više detalja preuzmite poster (pdf 201KB).

• Letnja školigraonica je dvonedeljni program za učenike od 1. do 4. razreda koji deci nudi priliku da, kroz zanimljive i podsticajne igre i aktivnosti za razvoj koordinacije, kritičkog mišljenja i timskog rada, razvijaju svoj kreativni potencijal, umeće komunikacije i socijalne veštine. Program se realizuje u periodu od 20. juna do 1. jula, svakog radnog dana od 9:00-13:00 u našem prostoru na Slaviji. Za više detalja preuzmite poster (pdf, 196KB).

Više o programima za roditelje, vaspitače i učitelje, možete pogledati na sajtu Dete plus.

Dve škole u Bernu, u Švajcarskoj, tražile su od učitelja da predaju svedočanstva o ocenama dece iz razreda koji vode. Ukupno je učestvovalo 134 učenika, od trećeg do šestog razreda osnovne škole, sa po sedam školskih predmeta: nemački jezik, francuski jezik, matematika, istorija/geografija, rukotvorine, muzičko i fizičko obrazovanje. Rukotvorine podrazumevaju rad sa drvetom i tekstilom, crtanje i slikarstvo.

Francuski jezik se predaje samo u petom i šestom razredu, dakle nije moglo biti podataka o ocenama za niže razrede. Učenici su dobijali ocene od 1 („nedovoljno“) do 6 („odlično“), sa ocenom 4 koja je označavala „dovoljno“.

Bilo je teško proceniti trajanje i intenzitet kojim se dete bavi tj svira određeni instrument. Deca su raspoređena u Muzičku grupu ukoliko su svirala neki instrument kod kuće i u školi. Najčešće je u pitanju bio klavir, iako vrsta instrumenta nije igrala nikakvu ulogu u ovom istraživanju.

Istraživači su se potrudili da ostale varijable budu kontrolisane. Prethodna istraživanja su ukazala na dve varijable koje mogu imati uticaja na uspeh u školi. Jedna varijabla je socioekonomski status roditelja, tj prosečna zarada. Druga varijabla je pol.

Rezultati: ukupna završna ocena muzičke grupe dece bila je veća od ukupne završne ocene dece koja nisu svirala nijedan muzički instrument. Na grafiku se to jasno uočava: muzička grupa, predstavljena plavom bojom, dobila je bolje ocene od kontrolne grupe (crvena boja) u svim predmetima osim u fizičkom vaspitanju (sport). Ovi rezultati ukazuju na poboljšanje intelektualnog postignuća pod uticajem muzičkog obrazovanja.

Prethodna istraživanja su pokazala da muzičari imaju relativno veće strukture u pojedinim oblastima mozga u odnosu na ne- muzičare. Istraživači pretpostavljaju da deca sa muzičkim iskustvom koriste kritičan period razvoja, gde mozak postaje zreliji.

Obavljanje određenih funkcija potrebnih za sviranje instrumenta, podržava rast oblasti u mozgu koje su povezane sa uspešnim obavaljenjem školskih zadataka.

Dakle, ako želite da podstaknete razvoj intelektualnih sposobnosti svoga deteta, upišite ga u muzičku školu. Svakako će se isplatiti.

Wetter, O., Koerner, F., & Schwaninger, A. (2008). Does musical training improve school performance? Instructional Science, 37 (4), 365-374 DOI: 10.1007/s11251-008-9052-y

Tekst je nastao u saradnji sa blogom posvećenom psihologiji pod nazivom Psihobrlog.

Programom rada predviđene su grupe predškolaca, ali i dece koja već idu u školu. Radionice traju mesec dana, u četiri – pet termina, i održavaće se vikendom. Grupe dece se formiraju na osnovu  na osnovu prethodnog trijažnog logopedskog testa i na osnovu toga kada roditeljima odgovara. Test ulazi u cenu školice.

SPECIJALNA PONUDA za naše članove: Redovna cena Škole je 2.500 dinara, a za one koji se prijave preko Udruženja RODITELJ cena je 2.200, dok je za članove Udruženja cena 1.900 dinara.

Izvor fotografije

Više informacija na sajtu Higije logos. Prijave na telefon 011/2970-773 ili 065/8651-260

Prilikom prijave naglasiti da se prijavljujete preko Udruženja RODITELJ, a članovi će nositi člansku kartu sa sobom. Više informacija u učlanjenju u Udruženje na strani Učlanite se.

Ideja o projektu pokrenuta je pre tri godine, kada smo takođe učestvovali na debati o besplatnim knjigama. Predstavnici Udruženja RODITELJ, prisustvovali su  i ovoj debati i učestvovali u raspravi, pa želimo da detaljno izvestimo roditelje o svemu što smo tamo čuli.

• Utisak je da su za projekat besplatnih udžbenika svi – od vlasti, preko nastavnika, roditelja, nevladinih organizacija i izdavača. Ali, o  tome kako ovaj projekat treba da se sprovodi, kao i o načinima kako da se reše mnogobrojni problemi, mišljenja su veoma suprostavljenja, a naš utisak, kao civilnog sektora je, da ne postoji dobra volja ministarstva da prihvati konkretne primedbe i predloge upućene ovom ambicioznom državnom projektu.

• Na početku debate, okupljenima, kojih je bilo gotovo 60 (plus brojni novinari) obratio se Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog političkog foruma, čijaje u stvari ideja projekat Besplatnih udžbenika. Podsetio je  da   imamo ustavnu obavezu da država dodeljuje besplatne udžbenike za osnovnu školu, jer u Ustavu piše da  je “osnovnoškolsko obrazovanje besplatno”.

• Ministar obrazovanja Žarko Obradović se pohvalio da je do sada besplatne udžbenike dobio  147.921 učenik u Srbiji. On je naglasio da je taj projekat dobar i da ministarstvo od njega neće odustati i da ostaju pri svome da će se knjige koristiti tri generacije. On se osvrnuo i na kritike koje dolaze od pojedinih izdavača i stručne javnosti, da je razdvajanje  udžbenika i radnih svezaka loše i da će uticati na kvalitet nastave, naglasivši da je “to na vreme rečeno izdavačima” i da ovaj projekat očigledno nekome smeta iako je “Srbija socijalno odgovorna država i da će obezbediti besplatne udžbenike”.
• Gradonačelnik Dragan Đilas je najavio da će grad Beograd umesto postupnog uvođenja, već od ovog septembra obezbediti besplatne knjige za sve beogradske osnovce, njih oko 120.000. On je naglasio da su u tu svrhu već planirali 100 miliona dinara  u gradskom budžetu, a da  će, ako to ne bude dovoljno, uzeti i kredit!
• On je dodao i da je plan da uskoro đaci imaju dve vrste knjiga, one nose kući i one koji ostaju u školi, pa će na taj način torba biti lakša.  Takođe je rekao da ne vidi u čemu je problem da deca uče iz polovnih knjiga  jer je to i njegova generacija radila.
  
• Osim beogradskih osnovaca, kao “socijalno odgovorne” lokalne samouprave pomenute su Jagodina, Čačak i  pokrajina Vojvodina, koje  su izdvjalae novac za  besplatne udžbenike za decu na svojoj teritoriji, a pozvali su i ostale lokalne samouprave da se izjasne.

• 

  Žustra debata, bez konkretnih zaključaka

A ŠTA KAŽE STRUKA?

• Profesor Ivan Ivić jedan od najvećih stručnjaka u ovoj oblasti i autor knjige  “Vodič za dobar udžbenik”  – “Biblije” za idavače udžbenika, bio je veoma jasan iznoseći primedbe vezane za projekat – od kojih se većina poklapa sa stavom Udruženja RODITELJ – a to je da je sjajno da svi učenici dobiju besplatne udžbenike, ali da ako država ne može to da obezbedi, da je bolje takve knjige dodeliti samo jasno definisanim kategorijama  siromašnih porodica, što bi omogućilo da deci iz tih porodica budu obezbeđene knjige za sve razrede.
• Ivić je kritikovao  i rešenje po kojem su učenici obavezni da vrate udžbenike na kraju školske godine, čime je, kako je naveo, „đacima onemogućeno da aktivno rade na knjizi“.  Tako]e, stav je profesora Ivića  da razdvajanje udžbenika na radne i neradne neće uticati na poboljšanje kvaliteta školskih knjiga.
• Sličnog mišljenja je i Ana Pešikan, takođe jedna od autora pomenutog priručnika, koja je naglasila da besplatni udžbenici ne smeju biti n štetu kvaliteta udžbenika i nastave, a da se to ovde može dogoditi.
• Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće “Klett”,  je istakla da ministarstvo nigde nije objavilo projekat, da se ne zna ko su njegovi autori i šta sve taj projekat sadrži.  Takođe, da se zahtevi da se razdvoje knjiga i radna sveska u roku od tri meseca ne samo neozbiljni, već da se na taj način krši Zakon o javnim nabavkama, kao i Pravilnik o izdavanju udžbenika koji je isto to ministarstvo donelo.
• Angelina Radulović iz Udruženja RODITELJ je rekla da ovakva mera mnogim roditeljima neće značiti ništa, jer će oni, da bi decu poštedeli stresa zbog zabrane pisanja i aktivnog korišćenja udžbenika svakako kupiti komplet knjiga, pa se postavlja pitanje zašto se tako troše pare koje mogu na bolji način da se upotrebe.
• Iako podržavamo ideju dodele besplatnih  udžbenika, nikako kao roditelji ne želimo da to ide na uštrb dece i kvaliteta nastave, jer onda dolazimo u apsurdnu situaciju da novac umesto za idžbenike dajemo za privatne časove čak i za decu u mlađim razredima osnovne škole.  Čini se da se vodi računa o političkim interesima ministarstva, o interesima nastavnika, izdavača, samo o tome šta je realno za decu bolje NIKO ne brine.
  
• Pominje se Slovenija kao primer dobre prakse, čiji “model” mi prepisujemo, a “zaboravlja se” da je tamo posle 10 godina eksperimentisanja sa ovakvim načinom dodele udžbenika na kraju rezultat đaka na testu znanja – PISA testu znatno lošiji i da oni polako napuštaju taj model.
  

Opšti utisak sa debate je da je većina učesnika iznela veoma realne i trazumne primedbe na projekat koji u globalu podržava i smatra dobrim.

- Da država u ovom momentu ne može da obezbedi besplatne udžbenike za sve, te da je bolje da onda obezbedi za SVE UGROŽENE kategorije, sa manje više sličnim novcem.

- Na tu primedbu predstavnici vlasti su odgovorili da bi to bila politička diskriminacija dece (a kao kontraargument tome da je i plaćanje knjiga svim osnovcima samo u Beogradu takodje diskriminacija i daleko od pojma socijalne pravde koju zagovaraju).

- Da se razdvajanjem udbženika i radnih svezaka  radi uštede države, vraćamo unazad u nastavnom smislu i da se gubi mogućnost da deca aktivno koriste udžbenik

- Da je vraćanje knjiga vrlo problematično – jer je teško da se očuvaju 3 godine, da su deca pod stresom, a i nastavnici zbog pritiska da se “knjiga ne dira”, da se postavlja pitanje kako će deca obnavljati gradivo iz prethodnih razreda, kako će spremati malu maturu i sl…

- Da ogroman broj škola nema toplu vodu, lopte, didaktički materijal i da bi to bilo stvarno ulaganje u obrazovanje, jer su udbženici samo jedan mali njegov deo

- Da se ne znaju jasni kriterijumi u kom slučaju se knjiga smatra oštećenom i ko to onda plaća – roditelji ili država?

- Da se ne sme koristiti termin besplatni Udžbenici, već besplatno korišćenje udžbenika

Ali, posle čitave diskusije, čini se da ministarstvo nema nameru da uvaži primedbe i da nastavlja po svom, sa svojim idejama,  bez uvažavanja barem onih primedbi koje su na mestu i koje se mogu uvrstiti u projekat. Pitanje je samo U ČIJEM JE TO INTERESU?

Kako su mediji izvestili o debati

Stav jednog od sindikata u prosveti

Dragi roditelji, recite nam svoje mišljenje, veoma nas zanima, kakva rešenja bi po vama, bila najbolja?

photo credit: Clover_1@ Flickr

Video igrice su postale svakodnevni deo života nas i naše dece i sve više i zabava za celu porodicu. Od računara do X-boxa , Nintenda i sve popularnijeg Wii-ja, današnja deca izložena su najšarolikijem spektru video igara od najranijih dana.  Najnoviji podaci kažu da u Srbiji svako peto dete provodi po nekoliko sati dnevno igrajući video igre.

Neki roditelji vični su igranju video igrica, pa i sami provode dobar broj sati zabavljajući se na ovaj način. Drugi pak smatraju iste potpunim gubljenjem vremena, i redovno sasipaju salve kritika na račun potomaka koji po njihovom mišljenju mogu naći mnogo korisnijih načina da provedu vreme.

Pre svega treba znati da nisu sve igrice ni štetne, ni glupe, ni gubljenje vremena. Ima odličnih edukativnih i kreativnih igrica koje mogu da u velikoj meri koriste vašem detetu. Igrice mogu biti korisne za razvoj deteta, korišćene kao obrazovno sredstvo , za upoznavanje sa novim stvarima i kao dopuna onome što se uči u školi. Ono što je ključno je pravilan izbor igrica po sadržaju i po uzrastu i broj sati proveden u igri.

Po istraživanju koje je nedavno radio Eunet oko 44% dece u Srbiji igra takozvane akcione igrice koje u najvećem broju imaju nasilne sadržaje. Istim istraživanjem utvrdjeno je i da veliki broj roditelja uopšte ne zna koje igrice kupuju i igraju njihova deca.

Igranje video igrica je  uobičajena stvar medju školskom decom a posedovanje nekih je postala i stvar prestiža medju decom u razredu. Medjutim, činjenica da je igrica popularna među vršnjacima ne govori ništa o njenoj podobnosti ni po sadržaju ni po uzrasnoj grupi. Pre nego što u kuću unesete igricu uz koju će dete provesti sate i sate uverite se da je ona primerena uzrastu i da nema neadekvatne sadržaje.

Deset saveta koji vam mogu poslužiti prilikom selekcije video igrica za decu:

• Pregledajte igrice u kućnoj kolekciji i proverite koliko su pogodne za uzrast vašeg deteta (i pripremite se na burne proteste ukoliko se odlučite da neku od postojećih igrica uklonite)
• Kada vam dete saopšti da želi neku igricu proverite njen rejting na Internetu. Zvanične rejtinge možete naći na sajtu Entertainment Software Rating Board. Osim tog sajta naročito je dobar sajt Common Sense Media na kome možete pronaći rejtinge svih filmova, serija, muzike i video igrica kao i komentare roditelja i dece. (Ukoliko ne znate dobro Engleski, sajt možete prevesti uz korišćenje Google translate servisa, tako što ćete u Google Translate ukucati url adresu sajta. Prevod neće možda biti najidealniji ali će biti sasvim dovoljan da vam posluži kao orijentacija.)
• Imajući u vidu da su igrice za konzole prilično skupe, pokušajte da iznajmite ili pozajmite od nekoga igricu pre nego što se odlučite na kupovinu.
• Grafika na omotu će vam već donekle ukazati na sadržaj igrice. Ako su na omotu nacrtane nasilne teme vrlo je verovatno da će i igrica biti takva
• Ukoliko vaše dete iznajmljuje igrice iz video kluba, dogovorite se sa vlasnikom da vašem detetu ne dozvoljava da iznajmi igrice koje nisu primerene njegovom-njenom uzrastu.
• Nemojte detetu ispod 10 godina (poželjno ni starijoj deci, ali teško sprovodljivo u praksi) dozvoliti da igra nasilne video igrice.
• Ako možete pronadjite igrice koje može da igra više igrača. Tako možete provesti i vreme sa vašom decom družeći se i igrajući se sa njima, a i deca se mogu igrati medjusobno.
• Neke od najnovijih igrica uključuju i dosta fizičkog kretanja, simulacije sportskih aktivnosti i sl. Upoznajte se sa takvim igricama i podstičite igranje takvih igrica.
• Obratite posebnu pažnju na broj sati koji dete provodi igrajući se. Predugo igranje svakodnevno može da donese niz problema izazvanih repetitivnim pokretima kao što su karpal tunel sindrom ili problemi sa vidom.
• Ako spadate u grupu roditelja koja redovno ili povremeno igra video igre, obratite pažnju na to da ono što je prikladno za nas odrasle nije i za decu i ukoliko igrate igrice sa nasilnim sadržajem potrudite se da to ne radite u prisustvu deteta.

Umesto prepuštanja izbora deci, pokušajte da usmerite decu ka igricama koje im mogu koristiti. Pregledajte rejtinge i opise igrica, informišite se koje su igrice mentalno stimulativne, korisne i zanimljive, možda povezane sa gradivom koje trenutno obradjuju u školi i sami predložite detetu igricu.  Ili još bolje – nadjite vremena da se igrate zajedno: najnovija istraživanja pokazala su da zajedničko igranje video igrica pozitivno utiče na jačanje veza izmedju članova porodice.

mr Nikolina Ljepava

Decje nasilje u porastu i sve drasticnije

photo credit: Aislinn Ritchie

Istraživanja pokazuju da je nasilje u vaspitno – obrazovnim ustanovama podjednako zastupljeno kako u svetu i tako i kod nas, skoro se podjednako javlja u urbanim i gradskim sredinama i suprotno uvrženom mišljenju devojčice su sklone nasilnim oblicima ponašanja skoro koliko i dečaci. Ono što je zabrinjavajuće je porast korišćenja oružja (noževa, bejzbol palica, šipki, lanaca, pištolja) u tučama i porast grupnih i masovnih tuča koje se sve češće završavaju tragično.

Oblici nasilnog ponašanja

Kada se pomene agresivnost i nasilje većina ljudi pod tim podrazumeva fizičko nasilje, direktni napad i nanošenje telesnih povreda drugoj osobi. Fizičko nasilje je očigledije i više privlači pažnju nadležnih i javnosti nego drugi oblici nasilnog ponašanja zbog očiglednih povreda i dramatičnosti samih događaja pa se pogrešno smatra da je ovakav vid nasilja najrasprostranjeniji i najpogubniji.

Međutim, psihološko i socijalno nasilje su mnogo češći oblici nasilja koji se teže uočavaju i mogu da ostave mnogo dublje i dugotrajnije posledice po ličnost deteta. Pod psiholočkim i socijalnim nasiljem se najčešće podrazumeva verbalno zlostavljanje – vređanje, ismevanje, nipodaštavanje, ruganje, ponižavanje, zatim zastrašivanje i pretnje, otimanje novca i lične imovine i slično, dok socijalni apekt podrazumeva isključivanje iz društva i izolaciju. Istraživanja pokazuju da su devojčice  češće žrtve ovakvog oblika nasilja i sklonije su ispoljavanju suptilnijih oblika nasilnog ponašanja poput klevetanja, širenja glasina, spletkarenja, odlučivanja o tome ko se s kim druži itd.

Jako dugo se na povremene tuče i konflikte gledalo kao na sastavni deo odrastanja i školske atmosfere, odnosno smatralo se da je to neizostavni deo školskog života, međutim porast upotrebe oružja u tučama, sve veća brutalnost, nesrazmernost u tučama gde grupa napada pojednica, kao i besmisleni povodi za razračunavanje ukazuju na to da je nasilje i kultura nasilja ozbiljan društveni problem.

Vršnjačko zlostavljanje ili Bullying

Vršnjačko nasilje ili buling (anglo-saksonski termin bullying je sve češće u upotrebi i kod nas) je složena pojava sa ozbiljnim i dalekosežnim posledicama. Osnovne karakteristike vršnjačkog nasilja su ismevanje, vređanje, pretnje, zastrašivanje, fizičko zlostavljanje, sistemska izolacija itd. Ovakav vid nasilja pored svesne namere da se nekome naudi podrazumeva nasilno ponašanje usmereno ka pojedincu ili grupi dece koje se ponavlja i koje traje duži vremenski period. U tom smislu vršnjačko nasilje je rezultat smišljene i proračunate kampanje protiv pojedinca ili grupe dece, i nikako nije rezultat trenutne ljutnje ili besa. Isto tako jedna od glavnih odlika bulinga je disbalans snaga: žrtva je uvek slabija u odnosu na nasilnika ili nasilnike, bilo da se radi o fizičkoj snazi ili brojčanoj, i ovde uvek postoji jasna podela na one koji vrše nasilje i na one koji ga trpe. Ovakav vid nasilja veoma često prati takozvana zavera ćutanja gde većina dece mirno posmatra zlostavljanje i ne želi da se meša u konflikte niti da o tome obaveštava roditelje ili nadležne.

Uloga roditelja

Većina stručnjaka se slaže da je agresivnost osobina sa kojom se rađamo. Agresivno ponašanje može da se uoči čak i kod malih beba, a prva svesna ispoljavanja agresivnosti zarad postizanja ciljeva javljaju se negde između 2. i 3. godine života.

Dete uz pomoć roditelja i okruženja uči da se nosi sa agresivnošću i uči koji su oblici ispoljavanja agresivnosti društveno prihvatljivi. Dečiji sukobi su neizostavan deo procesa učenja – od svađe zbog igračke, do borbe za prostor za igru i drugare, uz neizostavnu borbu za svoje mesto u društvu, razredu, ekipi itd. Potrebno je napraviti razliku između takvih dečijih sukobljavanja i ozbiljne agresivnosti i delovati shodno okolnostima.

Da bi kao roditelj bili u mogućnosti da blagovremeno reagujete potrebno je pre svega da negujete otvorenu komunikaciju sa vašim detetom gde će dete da se oseti slobodnim da vam se poveri. Većina dece koja trpe zlostavljanje o tome ćute i zbog toga je potrebno da dete u vama ima i prijatelja i zaštitnika.

Kako smanjiti agresivnost kod dece

* Svako dete bi trebalo da raste u mirnoj i harmoničnoj porodičnoj atmosferi – izbegavajte porodične sukobe i svađe pred decom

* Nemojte tući decu – batine nisu prihvatljiv vid kažnjavanja jer između ostalog uče dete agresivnom modelu ponašanja

* Nemojte vređati i ponižavati dete, umesto toga koristite otvoren razgovor primeren uzrastu, imajte strpljenja i razumevanja za dečije neuspehe i nestašluke

* Učite dete toleranciji, strpljenju, poštovanju, deljenju. Pomozite detetu da se nosi sa negativnim osećanjima i naučite ga da kontroliše i usmerava agresivnost

* Vodite računa da sadržaj crtaća, filmova, TV emisija i igrica bude primeren uzrastu deteta. Nasilje na televiziji podstiče agresivno ponašanje kod dece

Ukoliko se dogodi da vaše dete bude žrtva agresije ili nasilnog ponašanja u školi prvi korak je obaveštavanje učiteljice, razrednog starešine, i u zavisnosti od slučaja psihologa i/ili pedagoga škole koji će odlučiti o daljim koracima i o eventualnim disciplinskim merama.

priredila

Ivana Vitas Đelić, Udruženje RODITELJ

Za mnoge je  to i odabir budućeg zanimanja. Zato je važno napraviti dobar izbor. Osim što bi trebalo težiti što boljem školskom uspehu (jer deo bodova za upis u srednju školu čini i zbir proseka na kraju šestog, sedmog i osmog razreda, koji se pomnoži sa 4), neophodno je i dobro spremiti srpski jezik i matematiku za polaganje kvalifikacionog ispita. To znači blagovremeno nabaviti testove, napraviti plan, prilagoditi tehnike učenja i sl. Isto tako, treba se informisati koje sve srednje škole postoje i koji profili i smerovi u okviru tih škola, kao i koje mogućnosti za dalje školovanje ili zaposlenje nudi svaka od njih.  Za neka zanimanja postoje i zdravstvena ograničenja, pa i to treba uzeti u obzir kada se odlučuje o potencijalnom budućem zanimanju. Ono sto je najvažnije pri izboru srednje  škole je uskladivanje interesovanja i mogucnosti!  Sklonosti i sposobnosti. Svaki učenik koji ima dilemu, trebalo bi da se obrati školskom psihologu, radi profesionalne orijentacije i savetovanja.

Osim sto nude pomoc đacima u procesu donošenja odluke, mogu i da im daju korisne savete o tome kako se pripremiti za polaganje, kako savladati tremu itd.

Neke od najčescih zamki u koje učenik moze da upadne su: „Upisaću školu koju mi kažu roditelji“ Naravno da svaki roditelj želi svom detetu najbolje, ali ono mora samo da donese odluku,  a mama i tata su tu samo da ga posavetuju i podrže), „Upisaću školu u koju ide većina mojih drugova“ (Pravo prijateljstvo se ne prekida odlaskom u razlićite škole. Vremena za druženje ima i posle nastave i vikendima.), „Upisaću skolu za koju ne treba mnogo bodova“ (Nemojte potcenjivati sebe, niti ići linijom manjeg otpora), „Ja sam vukovac i svejedno je u koju ću se školu upisati“ (Nije baš da su ti svi predmeti išli bez poteskoca. Ponekad je bilo i „gledanja kroz prste“. Niko nije talentovan za sve. Pronađi svoje interesovanje), „Upisaću najbližu školu“ (Ova odluka može da bude racionalna, ali samo ako je u skladu s tvojim interesovanjima i mogućnostima. U protivnom, nećeš biti zadovoljan).

Dete kome je teško da odluči koju školu da upiše neka razmisli o sledećem: koje predmete u školi volim i dobro mi idu, u kojoj sam vannastavnoj i vanškolskoj aktivnosti uspešan, kako provodim slobodno vreme, da li bih voleo da pomažem drugima, da stvaram nesto kreativno, ili da baratam s konkretnim podacima….U svakom slučaju, SREĆNO!

Nevena Limić,psiholog