Foto

Kako je navedeno u saopštenju sa sednice Gradskog veća, reč je o jednoj od najznačajnijih inicijativa u ovoj godini, koja predstavlja dugoročnu socijalnu meru pomoći za sve evidentirane porodilje na teritoriji Kragujevca, ali i demografsku meru, jer taj grad dugi niz godina beleži negativan prirodni priraštaj.

“Odluka je direktna posledica izmene zakona o decentralizaciji, jer se to odrazilo na budžet lokalne samouprave i odmah stvorilo prostor da se interveniše jednom ovakvom merom”, rekla je član Gradskgog veća za socijalnu politiku i društvenu brigu o deci Slavica Saveljić.  Podsetivši da grad iz budžeta obezbeđuje roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 30.000 dinara, Saveljićeva je navela da je u planu i donošnje odluke o besplatnom prevozu trudnica u gradskom prevozu.

RODITELJ: Prva bebina vožnja, iz porodilišta, ipak je vožnja, pa bi trebalo da mislite i o bebinoj sigurnosti. Danas se preporučuje obavezno korišćenje autosedišta i njegovo pravilno postavljanje)a od pre nekog vremena je i Zakonom o bezbednosti saobraćaja obavezno za decu do 3 godine) – na zadnjem sedištu, okrenuto od vozača i pričvršćeno sigurnosnim pojasevima. Danas možete i da kupite nosiljku –  autosedište u kompletu sa kolicima.

izvor fotografije

RODITELJ: Poštovani, bebi će svakako biti dobro uz roditelje, ukoliko se preduzmu sve mere predostrožnosti. Poželjno je da se ide na more u periodu kada nisu najveće vrućine, da se koristi što komfornije prevozno sredstvo, da u samom mestu letovanja imate lako dostupnu hitnu medicinsku pomoć, apoteke i slično.
Podrazumeva se da bebu nećete izlagati suncu u periodu od 10 do 17 časova, a i van tog perioda treba da se izbegava sunce. Dete treba da bude adekvatno obučeno, u hladu,  zaštićeno kremom sa visokim faktorom zaštite protiv UV zračenja i da mu se daju dovoljne količine tečnosti. Ukoliko je beba mlađa od šest meseci, nemojte koristiti ni zaštitne kreme.

Odgovor: Prelazak iz osnovne škole u srednju, predstavlja veliku promenu. Profesori i gradivo u gimnazijama su uglavnom zahtevniji nego u osnovnoj školi i dešava se da mnoga deca koja su osnovnu školu završila sa odličnim uspehom u gimnaziji ne uspeju da održe taj uspeh sa onim nivoom učenja koji su imali u osnovnoj školi.

Kada su uspeh i radne navike u pitanju u tim godinama je bitno da dete samo razvije motivaciju da uči i da postigne dobar uspeh, kao i da bude svesno da je potrebno da uloži više napora nego ranije da bi taj uspeh ostvarilo. Važno je da postoji i podrška i razumevanje porodice u tom prelaznom periodu, bez mnogo osudjivanja za to što uspeh možda nije onakav kakav je do sada bio, već uz pozitivan i proaktivan pristup kojim će se dete i ohrabriti i pomoći mu se da savlada gradivo koje je teže nego ono na šta su navikli i da tu krizu uspešno prevazidje.

Izvor fotografije

Kada je reč o igranju igrica, kompjuter, Internet i video igrice deo su neizbežni deo odrastanja i života dece i mladih danas. To ne mora neminovno da bude loša stvar sama po sebi,  sve dok postoje odredjene granice, dok se koriste sadrzaji primereni uzrastu i postoji adekvatan balans u ispunjavanju školskih i kućnih obaveza i vremena provedenog za računarom. Takodje bitno je i da obratite pažnju kakvu vrstu igrica igra. Sve veći broj istraživanja pokazuje da igranje agresivnih igrica ima štetne efekte na decu, naročito na dečake.

Postoji nekoliko stvari koje možete uraditi, ili preventivno ili da biste poboljšali postojeću situaciju:

• Pre svega u kući mora da postoji dogovor i disciplina vezana za prioritete kada se šta radi,dakle prvo domaći i školske obaveze, pa onda slobodno vreme (šta god to za njega podrazumevalo, danas slobodno vreme često podrazumeva više vremena za kompjuterom a manje u nekim drugim aktivnostima).
• Dosta u tome pomaže i kada dete nema kompjuter u svojoj sobi, pošto onda može da postoji kontrola vremena provedenog za kompjuterom, a i sadržaja koje koristi.
• Dugoročno najefikasniji način je uvek, naročito kada su tinejdžeri u pitanju, razgovor, dogovor i pronalaženje nekog zajedničkog rešenja.
• Ukoliko ništa od toga ne funkcioniše uvek preostaje uvodjenje ograničenja koliko vremena se može provesti dnevno za računarom,ili kroz dogovor ili kao krajnja linija uvodjenjem parental control ograničenja na samom računaru.

Odgovor: Dva ključna momenta u porodici su rođenje prvog deteta i rođenje poslednjeg deteta (najčešće, porodični mezimac). S obzirom da se posebna pažnja poklanja ovoj deci, srednje dete često ispoljava određena ponašanja koja ukazuju na rivalstvo, ljubomoru, ugroženost i odbačenost. Ovo je u psihologiji priznato i poznato kao sindrom srednjeg deteta.

Dobro je što ste sto primetili, jer kada se problem identifikuje veoma lako se i “leči”. Sama promena u stavu roditelja dovodi do ublažavanja situacije. Kao roditelj, treba da budete svesni da srednje dete često dobija najmanje pažnje. To nikako ne znači da ste loši roditelj. U pitanju je prosto prirodna reakcija i najčešće je nesvesna. Recimo, mogli biste da se organizujete tako da svako dete provede sa vama nasamo određen period vremena.

Od vas zavisi da li će to biti nekoliko sati dnevno kada ćete pričati sa detetom o njegovim osećanjima ili aktivnostima, ili poseban dan koji ćete provesti zajedno u parku, šetnji, bioskopu, igraoni i sl. Nije toliko važno kako provodite vreme, već samo da poklonite pažnju tom detetu. Veoma je važno da nikada ne poredite vašu decu, kako biste izbegli rivalstvo. Nemojte očekivati da vaše srednje dete voli iste stvari kao najstarije ili da se izdvaja u istim oblastima. Nemojte da ga podstičete da bude „kao“ starije dete. Isto tako, ne dozvolite mu da se i sam poredi sa ostalom decom. Naglasite da mu braća nisu konkurencija, i da ne treba da pokušava da bude dobar „kao oni“ u nečemu. Dozvolite mu da bude jedinstven i da se istakne po nečem drugom.  Pohvalite ga kada nešto dobro uradi.

Odgovor: Izbirljivost u ishrani je  normalna faza u razvoju. Nemojte ga terati da jede ili ucenjivati. Ukoliko to radite, dolaziće do stalnih sukoba. Kada bude gladan, i sam će tražiti da jede. Ponudite mu da bira šta bi želeo da jede, povedite ga u prodavnicu da sam sebi izabere hranu. Kada su slatkiši u pitanju, najbolje bi bilo da ih uopštene kupujete i nemate u kući, a umesto slatkiša ostavite voće na stolu. Ako ne, onda slatkiše eventualno ponudite za užinu ili posle ručka, i odredite koliko može da pojede.

Izvor fotografije

Odgovor: Ljubomora deteta je normalna pojava. Često se sa dolaskom drugog deteta, njemu poklanja mnogo više pažnje. Starije dete mora da se prilagodi i pomiri sa tim da više nije u centru pažnje. Morate naučiti dete kako da se ponaša, igra i priča sa mlađom sestrom. Razgovarajte sa njom, pokažite joj. Svaki put kada vidite da je starija sestra nežna prema mlađoj, pohvalite je, zagrlite i ispričajte koliko je “starija sestra” važna. Nemojte joj nikada reći: “Nemoj da budeš ljubomorna!”

Pokažite joj da razumete kako se oseća. Kada vaše dete shvati da ste razumeli njena osećanja, imaće manje potrebe da se ponaša na načine kojima privlači vašu pažnju. Takođe, pokažite joj da je volite, iako mislite da se to podrazumeva. Povećajte “dnevnu dozu zagrljaja”, nađite vremena da sa njom pročitate knjigu ili se poigrate. Zadužite je da vam pomogne oko mlađeg deteta, da nauči da je oblači, da vam doda kremu, kupku i sl. Na taj način će se osetiti ponosno i važno.

Odgovor: Sporiji razvoj govora kod deteta od malo manje od dve godine nije neuobičajena pojava. Važno je da obratite pažnju na nekoliko stvari:

1. da je dete imalo fazu gukanja (oko 3. i 4. meseca) i fazu “brbljanja” (od 4. do 9. meseca) i da je u fazi brbljanja dete sve više komuniciralo sa svojom okolinom, i sve više i spretnije usmeravalo pogled ka osobi sa kojom je u komunikaciji.

2.   oko 9. – 11. meseca bi trebalo da su se javile i  prve prave reči, koje su nosile tačno određeno značenje: “mama” “tata” “daj”, znači ne ono “ma-ma” “ba-ba” kada je to samo igra i otkrivanje artikulacijskog aparata.

3. Od 12. meseca na dalje bi trebalo da se jave i druge reči koje označavaju one stvari koje najčešće prate detetovu svakodnevicu: voda, sokić, hrana, lopta, autić, lutka… te reči čak i ne zvuče kao prave reči (“doa” – kao voda, “bopa” – kao lopta “aboa” – kao autobus…)

Sve od tada na dalje, detetov rečnik, naročito unutrašnji se neprestano puni, a u zavisnosti od toga koliko je dete stimulisano da govori, ali i od mnogih drugih faktora, zavisi koliki će mu i aktivni rečnik biti.

Podsticaj je veoma važan: pravi predmeti sa kojima je dete u kontaktu i slikovnice, ne samo čitanje i pokazivanje već pitanja kojima se dete podstiče na govor, i ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje: kako kaže maca, kuca, petao, koka, konj, žaba……šta ima maca (rep), šta ima zeka (velike uši), i sl. gde se detetu kaže odgovor, ponovi par puta zatim traži od njega da kaže uz pomoć ako je potrebna, Vi kažete prvi slog, a dete završi, itd…

Evo nekih smernica za razvoj govora deteta od 2 godine:

- deca tog uzrasta imaju već po dve do tri vezane reči koje su pojednostavljene rečenice i označavaju aktivnosti, osećanja itd. na primer: “neće mama” (kada mama nešto ne da), “pije vode” (daj mi vode), “tata pos’o” (tata ide na posao)
- imaju fond od barem 10-20 reči
- može da prepozna i pokaže skoro sve obične predmete i njihove slike kada ih neko imenuje (svoje igračke i predmete po kući i napolju koje viđa ili koristi svakodnevno)
- važno je ako shvata naloge i 2-3 jednostavne ali povezane naredbe (pr. uzmi tu loptu, sedi na tepih i baci je meni)
- do druge godine dete uglavnom koristi svoje ime (u onom obliku u kom ga najčešće čuje) umesto lične zamenice,
- traži pomoć ako ne može da uradi sam ( u igri)

Između 1. i 2. godine razvoj govora se odvija veoma brzo, tako da Vaše dete može odjednom da “propriča”, ali takođe može čak i do treće,  i pored vrlo bogatog unutrašnjeg rečnika (ono kad kažete: ma on sve razume)  da mu govor  bude i dalje oskudan, i da vrlo često koristi pantominu da bi objasnio šta želi. Vi, kao roditelji, pak, bi trebalo da budete vrlo dosledni u tome da dete podstičete što više da kaže nego da pokaže, kroz davanje primera i verbalne podrške (deljenje reči na slogove), a nikako insistiranjem pod nekom pretnjom.

Odgovor: Novčana naknada za nezaposlena lica se prima tri meseca nakon prijavljivanja lica u Nacionalnu službu za zapošljavanje. Naknade kasne oko šest meseci. Ta tri meseca NSZ plaća minimalnu zagarantovanu zaradu, kao i sve doprinose, zdravstvene, socijalne i radni staž. Nakon toga,  ostaje se bez  ovog prava. Ali, uslov je da se u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa ili osiguranja prijavite na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pitanje: Zanima me da li imam pravo na novčana primanja s obzirom na to da sam u 9. mesecu trudnoće. Da li posle porođaja imam pravo na neka primanja, nezaposlena sam i prijavljena na birou.

Odgovor: Osim prava na roditeljski dodatak nemate nikakvih osnova za primanje bilo kakvih finansijskih sredstava, osim u slučaju da ste samohrana majka, onda imate pravo na dečiji dodatak i možda socijalnu pomoć (ukoliko nemate porodično nikakvih primanja).

DOKUMENTA KOJA SE PRILAŽU 2011/2012.

NAPOMENA: U Sekretarijatu kažu da se ova dokumenta se prilažu tek  prilikom upisa detata u vrtić.

Ipak, neki vrtići odmah uz prijavu traže i dokumentaciju, te je najbolje da se o tome raspitate u predškolskoj ustanovi u koju upisujete dete!

1. Izvod iz matične knjige rođenih za dete koje se prijavljuje, kao i za svu decu u porodici

2. Za zaposlene roditelje:

- u privatnoj firmi: potvrda iz PIO fonda o upisanom radnom stažu osiguranja za zaposlene M4 ili obrazac M1 (prijava na osiguranje), tzv. lični listing
- u državnoj firmi: potvrda o zaposlenju;
- za vlasnike firmi: fotokopija rešenja o upisu u registar – Agencija za privredne registre ili M4 obrazac
- za umetnike: Rešenje iz poreske uprave o utvrđenoj osnovici, M4 obrazac ili potvrda iz Udruženja umetnika;
- za studente - potvrda o redovnom studiranju (za tekuću školsku godinu).

3. Za osetljive grupe:

- samohrani roditelji (jedan od nabrojanih dokumenata):
- fotokopija tužbe za razvod braka ili sporazumnog predloga za razvod braka
- fotokopija presude o razvodu braka
- odluka o poveravanju deteta nakon prestanka vanbračne zajednice ili fotokopija podnetog zahteva za poveravanje
- tužba za vršenje roditeljskog prava (poveravanje deteta)
- izvod iz matične knjige rođenih za decu neutvrđenog očinstva
- umrlica za drugog roditelja ili rešenje nadležnog organa o proglašenju nestalog lica za umrlo
- deca u hraniteljskim porodicama ili ustanovama socijalne zaštite - Rešenje Centra za socijalni rad o smeštaju deteta u odgovarajuću ustanovu ili hraniteljsku porodicu ili Ugovor o hraniteljstvu
- deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju – potvrda nadležne zdravstvene institucije
- za korisnike materijalnog obezbeđenja – Rešenje Centra za socijalni rad da je porodica korisnik MOP- a
- deca teško obolelih roditelja – Rešenje o invalidnosti ili medicinska dokumentacija o bolesti roditelja
- za ostale osetljive kategorije – Rešenje ili preporuka Centra za socijalni rad

4. ostalo:

- lica na odsluženju vojnog roka – potvrda vojnog organa
- lica na odsluženju kazne – potvrda kazneno – popravne ustanove