Koliko dugo dojiti bebu, koja je čaša sa „piskom“ bolja, koje od dva auto sedišta izabrati, u čemu izneti bebu iz porodilišta, koja je temepratura  prostorije pogodna za kupanje … samo su neka u moru pitanjakoje muče novopečene roditelje.

• Često dobijamo pitanja na ovu temu, a članovi  i članice Udruženja RODITELJ, odgovaraju iz svog iskustva onih kojima je cela „problematika“ odgajanja beba još uvek sveža u pamćenju..
• Bake često zaborave detalje, lekari  u nekim slučajevima ne idu redovno na edukacije i ne prate najnovije preporuke, a pravila i potrebe i roditelja i beba se menjaju.
• Kod nas delimično još uvek opstaje tradicija da se sve stvari za bebu kupuju tek posle rođenja. I iako sve veći broj savremenih porodica odstupa od ovih običaja, često se dešava da su, dok je mama u porodilištu,  bake, deke, i očevi  u panici,  dok pokušavaju da kupe sve potrebno  za novog člana. Nadamo se da će vam naša iskustva iz savetovališta „Aksa – Bebi Planeta, Roditeljski info centar“ pomoći da prinova u kuću dođe sa što manje stresa oko kupovine.

Izvor fotografije

PLANIRAJTE!

• Spisak: Roditelji danas mogu na internetu, u časopisima, čak i u prodavnicama bebi opreme da nađu spiskove stvari koje su potrebne za prvih nekoliko nedelja za bebicu. Bilo bi dobro da budući roditelji, uz konsultaciju tih spiskova naprave svoj spisak, i ako su u mogućnosti pre porođaja obiđu radnje, pogledaju izbor bebi opreme i garderobe i posavetuju se sa osobljem oko kupovine.
• Tako buduća mama, ako želi, može da „izabere“ sve što želi, a da kasnije otac, bake i deke kupe baš te stvari po njenoj želji. Na taj način izbegavamo da se majka oseća uskraćenom što nije učestvovala u najslađoj kupovini, a sa druge strane olakšavamo onima koji kupuju, jer imaju tačan spisak i upustva. U suprotnom najčešće su izgubljeni u moru informacija, ne znaju razliku između zeke , štrample i benkice, pampersa, švedskih i tetra pelena, da li za bebu treba garderobe kao za čitavu grupu vrtića, da li je broj 62 dužina bebe ili obim glave…
• Pažljivo biranje: Čak i ako se ne odlučite na ovu varijantu, savetujemo da se krupnija oprema za bebu – krevetac, kolica, sedište za auto, pomno izabere unapred, jer će ih beba dugo koristiti i prilino koštaju, pa je neophodno da budu jako dobrog kvaliteta i da si sugurni  i zdravstveno ispravni za dete, a praktični za roditelje.
• Nepotrebna kupovina: Iako vam se možda jako dopala guralica, ili ogradica, nemojte unapred kupovati stvari koje beba neće odmah koristiti. Najpre jer ćete bespotrebno zauzimati mesto u stanu, a takođe može da se desi da vam neko od prijatelja i rodbine donese identičan poklon. A nije zanemarljivo da se o kupovini nekih delova bebi opreme o kojima na primer majka bebe može da ima negativno mišljenje – flašice, dubak, na primer, ne treba nikako kupovati bez konsulatacije sa roditeljima.
• Takođe kupite samo najneohodnije od garderobice i to u nekoliko veličina jer se može desiti da beba bude krupna pa joj garderobica već za koji dan bude mala. Prijatelji koji dolaze da vide bebu često kupuju garderobicu, pa i na to treba računati.
• Pitajte!: Nemojte se stideti da pitate prijatelje, komšije rodbinu za savet, koje su im se pelene, čaše, njihalice… pokazale kao najbolje. Uporedite kvalitet sa cenom i uvek pogledajte da li je proizvod zdravstveno ispravan  i da li se preporučuje njegovo korišćenje (na primer iako je kod nas u masovnoj upotrebi, fizijatri nikako ne preporučuju upotrebu dubka, a u Kanadi  je  zabranjen).
• Ako nešto zaboravite: Čak i ako nešto zaboravite, ne paničite! Kad mama i beba stignu uvek se može u roku od sat dva otići  i nabaviti ono što im treba. Mnogo je bitnije da majka u tom važnom i osetljivom periodu oseti da ima podršku i pomoć cele porodice. Zato je ne dočekujte sa pakovanjem adaptiranog mleka(za svaki slučaj) ako želi da doji, nemojte se „otimati“ za bebu koja bi ionako za spava, već joj pomozite u kućnim poslovima i pustite je da se odmori.
• Ako niste tradicionalisti, i kupite sve potrebno za bebu unapred, ipak prepustite to zadovoljstvo bakama i dekama da i oni učestvuju u toj kupovini i nabave ono što žele za svoje unuke, jer je to početak jedne velike ljubavi.

Udruženje RODITELJ (tekst je objavljen u časopisu MAMA)

Možda ne znaju:

Svi maštaju o lepoj trudnoći, bez komplikacija, savršenoj bebi koja gotovo nikada ne plače. Zato se mnoge novopečene mame iznenade i razočaraju kada vide da nije baš sve tako „ružičasto“. „Uh, pa niko od mojih drugarica nije mi ovo spomenuo“, pomisliće. Istina je da su sve te druge  na te probleme,  jednostavno – zaboravile. Evo liste koju sam sastavila na osnovu sopstvenog i iskustva svojih drugarica, nadam se da će nekoj trudnici biti od koristi da realnije i spremnije dočeka lepote materinstva:

1. Nema ljubavi na prvi pogled! Ili barem retko se dešava. Ako ste očekivali da onog momenta kad beba udahne prvi put, a vi je onako izmoreni i oznojeni ugledate, kvrcne nešto i rodi se ogromna ljubav, moramo vas razočarati. Tako intezivne emocije se sigurno ne pojavljuju tada, jer ste prepljavljeni mnogim drugim osećajima. Ali, ljubav i emocije prema tom sićušnom biću koje je vaše i zavisi samo od vas, raste svakog dana, to je sigurno. Zato, nemojte da se osećate loše ako niste odmah izgoreli od ljubavi prema svojoj bebi i ako vam izgleda malo „ružnjikavo“, plavo i smežurano…

2.  Bićete mnogo umorni. Vaše telo prošlo je čudesnu transformaciju, od pravljenja novog života, njegovog brižljivog čuvanja u materici, porođaja, koji, ma koliko da je savršeno čudo prirode, ipak je naporan čin, do vraćanja na „staro“. E to, zna da potraje. Jer, sada ste majka, i godinama ćete se buditi na svaki šum. Sati nespavanja, ili prekinutog sna, iscrpljujuće obaveze, ne zato što vam briga oko bebe pada teško, već zato što sve to radite prvi put, što je ulog veliki a vi nesigurni, sve to neminovno ostavlja trag na vama i bićete mnogo umorni. Probajte sebi da olakšate kad god možete, da se hranite zdravo i da prioritet date uživanju sa porodicom i zdravom snu, kad god možete. Kuća može da blista i kada beba malo poraste.

3. Bićete kompletno drugačija osoba. Plakaćete na scenama filma koje vas ranije ne bi ganule, bićete osetljiviji nego inače kad vidite decu na ulici kako prose, ili mališane o bolnici, imaćete neodoljivu potrebu da zaštitite ne samo svoje, već i drugu decu (nemojte se čuditi i ako budete agresivniji nego ranije u toj zaštiti). Vaš um biće zauvek promenjen – gledaćete stvari iz potpuno novog ugla i iznenadićete se, ne malo, kad vidite kako su vam se životni prioriteti preslagali na potpuno nov način, zbog malog čEdovišta.

4. Trudnoća i porođaj ostavljaju trag na telu. U redu, možda ste poput fotomodela koji posle pet meseci opet savršene stanu na pistu, ali većina žena ima velikih problema da svoje telo vrati u pređašnji izgled posle porođaja. Razloga za to ima mnogo, neke promene se ne mogu lako ispraviti, poput strija, proširenih vena, ožiljaka od carskog reza, neke poput viška kilograma  i oblika tela, možda i mogu. Samo nemojte imati nerealna očekivanja, telu treba najmanje devet meseci da se prilagodi na to da više nije trudno. Dajte sebi vremena!

5. Dojenje nije lako i ne ide uvek  prirodno! Idealna slika bebe koja blaženo uživa na majčinim grudima, u stvari je raritet. Istina je da dojenje, iako veoma važno za pravilan početak  života i zdravlje bebe, prate brojni problemi koje nekada mame ne mogu same da reše. Ti problemi mogu da izazovu mnogo straha, plača i frustracije ako mama ne zna kome da se obrati, a stalo joj je da doji. Trudnice samo zanima kako će se poroditi i o tome razmišljaju, a taj događaj traje nekoliko sati. Ali se retko informišu o dojenju koje traje mesecima, nekada i više godina. Dakle, čitajte, informišite se i nađite unapred osobu od poverenja koja može da vam pomogne. Ili se obratite našim SAVETNICAMA ZA DOJENJE, mamama koje su uspešno dojile i mogu da vam pomognu.

Dojenje samo izgleda lako!

6. Trendovi i moda – vredi li? U redu, možda ćete imati volje da se u svakoj šetnji „skockate“, i oblačite se u skladu s trendovima, ali ipak na neke stvari morate da računate. Cipele s platformama nisu se baš najbolje pokazale u disciplini „guranje kolica uzbrdo“, ma koliko da su u trendu. Takođe, razmislite da li vam je žao da na vašu novu brendiranu majicu u roku od petnaest minuta stigne bebina „bljucka“ ili nešto gore? Ako možete bez nerviranja da sve to istrpite i steknete naviku da nosite rezervnu garderobu i za sebe,  u redu je da nastavite s dosadašnjim modnim navikama.

7. Planiranje obaveza. Pa šta, ako sam mogla da dobro vodim deo firme, „zašto ne bi mogla da pazim jednu bebu“, upitaćete se. Bebe su čudna bića. Malena, o svetu ne znaju gotovo ništa. Ne znaju kada je dan kada noć, samo bi mamu i njenu blizinu. Potrajaće dok uhvate neki ritam, dok nauče da ima vreme za jelo, spavanje igru. Do tada,  vi ste stalno tu, i nekada ćete grabiti trenutak da prezalogajite nešto ili na miru odete u toalet. Sreća je što taj period ne traje dugo i ako umete da osluškujete potrebe bebe, za nekoliko meseci ćete napraviti raspored koji vam odgovara. Avaj, da sve ne bude baš idealno, bebe i deca taj ritam često sami menjaju, a vi morate da im se – prilagodjavate.

8.  Da li sam dobra mama? Ovo ćete se zapitati hiljade puta. I mada je neminovno, piranje je suvišno. Naravno da ste dobra mama, dokle god se trudite da radite najbolje što možete. Nemojte pokušavati da budete savršeni, jer detetu ne treba savršena, već dobra i srećna mama.

A. R./Udruženje RODITELJ

Prvo i najvažnije — manje ću brinuti i manje se izlagati stresnim situacijama.

Saznanju da sam trudna je prethodio ne baš prijatan događaj — moja dobra drugarica je izgubila svoju bebu u 9. nedelji trudnoće. Sve to me je jako pogodilo, a onda kada sam saznala da sam i ja u drugom stanju, i kasnije tokom čitavog prvog tromesečja trudnoće, u meni je tinjao iracionalni strah da će i mene zadesiti ista sudbina. Svaki odlazak do toaleta je bio uz obavezno proveravanje da nema nečeg na gaćicama, da nisam slučajno prokrvarila. Prva misao kada počne dan a poslednja kada se završava bila je da li je sve u redu sa bebom… Strah, veliki, neobjašnjivi, bespotrebni. Vidim sada da je moglo i bez toga. Tada mi je taj strah delovao kao neminovnost i neizbežni pratilac trudnoće.

Kako je trudnoća odmicala tako su i stvari počele da se komplikuju – pojavile su se kontrakcije. Prvo u četvrtom mesecu, nakon toga u šestom, da bih na kraju u osmom mesecu završila u bolnici na održavanju trudnoće. Da li je moralo doći do toga? Ne znam. Ono što znam jeste da ako mi doktor sledeći put kada budem trudna kaže “Obavezno mirovanje” to ce zaista značiti “mirovanje” a ne “Pa mirujem ja, samo moram da skuvam ručak za sutra, to nije naporno”ili “Jao, vidi ovde ima prašine, šta će mi biti ako prođem malo krpom” i slično.

Sigurna sam da naredni put kada budem trudna neću slušati brižne savete mame, svekrve, baka… “Jedi, moraš više da jedeš, ti sad unosiš hranu za dvoje”. Ne, nikako! Koliko god primamljivo zvučalo i koliko god laskalo to što me svi nutkaju raznoraznim đakonijama apsolutno je nepotrebno. Tada mi nije bilo ni na kraj pameti da ću trudnoću završiti sa 30 kilograma viška i da ću kad vidim sredovečnu ženu kukati kako ima manje kilograma od mene… Tek sada, nakon jedanaest meseci, se polako vraćam na svoju kilažu od pre trudnoće… Sigurna sam da neću dozvoliti da se ista stvar dogodi dva puta.

Naravno, postoji tu još sitnica koje ću drugačije uraditi, međutim nije sve ni tako loše bilo u toj prvoj trudnoći. Mnogo je onog što ću ponoviti i što mi je ostalo u sećanju kao veoma korisno i potrebno.

Sigurna sam da ću i drugu trudnoću voditi kod moje divne doktorke u Domu zdravlja u koju imam puno poverenje. Slušaću njene savete, a u moru saveta i preporuka sa svih strana slušaću najviše njene. Smatram da je odnos pacijent – doktor od presudne važnosti, naročito u trudnoći i svakoj budućoj mami preporučujem da svoje i zdravlje svoje bebe prepusti samo onome u čije kvalitete, kako stručne tako i ljudske, ima apsolutno poverenje.

Svakako ću ići ponovo na psihofizičku pripremu trudnica koja me je spasila kada je došlo vreme za sam čin porođaja. Prvi, drugi…treći tip disanja – oh, da, znam da ima ljudi pa čak i trudnica koje smatraju da je to glupost, čula sam različite komentare dok sam provodila dane na patologiji trudnoće jedne beogradske bolnice. Međutim, meni su disanje i svest da sam na porođaj otišla naoružana znanjem neizmerno pomogli i učinili da se osećam sigurnom u sebe i da strah od nepoznatog bude mnogo manji. Skoro zanemarljiv. Samo mogu da kažem veliko hvala drugarici koja mi je preporučila odlazak na vežbice.

Za kraj ono najvažnije — moja beba će još u stomaku osetiti koliko je voljena i željena, baš kao što je, sigurna sam, i prva to osećala od prvog dana.

Stanislava Simonović,
Udruženje RODITELj

Да сам само више слушала моје искусније другарице и рођаке које су ми говориле да уживам док могу уместо што сам зановетала и жалила се на отечене ноге, бол у леђима, многе непроспаване ноћи. Мислим да сам о том неиживљеном уживању први пут помислила већ у току прве недеље живота моје кћерке, док сам са колутовима испод очију и још помало еуфорична од новог искуства покушавала да смислим чиме да је забавим у три сата после поноћи.

Ако вам је ово прва трудноћа верујте нама искуснијима и опустите се. Уживајте у том јединственом периоду свог живота, испуњеним невероватним емотивним набојем. Не оптерећујте своје дане беспотребним страховима и стресом јер кажу да беба осети кад је мајка узнемирена.

Неке маме изаберу да своје мисли и страхове поделе са дневником у који бележе своја осећања, страхове, наде… Можете имати и два – један искрени и један “за показивање”. У искреном искалите све фрустрације због проширених вена или докторке која вас је опет пустила да чекате два сата иако сте имале заказано. У онај други бележите само лепе ствари како бисте га једног дана могли показати детету. Сигурно ће му, као одраслом, бити занимљиво да чита зашто сте му изабрали баш то име које носи, да ли сте га замишљали са црвеном или плавом косицом, или ког дана сте га први пут осетили како се мрда. Непотребно је помињати какав извор задовољства и нама самима може да пружи прелиставање тих страница после бебиног рођења посебно у тренуцима обесхрабрености, кад нас море питања да ли смо уопсте способне за такву врсту одговорности као што је материнство.

Трудите се да извуцете несто позитивно из сваке ситуације. Не мозете да спавате? Ето прилике да процитате све оне књиге које сте куповали и слагали неотворене на полицу. Или да на двд-ју погледате све филмове које сте пропустили док су се давали у биоскопу услед премало времена и превисе обавеза?

Ако, пак, не можете да се концентрисете ни на шта осим на оно што се вама и вашем телу дешава искористите то како бисте што више времена провели читајући о трудноћи, здрављу мајке и детета, порођају. Свакако немојте пропустити да кренете на психофизичке припреме за труднице и у школу родитељства, уколико постоје у вашем граду и уколико не планирате да радите до самог краја трудноће. Осим могућности да научите много о механизму порођаја и техникама дисања школа ће вам пружити прилику да слободно време попуните дружењем са женама које пролазе кроз исто што и ви.

Наравно, ако сте трудни по други или трећи пут неки од ових савета вероватно падају у воду… Тада нећете имати толико времена само за себе због обавеза према својој другој деци и већ устаљених животних навика. Уосталом, природно је уколико вам се ослободи неколико сати у току дана да пожелите да их проведете у игри са дететом или са партнером уместо на психофизичким припремама или читајуци књигу и гладећи стомак.

Па ипак, и тада се потрудите да сваког дана украдете понеки тренутак и бавите се само тим стомаком не заборављајући да он крије једно мало створење које у тренуцима проведеним са мамом ужива подједнако у стомаку као и ван њега.

Бранислава Јовановић

photo credit: davhor

A tebi je smešno, je l’ da? – bila je moja reakcija kada sam ugledala ozareno lice mog supruga nakon objave da sam trudna. Bili smo u braku 4 meseca i želeli bebu. Međutim, ja sam se baš tog jutra spremala za prvi dan na poslu. Bila su mi pomešana osećanja – sreća, tuga, neizvesnost. Sve je išlo po planu – završila sam fakultet, udala se i dobila posao u struci – sve osim dve crtice na testu koje sam tako silno želela ali ne baš tog dana.

Moj suprug je počeo da slavi već kod kuće a nastavio je na poslu sa kolegama. Ja sam prvi radni dan provela pitajući se – Šta sada?

Već tog popodneva saznanje da sam trudna pretvorilo se u neopisivu sreću – ma briga me za posao, držaću i dalje privatno časove… bitno je da ću ja na jesen u rukama držati Vasu.

Zbog podrške supruga, roditelja, prijatelja i, pre svega, mojih šefova sve me je više grizla savest zbog mog pitanja – A tebi je smešno, je l’ da?

Kada sam prvi put čula „Vasino“ srce počela sam da plačem od sreće. Kako sam samo mogla da pomislim da mi to nije trebalo?

„Vasa“ je rastao i stvarao neopisive mučnine koje su trajale svih devet meseci, a ja sam blistala, radila do kraja osmog meseca i ponašala se kao da nisam trudna. Nakon odlaska na porodiljsko svakog dana sam šetala, minimum 5 kilometara. Moju trudnoću pratila je doktorka iz Doma zdravlja na koju sam mogla da se oslonim u svakom trenutku. Nisam dozvoljavala sebi da se prepustim „trudničarenju“ u pogrdnom smislu te reči. Koristila sam svaki trenutak da se zabavim, da prošetam, odem na žurku ili u neki kafić.

U sedmom mesecu trudnoće Vasa je postao Jelena, soba je okrečena u roze a ja sam se trudila da prihvatim činjenicu da ću roditi devojčicu.

Porodila sam se baš na dan termina, iako sam, svojevoljno, tri puta išla u bolnicu i ležala u pripremi po celu noć misleći da je porođaj počeo. Jelena je rođena 17. oktobra, onda kada je ona htela a ne ja. Ne mogu da se pohvalim da sam baš bila za primer na porođaju. Malo se zakomplikovalo a malo sam i ja komplikovala… sve u svemu bilo je… pa, kao na porođaju — i divno i bolno.

Pošto smo obavili i to rešila sam da se vratim normalnom životu. Dva dana nakon porođaja stigle smo kući. Ja, naravno, pošto nisam bila prototip trudnice nisam bila ni prototip porodilje. Sa suprugom sam već sutradan izašla do grada, pijace i prodavnica bebi-opreme, u svojim devojačkim farmericama (na šta sam bila neverovatno ponosna, jer sam u celoj trudnoći dodala 11 kilograma). Naravno da sam tog dana srela par ljudi koji su me pitali kako podnosim trudnoću ili kada ću se poroditi. Da li bi trebalo da vam kažem da sam svakog ostavljala bez teksta pokazujući Jeleninu sliku?

Sada sam u petom mesecu trudnoće. Jelena bi u aprilu trabalo da dobije batu. Trudim se da se ponašam isto kao i sa njom. Jedini problem mi predstavljaju konstantne mučnine i nekontrolisana pospanost. Ipak, i dalje često zaboravljam da sam trudna obavljajući sve svoje poslove sa istim žarom i energijom.

Trudnoća nije bolest već jedno divno stanje, koliko god to izgledalo nelogično. Sve mučnine, pregledi, pospanost, konstantne kontrole krvne slike pa i sam porođaj se brzo zaborave a ostaje lepo sećanje na period kada se stvarao jedan novi život.

Ovog puta sebi nisam dozvolila da budem tužna. Svoju sreću sam istog trenutka podelila najpre sa Jelenom i svojim suprugom a nakon toga i sa svim dragim ljudima.

Marija Petković, Udruženje RODITELJ