Unošenje više hrane nego što je potrebno dovodi do gojaznosti. Gojaznost je  rizik za vas i vašu bebu. Usled gojaznosti otežan je porođaj, rađaju se „krupnije“ bebe sklonije infekcijama, gojenju, dijabetesu i kardiovaskularnim bolestima.

photo credit: rahego

Bitno je  voditi računa, ne samo o količini hrane koju ćete uneti u toku dana, već i o kvalitetu namirnica (tj. izboru, načinu pripreme i biološko – dijetetskoj vrednosti namirnica). Pravilnom ishranom smatra se pravilno izbalansirana i raznovrsna ishrana.

Normalno povećanje telesne težine u trudnoći

Normalno povećanje telesne težine trudnice je od 9 do 11 kg. Zbog toga  je redovna kontrola vaše telesne težine veoma bitna. U  prvom tromesečju trudnoće preporučljiv je porast telesne mase od 1- 4 kg. U ovom periodu može doći do gubitka telesne težine  (kao posledica jutarnjih mučnina i učestalog povraćanja na početku trudnoće).

Tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće porast telesne mase ne bi trebalo da bude veći od 0.5 kg nedeljno (ako ste gojazni,  porast telesne težine ograničite na 0.3 kg nedeljno).

Izračunajte svoj BMI

Na početku trudnoće veoma je bitno da izračunate svoj BMI – Body Mass Index, što je u stvari odnos između težine i visine, koji vam može pomoći u proceni vaše uhranjenosti pre trudnoće i određivanju energetskih potreba (i optimalnom povećanju telesne mase) u toku trudnoće.

Njime takođe možete proceniti uticaj gojaznosti kao faktora rizika za vaše zdravlje i zdravlje vaše bebe. BMI se izračunava kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat:

BMI= težina (kg)/visina (m)2

Vaše preporučeno povećanje telesne težine u odnosu na Vaš BMI (Body Mass Index) pre trudnoće možete videti u sledećoj tabeli:

.

Raspodela dobijenih kilograma u trudnoći

“Dobijeni” kilogrami odlaze ne samo na plod, već i na organe majke, uvećanje grudi, posteljice… Ako majka u toku trudnoće dobije  11 kg:

.
Dnevni energetski unos za trudnice

Dnevne energetske potrebe trudnica  zavisne od više faktora: starosti, fizičke aktivnosti, stepena uhranjenosti pre začeća i navika u ishrani. Svaka trudnoća je individualna.

Samim tim, ne možemo navesti dnevni energetski unos koji bi bio idealan za sve trudnice. On se kreće od 1.600 kcal/dan ( kod nedovoljno fizički aktivnih) do 2.600 kcal/dan (za veoma aktivne trudnice), u nekim slučajevima čak i do 2.900 kcal (kod trudnica sa smanjenom telesnom  masom  pre trudnoće).

Autorka teksta je naša saradnica Milka M. Raičević, nutricionista, koja priprema radionicu o zdravoj ishrani koja će se održati u našim prostorijama. Više informacija uskoro!

• Najopasnije bolesti koje se štite imunizacijom su dečja paraliza, difterija, tetanus, tuberkuloza, veliki kašalj. Pre pronalaska  vakcina te bolesti su bile smrtonosne. Iako postoje deca koja su preživela neke od ovih bolesti, njihov organizam nije bio dovoljno jak za odbranu i često se dešavalo da se deca ponovo razbole.

• Zahvaljujući imunizaciji, bolesti koje su bile aktuelne u prvoj polovini 20. veka danas su vrlo retke, mada se mogu ponovo pojaviti što znači da nisu potpuno iskorenjene. Zato je obavezno vakcinisanje.

• Svaka zemlja ima svoj program obaveznih vakcina i veoma je bitno pridržavati ga se. U našoj zemlji sprovođenje vakcinacije je regulisano zakonom. Vakcinacija se može izvršiti oralnim putem tako sto se kapi daju kašičicom, zatim ubrizgavanjem vakcine  u zadnjicu ili u nadlakticu što zavisi od tipa vakcine.

• Postoje vakcine koje se daju samo jednom za ceo život, a postoje i one koje je potrebno dati više puta u toku prve godine bebinog života, i one za koje je potrebna revakcinacija do 18. godine. Ono što je veoma bitno je da dete primi ceo ciklus potrebnih vakcina i to u propisano vreme, jer ako se propusti jedna vakcina ili revakcinacija ili prođe određeno vreme, celokupna vakcinacija gubi značaj te je u tom slučaju potrebno obnoviti ceo ciklus.

• Roditelji strahuju za imuni sistem svog deteta nakon vakcinacije, Naime, mnogi roditelji imaju neopravdan strah da bi preveliki broj vakcina mogao da ugrozi imunitet deteta. Vakcine deluju tako što jačaju detetovu odbranu od bolesti, pa zato nema razloga za strah. Međutim, ako se dete razboli pre nego što je vakcinisano za imunizaciju je tada kasno. Savet roditeljima bi bio da obavezno prilikom vakcinacije provere da li je data vakcina zavedena u kartom (datum i tip vakcine), i da pitaju lekara kada je sledeća vakcinacija deteta.

• Najčešća pitanja koja roditelji postavljaju odnose se na reakciju nakon davanja vakcine. Ozbiljnije posledice su veoma retke. Reakcije kao što su crvenilo i bol na mestu uboda, otok, povišena temperatura, plač i razdražljivost deteta smatraju se potpuno normalnim. Uglavnom se roditeljima savetuje stavljanje hladnog obloga na mesto uboda, praćenje telesne temperature i unošenje veće količine tečnosti. Dojenje je naročito korisno. Ako je problem ozbiljniji ili takvo stanje potraje duže od tri dana, dete treba odvesti u zdravstvenu ustanovu.
• Ono što takođe buni roditelje je i to da li se dete vakciniše usled manje prehlade, proliva, kašljucanja. Često se dešava da roditelji u ovakvim slučajevima ne dovode decu na vakcinisanje. Danas se zna da je bezbedno imunizovati dete koje pati od lakše bolesti. U slučaju povišene temperature iznad 38,5 º C, ili usled neke akutne bolesti, vakcina se daje 7 do 10 dana od oporavka.
• Postoje vakcine koje ne spadaju u obavezne ali se roditelji ipak odlučuju na to da se  dete vakciniše. Među njima svakako veliki značaj ima vakcina Pentaxim. Ova vakcina u sebi sadrži pet obaveznih vakcina i daje se oko drugog meseca i tako tri meseca za redom, a revakcinacija se vrši posle prve godine. Uz ovu vakcinu može da se primi i vakcina hepatitis B jer dobro idu zajedno i na taj način izbegava se višestruko bockanje beba a i nema većih reakcija na ovu vakcinu. Bebe je lako podnose.
• Izuzetno efikasna vakcina je ona protiv streptokoka koja nosi naziv Prevnar. Ona sadrži oslabljene sojeve streptokoke, odnosno sedam podtipova bakterija koje kod beba mogu da izazovu veoma teške bolesti kao sto su meningitis, zapaljenje pluća, sepsu. Ako se ove bolesti jave u prve dve godine bebinog života, mogu biti fatalne.  Preporućuje se da se ova vakcina da bebama uzrasta od 6 meseci i to u četiri doze.
• Prvu dozu bi beba primila u trećem mesecu života i svaka sledeća se daje u razmaku od 8 nedelja. Četvrta, odnosno završna doza se daje bebi uzrasta od 12 do 15 meseci. Ukoliko se dete vakciniše u uzrastu od 6 do 12 meseci, potrebne su tri doze sa razmakom od 8 nedelje. A ukoliko je dete uzrasta 12 do 23 meseca  daju se dve doza sa razmakom od 8 nedelja.
• Vakcina se preporučuje i deci starijoj od 2 godine ukoliko spadaju u takozvanu rizičnu grupu, odnosno boluju od određene bolesti (šećerna bolest, određene anomalije, hronična upala pluća). Ova vakcina je odobrena za decu do devete godine života, mada se smatra da decu nakon navršene pete godine nema smisla vakcinisati ovom vakcinom zato što zdrava deca ove dobi veoma retko oboljevaju od bolesti prouzrokovane pneumokokom.

Priredila Tamara Radić

Kod beba se najčešće pojavljuje na obrazima. U početku su to sitne bubuljičice koje se vremenom spajaju i zato koža postaje suva, zadebljana i poprima tamniju boju. U težim slučajevima može se desiti da koža počne da puca i da krvari. Ove pojave nisu prijatne za oko, a sama činjenica da se  javlja na nežnom bebinom licu izaziva dodatnu brigu roditelja. Iako ekcem ne spada u grupu infekcija, koža deteta se ipak može inficirati učestalim češanjem i stvaranjem ranica kroz koje prodiru bakterije. Zato je potrebno obratiti se lekaru na vreme i što pre pronaći adekvatnu terapiju. Reakcija na terapiju je individualna i lečenje treba da bude prilagođeno svakom detetu.

Iako se dosta pažnje posvećuje ovom oboljenju, stručnjaci još uvek nemaju pravi odgovor na to šta je uzročnik ekcema. Smatra se da je jedan od uzroka nedovoljno razvijen imunitet kod deteta,  pa se u tom slučaju preporučuje lečenje uzroka a ne posledice. Često se uzrok povezuje i sa alergijskim sklonostima deteta pa je moguće da će se ekcem pojaviti ukoliko su već neki članovi porodice patili od atopičnog dermatitisa.

Uz odgovarajuću terapiju koža se smiruje, mada  treba naglasiti da je ona i dalje izuzetno osetljiva i podložna novim upalama. Zato je potrebna posebna nega kože. Kod većine dece ekcem se povlači u periodu od treće do pete godine ali kod nekolicine dece zna biti prisutan do tinejdžerskog uzrasta. Dok beba ne stekne imunitet da se sama izbori sa alergenima koji uzrokuju ekcem, potrebno je smanjiti upalu kože kako bi se izbeglo češanje.

Već smo napomenuli da ekcem ne može da se izleči nego se upotrebljavaju različiti načini koji omogućavaju da se ovo oboljenje drži pod kontrolom dok ne dođe do njenog spontanog povlačenja.

Dok ekcem miruje, adekvatnom negom mogu se ublažiti simptomi. Ako dođe do naglog pogoršanja (posebno jake upale) primenjuju se posebne kreme koje sadrže kortikosteroide posebno namenjene za lokalnu primenu.

Prilikom izbora preparata i s obzirom na dužinu lečenja treba voditi računa i o njegovoj jačini, neželjenim efektima, uzrastu pacijenta, mestu na koje se nanosi preparat i farmakološkom obliku leka (krema, mast, gel). Ako se radi o vlažnom stadijumu ekcema, dobro je stavljati obloge fiziološkog rastvora koji ublažava svrab. Ponekad se primenjuju i lekovi koji imaju za cilj da spreče alergijsku reakciju (antihistaminici) koji često deluju i sedativno, tj. smire dete koje ima svrab pa ono lakše zaspi. Pre upotrebe bilo koje vrste terapije konsultujte se sa vašim lekarom. Strpljenjem i upornošću se možete izboriti sa ovim oboljenjem.

Pripremilo Udruženje RODITELJ

Majčino mleko je najhranljivije
Za dete koje je rođeno u terminu majčino mleko predstavlja idealnu hranu u toku prvih četiri do šest meseci koja mu obezbeđuje sve hranjive materije, najveći broj vitamina, kao i zaštitne činioce neophodne za normalan rast i razvoj. U prvim nedeljama života, tj. do uspostavljanja normalne crevne flore koja stvara vitamin K, novorođeno dete pokazuje sklonost različitim vrstama krvarenja, zbog čega se ovaj vitamin daje u dozi od 0,5-1 mg neposredno po rođenju. Takođe, tokom čitavog perioda dojenja, u majčinom mleku nema dovoljno vitamina D, što zahteva njegov svakodnevni unos do kraja prve godine života. Skroman sadržaj gvožđa i drugih mikroelementa u majčinom mleku je, zahvaljujući izvanrednoj iskoristljivosti, uz prenatalno stečene rezerve, kod donesenog deteta dovoljan za obezbeđivanje normalnog rasta i razvoja u prvom polugodištu života. Osim neposredne hranljive vrednosti, majčino mleko pruža dojenom detetu i druge prednosti, kao što su zaštita od infekcija i alergija, a doprinosi i pravilnom psihoemotivnom razvoju. Pored toga, ishrana na majčinim grudima je svakako najpraktičnija, najbezbednija i najjeftinija.

Ukoliko, međutim, majka nema dovoljno mleka, jedina prava alternativa je visoko adaptirana formula kravljeg mleka. Ove formule nastaju kao produkt složenih tehnoloških procesa i po sastavu su, sa aspekta nutritivnih kvaliteta, bliske majčinom mleku. Većina adaptiranih formula sadrži gvožđe i druge mikroelemente u većoj količini nego majčino mleko, kao i optimalan sadržaj svih vitamina, te ih, ukoliko je dete isključivo na ovakvoj formuli, nije potrebno dodatno unositi. Uzimanje običnog kravljeg mleka, dvotrećinskog ili punog, se ne preporučuje zbog brojnih nedostataka tokom čitave prve godine života. Sa navršenih 4-6 meseci, međutim, ni majčino mleko a ni adaptirana formula kravljeg mleka višu nisu dovoljne, te odojčad u ovom periodu zahtevaju uvođenje nemlečne hrane za pravilan rast i razvoj, kao što su voće, povrće, meso i žitarice. Ovakva kompleksna ishrana pokriva dodatne potrebe deteta u energiji, proteinima, mastima, mikroelementima i nekim vitaminima.

Redovni unos vitamina D
Tokom prve godine života, pored kalcijuma i fosfora, svakodnevan i redovan unos vitamina D je neophodan. Njegov nedostatak uzrokuje dobro poznato oboljenje rahitis, koji, osim promena na kostima i zubima, daje i čitav niz drugih zdravstvenih problema, pre svega vezanih za imunitet. Pored ovoga, prema rezultatima najnovijih istraživanja, deca koja u najranijem uzrastu nemaju dovoljno vitamina D pokazuju u detinjstvu naglašeniju sklonost infekcijama, a kasnije nekim autoimunskim pa i malignim oboljenjima. Osnovni izvor vitamina D je njegovo stvaranje u koži pod dejstvom ultraljubičastih sunčevih zraka određene telesne dužine. Hrana, izuzimajući ribu, žumance i crnu džigericu, predstavlja relativno skroman izvor vitamina D, pa obogaćivanje pojedinih namirnica ovim vitaminom predstavlja značajan doprinos pravilnoj ishrani. Imajući u vidu činjenicu da je sunčanje veliki rizik za pojavu nekih malignih oboljenja kože, Američka akademija za pedijatriju ne samo da ne savetuje, nego i zabranjuje direktnu ekspoziciju odojčeta Suncu. Zbog toga je svakodnevni unos vitamina D u količini od 400 I.J. neophodan za zadovoljavanje potreba deteta, kako donesenog, tako i rođenog pre vremena. Ukoliko se dete isključivo hrani majčinim mlekom ili uz dohranu adaptiranom formulom, potrebno je samo dodati vitamin D.

Međutim, kada se dete kompletno hrani adaptiranom formulom kravljeg mleka, dodatni unos vitamina D nije potreban, jer ga sve postojeće formule imaju dovoljno. Ishrana neadaptiranim kravljim mlekom se ne savetuje unutar prve godine života, a, ukoliko se to ipak čini, potrebno je detetu svakodnevno dodavati uz vitamin D i vitamine A i C. Unos vitamina D, kao i drugih vitamina, mora biti u okviru datih preporuka, jer kako nedovoljan, tako i preveliki unos može da dovede do ozbiljnih posledica, kao što su oštećenje krvnih sudova i stvaranje kamenaca u bubregu. Doza vitamina D od 400 I.J. se, osim u dojenačkom periodu, savetuje i detetu u drugoj i trećoj godini tokom hladnijeg polugođa.

Prim.dr Marija Mladenović, mr sc med., pedijatar-neonatolog

Laringitis je upala grkljana i javlja se u svim dečjim uzrastima. Često se javlja kod male dece koja snažno plaču ili viču tokom igre. Laringitis je lako prepoznatljiv jer se manifestuje neproduktivnim i  promuklim kašljem koji podseća na lavež pasa. Ovaj kašalj je jako nezgodan jer predstavlja jedan začarani krug. Dete kašlje, glasne zice se iritiraju što ponovo tera na kašalj. Može se javiti i povišena temperatura.

Svaka promuklost smatra se blažim oblikom laringitisa dok se teži slučajevi leče inhalacijama, lekovima za smirenje. Vrlo je važno da se na vreme počne sa lečenjem jer usled oticanja može čak doći i do totalne zatvorenosti grla i prestanka disanja. Prostoriju u kojoj dete boravi treba što češće provetravati kako bi se vazduh osvežio. Kućni ljubimci i pušenje samo mogu da pogoršaju stanje deteta. Potrebno je što više odmarati glasne žice, preporučuje se mekan i lagan razgovor. Naravno ovo je veliki problem kad je u pitanju malo dete. Grlo može da se ispira toplim slanim rastvorom (1/2 kafene kašike soli u šolju vode). Preporučuje se unošenje  toplih napitaka kao što su čaj sa medom i limunom.

Ako se bolest uporno ponavlja i vraća onda je  u pitanju alergijska etiologija.  U sobi u kojoj dete spava treba uključiti jonizator/ozonizator i izbaciti tepihe, vunene pokrivače, teške zavese, sve potencijalne “skupljače prašine”.  Grejno telo  suši vazduh pa obavezno staviti posudu sa malo vode na dnu da voda isparava i malo vlaži vazduh. Ovo je veoma dosadna bolest ali dobra vest je da prestaje sa petom ili šestom godinom detetovog života.

Priredila Tamara Radic

Broj polaznika je ograničen i polaznici će biti pozivani po redosledu prijavljivanja.
Rok za prijavu je 26. novembar 2008, prijave stigle posle se neće uvažiti.

Vrlo brzo počinju da se pojavljuju prvi znaci ove bolesti i dok se ona dijagnostifikuje obično je već kasno, jer nelečena deca pokazuju teške znake retardiranosti.

Ono što je bitno napomenuti je da ukoliko se bolest otkrije u prvim danima bebinog života nema nikakvih posledica. Dete vodi normalan život i ne razlikuje se od svojih vršnjaka.

Upravo zbog toga se i radi Gatrijev test koji podrazumeva vađenje krvi iz pete novorođenčeta između 6.i 14. dana njegove starosti.Krv se testira na povišenu vrednost fenilalanina u krvi i ukoliko je ta vrednost povišena primenjuje se odgovarajuća terapija.

Jedina uspešna terapija je dijeta koja se zasniva na ograničnom unosu fenil- alanina. Terapija je individualna i zavisi upravo od vrednosti ovog enzima u krvi. Potrebne su redovne kontrole i uredno praćnje njegove vrednosti. Ova dijeta sprovodi se odmah po utvrđvanju bolesti i traje do završtka rasta deteta, a u nekim slučajevima se nastavlja i kroz ceo život.

Namirnice sa malom količinom fenalanina su:

grašak, kupus,šargarepa,krastavac, rotkvice, smokve, trešnje, limun, šljive, mandarine.. Suština pravilnog izbora namirnica je u tome da se izaberu one koje će omogućiti pravilan rast i razvoj deteta a da se sa druge strane vodi računa o količini fenilalanina koje te namirnice sadrže.
Za Udruženje RODITELJ pripremila Tamara Radić

Kako se varičela prenosi?

Gde se boginje pojavljuju?

Trudnice i varičele?

Kada je dete zarazno? Da li su moguće komplikacije? Da li se stvara imunitet?

Da li je beba koja doji zaštićena od varičela?

Vakcina protiv varičela

Za Udruženje RODITELJ priredila Tamara Radić