Tim “PC Pressa” na ovaj način nagradio je svakodnevni trud tima Udruženja RODITELJ koji se bavi  našim online nastupom, kako na sajtu Roditelj.org tako i na mikrosajtovima koji su napravljeni za potrebe projekata koje sprovodimo: Zviz, Sajt o dojenju i sajt o korupciji u zdravstvu.

Sajt je pokrenulo udruženje građana “Roditelj” 2006. godine, kao podršku roditeljstvu u Srbiji. Za pohvalu je to što su se dotakli nekih veoma ozbiljnih, aktuelnih tema kao što su korupcija u službama koje se bave reproduktivnim zdravljem ili problemi sa birokratijom prilikom ostvarivanja prava na dečji dodatak. Takođe, možete pročitati i korisne tekstove o roditeljskim temama-

obrazlažu iz “Pc Pressa” svoju odluku.

Nadamo se da ćemo i dalje biti korisna web lokacija za sve roditelje i buduće roditelje. Zanima nas, da li želite da se na našem sajtu nađu još neke informacije koje mu sada možda nedostaju? Kako da budemo još bolji?

Foto

Kako je navedeno u saopštenju sa sednice Gradskog veća, reč je o jednoj od najznačajnijih inicijativa u ovoj godini, koja predstavlja dugoročnu socijalnu meru pomoći za sve evidentirane porodilje na teritoriji Kragujevca, ali i demografsku meru, jer taj grad dugi niz godina beleži negativan prirodni priraštaj.

“Odluka je direktna posledica izmene zakona o decentralizaciji, jer se to odrazilo na budžet lokalne samouprave i odmah stvorilo prostor da se interveniše jednom ovakvom merom”, rekla je član Gradskgog veća za socijalnu politiku i društvenu brigu o deci Slavica Saveljić.  Podsetivši da grad iz budžeta obezbeđuje roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 30.000 dinara, Saveljićeva je navela da je u planu i donošnje odluke o besplatnom prevozu trudnica u gradskom prevozu.

Da li će svi koji budu hteli moći da se školuju od kuće, koliko će internet biti primarno sredstvo u tom slučaju, da li će biti prijemnih ispita, i da li će đaci moći da biraju svoje predmete, samo su neka od pitanja na koje odgovor treba da daju novi zakoni u obrazovanju. Nakon 19 godina primene starih propisa Srbija će dobiti Strategiju razvoja obrazovanja i nove zakone o predškolskom, osnovnom, srednjem, visokom i obrazovanju odraslih. Strategija je već trebalo da bude dostupna javnosti, ali zbog neusklađenosti sa predlozima zakona na nju se još čeka. Početkom februara biće predstavljena javnosti, dok će zakoni biti usvojeni do kraja ove godine.

„Imali smo veliki sastanak sa ljudima koji su radili na Strategiji. Sve ono što su oni predlagali, a što je u ovom trenutku moglo da uđe u zakon, to smo stavili. Postoje ograničenja jer zakon ide sada, a Strategija se donosi malo kasnije, ali predvideli smo sve ono što u njoj postoji. Tri zakona su prošla sve procedure i dobili smo sve saglasnosti koje smo tražili, te dolazimo do toga da će oni ući u Skupštinu u prvoj polovini februara. Strategija ide na javnu raspravu, a to zavisi od ekspertskog tima koji je pravi. Nadam se da će i ona biti u februaru na javnoj raspravi“, kaže Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.

„Zalažem se za što veću liberalizaciju obrazovanja. Arhaična mi je podela na prirodni i društveni smer. Treba odrediti osnovne predmete i ostaviti đacima mogućnost izborne nastave. Zašto ne bi mogao neko ko voli matematiku da uzme za predmet i filozofiju?“
Desanka Radunović

USPORAVAJUĆI FAKTORI

Ono što usporava usvajanje pomenutih zakona jeste što su mišljenja stručnjaka i roditelja u vezi sa nekim delovima zakona i Strategije različita, često i oprečna. Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, smatra da su predlozi zakona morali biti usaglašeni sa krovnim zakonom, odnosno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je donet 2009. godine.

“Pristup obrazovanju je drugačiji u tome što se novim zakonima utvrđuju rezultati koje treba postići, a ne procedure. Te zakone treba dobro precizirati potzakonskim aktom, dok strategija treba da bude dalekovidija. Zakoni su mogli malo da sačekaju rešenja predviđena Strategijom”, kaže Radunovićeva.

I Ana Pešikan, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član grupe koja piše Nacionalnu strategiju obrazovanja, smatra da je donošenje zakona o osnovnoj i srednjoj školi potpuno nelogično pre pojavljivanja Strategije.

„Imamo tu staru praksu koja je vrlo pogrešna da neke stvari treba uraditi kada je to potpuno nelogično. Trebalo je sačekati da se strategija pojavi javno i onda zakon kao niži akt, i ove specifične zakone uskladiti i dobiti jednu koherentnu i logičnu strukturu. Međutim, prednost Strategije je što se prvi put radi na način da se gleda na kompletno obrazovanje od vrtića do rektorata“, objašnjava Pešikanova.

„Imali smo sastanak sa ljudima koji su radili na Strategiji. Sve ono što su oni predlagali, a što je u ovom trenutku moglo da uđe u zakon, to smo stavili. Postoje ograničenja jer zakon ide sada, a Strategija se donosi malo kasnije, ali predvideli smo sve ono što u Strategiji postoji“
Zoran Kostić

OSNOVNO ŠKOLOVANJE

Jedna od novina u osnovnom obrazovanju je mogućnost učenja na daljinu koju Slovenci imaju još od 1999. godine. Iako neki osporavaju tu novinu, Radunovićeva je za njeno uvođenje jer smatra da roditelj ako može da pruži detetu znanje, on će dati sve od sebe. Ovo smatra naročito pogodnim za decu koja žive u udaljenim krajevima Srbije daleko od škola, ili ako su usled bolesti sprečeni da dođu do škole.

“Zašto uvek polazimo od toga da će roditelj nešto da zabašuri podučavajući svoje dete?! Veliki broj privatnih časova nam dokazuje da roditelji na neki način već organizuju nastavu svojoj deci”, poručuje ona. Ana Pešikan misli drugačije. Ona nije za uvođenje bilo kakve novine ako za nju ne postoje preduslovi. „Prvo, pola stanovništva Srbije je funkcionalno nepismeno. Drugo, da bi neko bio nastavnik nije dovoljno da ima fakultet. Ni obrazovani roditelji često ne znaju kako da prenesu znanje. Profesija nastavnika je profesija, a to podrazumeva i autonomiju i specifično profesionalno znanje, ne struke, nego znanje kako se posreduje ta struka određenim glavama, glavama od 10, 15 ili 21 godinu. Rešenje da imate pravo da školujete dete kod kuće, pa da ono onda polaže neke ispite postoji u nekim zemljama, ali kad pogledate koje muke mučimo u obrazovnom sistemu“, objašnjava Pešikanova.

Isto smatraju i u udruženju “Roditelj”, gde kažu da školovanje od kuće ne donosi nikakva dobra rešenja, i da član koji to predviđa treba izbaciti iz zakona.

„U najboljem interesu svakog deteta jeste socijalizacija i aktivno uključivanje u društveni život sa njegovim vršnjacima. U tom smislu taj član je u suprotnosti sa strateškim ciljevima Strategije osnovnog obrazovanja, gde se navodi da je potreban stopostotni obuhvat dece, naročito dece iz marginalizovanih grupa, i drugih strateških ciljeva koji se odnose na podizanje kvaliteta obrazovanja, što se time nikako ne postiže”, ističe Dragana Soćanin, predsednica udruženja „Roditelj“.

Soćaninova je za to da se deci koja žive daleko od škole obezbedi prevoz, a nije za ohrabrivanje izolovanosti. To ne važi za decu koja su na dužem kućnom ili bolničkom lečenju, jer je za njih već od ranije zakonom omogućeno učenje kod kuće ili u bolnici uz odgovarajućeg učitelja.

Dalje, ona obrazovanje na daljinu, koje se mahom izvodi putem računara, ne smatra preporučljivim za decu u nižim razredima osnovne škole kao osnovni vid obrazovanja, zbog provođenja previše vremena za računarima i značaja razvoja fine motorike kod tako male dece (pisanje, slikanje, i slično).

Takođe je vrlo diskutabilna kompetencija roditelja/staratelja za obrazovanje deteta.

“Šta bi se desilo ako se na kraju godine pokaže da roditelj ili staratelj nema tu kompetenciju i da dete ne može da položi ispite? Koliko može biti u interesu deteta da izgubi čitave školske godine dok se ne ustanovi da nema odgovarajuću nastavu kod kuće? Iako se to praktikuje u mnogim zapadnim zemljama, ishodi su krajnje dikutabilni”, poručuje Soćaninova.

U strategiji za osnovnu školu navodi se da je fleksibilnost programa od velikog značaja i da bi trebalo da je prilagođen karakteristikama uslova u kojima rade, karakteristikama učenika sa kojima rade i specifičnostima lokalne sredine u kojoj je škola. Strategija još predviđa uvođenje jednosmenskog rada, kao i da opterećenje učenika obaveznom nastavom ne sme preći 26–28 časova nedeljno (u nižim razredima 18–22).

SREDNJE ŠKOLE

NOVINE U OBRAZOVANJU Zakoni i strategija u raskoraku Jedan od najspornijih predloga zakona bio je Predlog zakona o srednjoškolskom obrazovanju. Kod njega je bilo i najviše intervencija, ali su u Ministarstvu prosvete optimistični oko njegovog usvajanja u Skupštini. Utvrđeno je da će postojati opšta i stručna matura, a program mature će komisija naknadno doneti u saglasnosti sa Strategijom, što će biti podzakonski akt.

„Problem je bio oko matura, jer smo najpre definisali da u srednjoj školi deca treba prvo da polože stručnu maturu, a potom ko želi može i opštu. Tu smo prihvatili sugestiju da deca mogu da odaberu koju će maturu da polažu. Svako dete će kada položi stručnu maturu moći da se upiše na odgovarajuće akademske studije u toj oblasti. Dakle, onaj ko završi mašinsku školu moći će da upiše Mašinski fakultet bez polaganja prijemnog ispita. Korigovali smo dosta toga“, otkriva pomoćnik ministra prosvete Kostić.

U novinama u Nacrtu Zakona o srednjem obrazovanju prepoznata je i pojačana vaspitna uloga škole, kao i uključivanje drugih aktera (roditelja, lokalne samouprave, organizacija) u život škole. Razrađene su norme koje se odnose na razvojni plan škole, kao i školski program, a koje treba da podrže unapređivanje kvaliteta nastave i učenja. Prepoznata je potreba da se pojača prevencija kada je u pitanju nasilje, alkoholizam, narkomanija, maloletnička delikvencija, ali i obaveza škole da se poveže sa drugim u cilju rešavanja uočenih problema.

“Postojanje nastave u dve ili tri smene kao sada je katastrofa. Idemo na to da uvedemo jednosmensku nastavu, kako bismo prevenirali zlo poput droge i nasilja. Ako nastavu organizujemo u jednoj smeni, a literarne i druge aktivnosti nakon toga, onda smo decu dobro organizovali”, kaže Ivan Ivić, osnivač časopisa “Psihologija” i predsednik NVO “Prijatelji dece Srbije”, koji je učestvovao u pisanju Strategije.

Novina koju nacrt zakona donosi jeste i da će za učenika koji bude upućen na polaganje popravnog ispita škola biti obavezna da organizuje pripremni rad i to najmanje 10 odsto časova od ukupnog godišnjeg fonda časova iz predmeta na koji je upućen na popravni.

Još jedna sugestija koja je uzeta u razmatranje tiče se uvođenja izbornih predmeta u gimnazije.

„Zalažem se za što veću liberalizaciju obrazovanja. Arhaična mi je podela na prirodni i društveni smer. Treba odrediti osnovne predmete i ostaviti đacima mogućnost izborne nastave. Zašto ne bi mogao neko ko voli matematiku da uzme za predmet i filozofiju?“, kaže Radunovićeva.

„Imate univerzitet kao na Zapadu, gde je drugačije finansijsko uređenje, i gde ne mogu plate profesora da budu u odnosu 1:8, kao što je trenutno u Srbiji, već to podrazumeva uređenje odnosa između fakulteta i načina odlučivanja“
Ana Pešikan

VISOKO ŠKOLSTVO

Radunovićeva smatra da je ukidanje prijemnih ispita za fakultete jedno od dobrih rešenja ako se dobro organizuje. Ono bi pružilo jednake šanse svoj deci, ali nije optimista za njegovu realizaciju. Zbog toga Radunovićeva apeluje na fakultete da treba da pokažu veću odgovornost, više sluha za potrebe društva i usavrše programe za obrazovanje profesora, jer su odgovorni za programe koje realizuju. Ona ne brine da će nov zakon na bilo koji način da ugrozi autonomiju fakulteta kao što je bilo nekih nagoveštaja.

Veliku diskusiju izazvala je priča o integrisanom univerzitetu. Najspornija tačka je finansijska nezavisnost fakulteta.

„Imate univerzitet kao na Zapadu, gde je drugačije finansijsko uređenje, i gde ne mogu plate profesora da budu u odnosu 1:8, kao što je trenutno u Srbiji, već to podrazumeva uređenje odnosa između fakulteta i načina odlučivanja“, tvrdi Pešikanova.

„U najboljem interesu svakog deteta je socijalizacija i aktivno uključivanje u društveni život sa njegovim vršnjacima. U tom smislu taj član je u suprotnosti sa strateškim ciljevima Strategije osnovnog obrazovanja, gde se navodi da je potreban stopostotni obuhvat dece, naročito dece iz marginalizovanih grupa, i drugih strateških ciljeva koji se odnose na podizanje kvaliteta obrazovanja, što se ovim nikako ne postiže”
Dragana Soćanin

I ODRASLI U KLUPAMA

Prvi put će u našoj zemlji biti uspostavljen sistem obrazovanja odraslih usvajanjem Zakona o obrazovanju odraslih. Nacrtom zakona predviđa se rad Sektorskih veća u okviru Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje, jer do sada u Republici Srbiji nije postojalo nadležno telo ili institucija za određivanje potrebnih kvalifikacija za tržište rada. Članovi sektorskih veća su predstavnici reprezentativnih, odnosno uspešnih privrednih društava, udruženja poslodavaca, reprezentativnog granskog sindikata, visokoobrazovnih institucija, ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, resornog ministarstva nadležnog za poslove sektora, zajednice škola, ministarstva, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Privredne komore Srbije.

Takođe je nacrtom zakona uređeno i ko može da obavlja aktivnosti obrazovanja odraslih. To su pre svega osnovne i srednje škole, ali i druge ustanove, javna preduzeća i drugi subjekti koji su registrovani za obrazovne delatnosti. U pogledu načina na koji se ostvaruje obrazovanje odraslih on može da bude različit poput: predavanja, obuka, kurseva, seminara, radionica, tribina, savetovanja i drugih oblika učenja i obrazovanja.

„Prva verzija Zakona o obrazovanju odraslih predvidela je agencije. Smatrali smo da ih ne treba uvoditi i da sve što se dešava treba da se dešava u postojećim institucijama sistema, na primer zavodima. Nije bilo formalnog, već samo neformalnog, te smo uključili sve vrste obrazovanja. Uvažili smo dosta sugestija tržišta rada, ministarstva i ljudi koji su radili na Strategiji, i smatramo da je zakon dosta dobar i da će proći skupštinsku proceduru“, tvrdi Kostić.
NOVI ZAKON O UDŽBENICIMA

Nacionalni prosvetni savet odbio je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima jer su nezadovoljni novom definicijom udžbenika, kao i načinom donošenja tih izmena, za koje prethodno nisu konsultovani.

U nacrtu zakona predviđeno je da umesto sadašnje moderne i razvojne definicije udžbenika imamo pojam da je “udžbenik knjiga iz koje učenik uči, u kome se ne piše, odnosno ne sadrži radni deo, a namenjen je višegodišnjoj upotrebi čiji su sadržaji utvrđeni nastavnim planom i programom”.

Pešikanova je tom prilikom ukazala da je definicija udžbenika kao “knjige u koju se ne piše” kontradiktorna sa onim što kažu nauka i istraživanja, i da je neprihvatljivo da se menja zakon kako bi se legalizovao projekat besplatnih udžbenika.

Primedbu su imali i u izdavačkoj kući „Klet“, čija je direktorka Gordana Knežević Orlić nedavno upozorila „da neko pokušava zarad političkih poena da prilagodi zakon takozvanom projektu besplatnih udžbenika, koji uopšte nije besplatan, nego se takozvani neradni udžbenici samo pozajmljuju đacima na jednu godinu”.

Orlićeva je objasnila da se postojećim izmenama definicije udžbenik svodi na zbirku tekstova koju učenik može samo da pročita i vrati.

Pomoćnica ministra iz Sektora za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu i naučnu saradnju Vesna Fila rekla je da se Zakon o udžbenicima od pre dve godine nije pokazao u praksi, i da se došlo do zaključka da je potrebno poboljšanje teksta i definisanje procedura. Ona dodaje i da je jedan od razloga toj što projekat besplatnih udžbenka za sve učenike osnovnih škola treba da ima uporište u zakonu.

“Projekat je bio jedan od razloga da se ovaj naš zakon na neki način upodobi za sve buduće generacije, da ne može nijedna Vlada, bilo sadašnja ili buduća, da promeni odluku”, istakla je Fila.

Ona je takođe izrazila spremnost da se uvaže primedbe saveta da u definiciji ne treba da stoji da je “udžbenik knjiga u kojoj se ne piše”.

POTREBNA VEĆA ULAGANJA

Srbiji su, pored novih propisa, potrebna i veća izdvajanja za obrazovanje, tvrdi Ana Pešikan.

„Ako hoćemo nešto da uradimo, potrebno je više sredstava. Pitanje je u koju polugu uložiti da bi se postigli najbolji efekti za popravljanje stanja u obrazovanju. Nije jednako da li ćete uložiti u vrtić, univerzitet ili srednju školu. Srbija još uvek ima resurse u obrazovanju, samo je pitanje da li će država da vidi obrazovanje kao alatku da dostigne željeno stanje u razvoju zemlje“, upozorava Pešikanova.

Sadašnji trenutak vidi kao kritičan jer Srbiji nedostaje entuzijazam od 2000. godine. Kada se zemlja raspala uz sve probleme Srbija je imala prednost, institucije, kompetentne ljude, znanja i iskustva u različitim oblastima da napravi nešto.

„Još uvek imamo tu dobru osnovu, bez obzira na nesigurnost i strah ljudi. Nekako mi se čini da ako u ovom periodu ne napravimo nešto da će za 2020. godinu to biti otaljavanje, za koje ne vidim da će lako moći da premosti jaz koji će se u međuvremenu stvoriti“, zaključuje ona.

Kakvu god projekciju ekonomskog razvoja napravili naši stručnjaci za 2020. godinu, ona ne može da uspe ako nemamo kadar koji će to da iznese. Diplome iza kojih ne stoji određena kompetencija i znanje ništa ne vrede, jer onda nemamo ljude koji će moći Srbiju da izvlače iz ove situacije i da brinu o njenom razvoju.

Da li će Strategija ostati samo spisak lepih želja ili će rešenja koja ona nudi zaista uticati na naše obrazovanje, povećati njegov obuhvat, podići kvalitet i efikasnost? Nadamo se da nećemo morati da čekamo 2020. godinu da bi uočili razliku.

Izvor: www.akter.rs, 29.01.2012.

Članovi Saveta Vlade Srbije za populacionu politiku, tela koje je oformljeno pre devet meseci, do sada se nijednom nisu sastali
Kočnice većeg nataliteta su novac i ekonomska kriza, smatraju stručnjaci Foto A. Vasiljević

U 2012. godinu, koju je predsednik Srbije Boris Tadić proglasio godinom beba, država ulazi bez primene ijedne mere Strategije za podsticaj rađanja. U godini beba i dalje postoji porez na opremu za najmlađe, jer Ministarstvo finansija veruje da ukidanje ovog nameta nije direktni podsticaj rađanja.

Za njih očito „postoji ceo niz drugih mera koje mogu dati veći efekat”, objasnili su nadležni. Roditelji te mere, nažalost, još nisu uočili. U godini posvećenoj podmlatku nema ni kolosalnih pomaka na polju podrške trudnicama, porodiljama, deci…

Članovi Saveta za populacionu politiku, tela koje je oformljeno pre deset meseci, do sada nijednom nisu većali. Na put su im se, izgleda, preprečile važnije teme od onih koje se tiču podsticanja nataliteta. Da se okupe nije ih podstaklo čak ni to što je 2011 godine Srbija ušla sa oko 380.000 stanovnika manje nego pre deset godina.

Stručnjaci su saglasni da 2012. nije dovoljno samo proglasiti godinom beba, već treba bolje zaštititi majke i pomoći tek stasale porodice. I država, istina, ima istu želju, ali joj je pre svega budžet –mršav.

I u takvim okolnostima, populaciona politika u Srbiji postoji, uverava Predrag Petrović, iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu pri Ministarstvu rada i socijalne politike, ali ona možda nije podjednako dobra za sve građane.

– Imamo najbolju zaštitu porodilja u Evropi, deo zakona o naknadi je odličan i nema razloga da se menja. I kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom sprovode se mere koje su populacione. Šta je porodiljsko i odsustvo radi nege deteta koje traje godinu, odnosno dve, nego mera populacione politike? Nije li roditeljski dodatak podeljen na 24 rate za drugo, treće ili četvrto dete valjana pomoć? Ne možete reći da je 3.000 evra državne pomoći za rođenje četvrtog deteta mala suma, ali je ona ipak u skladu sa finansijskim mogućnostima naše države – nabraja Petrović, podsećajući da ne može samo država kao centralna vlast da uradi sve na planu razvoja, već u tome treba da učestvuje i lokalna samouprava.

– U Beogradu pojedini vrtići rade do 22 sata, što je takođe lokalni plan razvoja populacione politike. Ona se neposredno oslanja na meru Strategije za podsticaj rađanja o usklađivanju rada i roditeljstva – naglašava Petrović.

Strategija za podsticaj rađanja, dokument koji je usvojen pre četiri godine, predviđa niz mera koje treba da poboljšaju materijalni položaj porodica s decom i povećaju natalitet.

– Ona i dan-danas služi da nekom ulepša policu s knjigama jer od nje nema nikakve koristi. Ne postoji čak ni radno telo koje bi tu strategiju moglo da sprovede u delo. To znači da država i dalje nema valjani sistem zaštite žena koje rađaju, a one majke koje bi da imaju više dece nisu nimalo stimulisane za takve životne poteze. Obaška to što se mnoge od njih zbog trudnoće suočavaju i sa otkazom. A koliko im tek treba novca za kupovinu pelena, kolica i druge opreme koja podleže porezu. Kako je onda baš ova godina – „godina beba” – pita se Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj”, podsećajući da je prema računicama udruženja potrebno najmanje 600 evra za kupovinu najosnovnije opreme za prvo dete, dok je po cenama pelena i stvarčica za novorođenče Srbija najskuplja u Evropi.

– Bezbroj puta smo tražili razgovor s nadležnima iz Ministarstva rada i socijalne politike. I ništa. Za neke probleme ipak nije potreban novac. Predložili smo im da propišu uslove poslodavcima za uvođenje fleksibilnog radnog vremena tamo gde je moguće. Odgovor ni dan-danas nismo dobili – nabraja predsednica udruženja.

U Ministarstvu rada i socijalne politike tvrde da je jedina kočnica u sprovođenju Strategije za podsticaj rađanja – novac.

– Koliko znam nijedno radno telo nije oformljeno. Možda ste mislili na Savet Vlade Srbije za populacionu politiku iz aprila minule godine? – pita Predrag Petrović, iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu.

– Član sam tog saveta i do sada nije održan nijedan sastanak – obznanjuje Petrović, koji je učestvovao i u aktivnom pisanju Strategije.

– Ona je i dalje slovo na papiru, razume se, zbog novca. Da bi se u praksi primenila jedna od njenih mera, kao što je jednokratna isplata roditeljskog dodatka, najpre treba izmeniti Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Taj posao nije jeftin, jer nam za zakonske izmene treba dodatnih sredstava u budžetu. Prema proračunima iz 2008. kada je usvojena strategija, za jednokratnu isplatu roditeljskog dodatka bilo je potrebno između četiri i osam milijardi dinara. A gde su ostale mere strategije kojih ima ukupno 70 – precizira Petrović, dodajući da je njenu pravovremenu primenu stopirala i svetska ekonomska kriza.

– Ne umem da kažem šta to konkretno znači kada se 2012. proglasi godinom beba. To treba da bude zadatak političara koji moraju da skupe snagu da se bar nešto od ove strategije konačno spovede u delo – ističe Petrović.

Za podršku porodicama 40 milijardi dinara

U Ministarstvu rada i socijalne politike ističu da je u ovoj godini izdvojeno oko 40 milijardi dinara za sprovođenje Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom koji je odrešio ruke lokalnim zajednicama da iz svojih kasa podstiču natalitet. Gotovo da nema opštine ili grada gde se bar simbolično neki dinar ne usmeri porodicama s dvoje, troje i više dece. Nadležni iz ovog ministarstva ipak skreću pažnju da ne treba samo u njih upirati prstom.

– Da bi se, recimo, mera Ministarstva zdravlja o isplati pune zarade ženama koje održavaju trudnoću mogla spovesti na teritoriji cele Srbije, treba izmeniti Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zbog ograničenih materijalnih sredstava ne postoji mogućnost u ovom trenutku da se izmeni zakon u delu povećanja naknade za trudnice. Grad Beograd je i tu postupio po svom, izdvojio je iz budžeta sredstva i još od 2009. isplaćuje 35 odsto naknade zarade trudnicama koje su opravdano na bolovanju – zaključuje Predrag Petrović.
Marija Brakočević

Izvor: www.politika.rs, 29.01.2012

“Moj suprug i ja smo se uvek zalagali za prirodne i neobične stvari. Kad smo saznali da sam u drugom stanju, krenuli su planovi, a sa tim i  smišljanje imena deteta i gde ću se i kako porađati… Smatrala sam da u manjim porodilištima postoji više razumevanja prema porodiljama, ali takođe i  da takva porodilišta nisu najbolje opremljena.
“Surfujući”  po sajtovima i raznim blogovima, saznala sam da u Beogradu, u Gradskoj bolnici postoji porođaj u kadi. Suprug i ja smo se oduševili i jednoglasno odlučili da se porodim u tom porodilištu i da svom detetu priuštimo nešto lepo.
Devet meseci je polako prolazilo, a sa njima i želja da ugledamo naše malo biće i da mu zajedno poželimo dobrodošlicu na ovaj svet je rasla.
Raspitivala sam se koje analize moram da uradim pre takvog porođaja,  i da li postoje neka stanja kod kojih je takav porođaj neizvodljiv. Sve sam blagovremeno pripremila od potrebne dokumentacije. Došao je i taj dan, beba je odlučila da izađe. Secam se,  bio je to jedan jako topao prolećni dan, sve je mirisalo na rađanje. Bila sam spremna da napokon uradim najbolju stvar u Životu. Doveli su me do porođajnog stola, imala sam kontrakcije na dva minuta i bile su dosta bolne, a bila sam otvorena  tek 4,5cm. Čekala sam da mi se i muž  pridruži. Kad mi se i on pridružio, sačekali smo da mi napune kadu. Oko mene su se preplitali zvuci uplašenih trudnica koje čekaju da se porode i otkucaji srca naše bebe na aparatu, sve je bilo tako nestvarno.

Kao u đakuziju

Kad su mi rekli da mogu da uđem u kadu i da je sve spremno, imala sam utisak kao da sam u nekom filmu i da će se sve tako lako odigrati. Prešla sam u kadu, muž i babica su mi pomogli. Kada sam legla i osetila mehuriće koji me masiraju svuda po telu, samo sam pomislila  – “kako je ovo lepo”. Osetila sam se kao da sam u nekom odmaralištu, a ne na porođaju. Čak  je pored mene je bio muzički stub, svirala je muzika, a babica je dodala da možemo sami da biramo muziku. Sve se jako brzo odigralo,  na moju srecu ,mislila sam da će to trajati ceo dan.

U kadi sam bila čitavih 45 min, slušala muziku i ćaskala sa mužem, bilo mi je žao zena koje su pored mene zapomagale i neutešno tražile pomoć. Posle 45 min “brčkanja” osetila sam kako mi se naponi nadovezuju na kontrakcije, bilo mi je jako vruće i teško sam disala što od tople vode, što od toplote u sali, pa sam tražila da izađem iz kade i pređem na sto. Takođe sam se uplasila da nisam dovoljno otvorena a beba je htela napolje.

Kad sam prešla na sto, babica je proverila koliko sam se otvorila i rekla mi da kad osetim napon da slobodno guram. Pozvala je doktora i tad su mi skroz prestale kontrakcije, više me nije ništa ni malo bolelo. Samo sam osetila kako mi srce ubrzano lupa od sreće što ću napokon videti svoje dete i što ću dobiti najlepšu ulogu u životu. Nije prošlo mnogo, beba je već bila na mojim grudima i pomalo plakala. Plakali smo i muž i ja sa njom, bili smo presrećni. Rodila se naša mezimica…
Ovo je bilo najlepše iskustvo u mom životu, sve je prošlo dobro i bez puno straha, prosto sam uživala u svakom trenutku svog porođaja i ako nije bilo baš bezbolno, ali bilo je prijatno opustiti se i odmoriti se u toploj vodi. Obećala sam sebi da ću i sledeći put sigurno i bez razmišljanja ponovo otići u kadu da se opustim, pa ako uspem da se i porodim. Svakoj majci bih preporucila ovo divno iskustvo, umesto da se plaše, da dođu i da uživaju. Treba svaki strah ostaviti za sobom, doći i opustiti se kao da ste došle u kozmetički salon, a ne u bolnicu.”

ZAŠTITIMO SEBE I DRUGE

31.januara 2012. godine sa početkom u 10,00 časova
u sportskoj sali Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Kamenici.

Projekat su pokrenuli treneri realnog aikida iz Kluba borilačkih veština „Beli anđeo“ sa ciljem pružanja podrške licima , prevashodno deci, koja se pretrpela neki vid nasilja, ali je projekat zbog velikog interesovanja otvoren i za sve druge zainteresovane polaznike.
Realni aikido nije samo borba, to je veština jačanja uma i tela,motorike i orijentacije, samokontrole i jačanja samopouzdanja, prepoznavanje napada (šta je to napad,kakav može da bude), pružanje otpora i kakav otpor može da bude…Polaznici, tj učesnici u ovom projektu će imati priliku da  uz  pomoć  sertifikovanih trenera  savladaju osnove  ove borilačke veštine, ali i da u posebnim psihološko edukativnim radionicama saznaju sve  i o drugim nenasilnim načinima rešavanja konflikata.

 

Sve informacije o ovom projektu, načinu prijavljivanja dece, ili drugih lica se mogu dobiti na tel: 064 33 77 983 ( dr  Dragana Ćorić, UG Roditelj) a same grupe polaznika će biti formirane najkasnije do 5. februara i početi sa radom.

Izvor fotografije

Sajber zlostavljanje ili uznemiravanje dešava se kada se  mobilni telefoni, društvene mreže ili druga  komunikaciona sredstva koriste za pretnje, zastrašivanje,  ismejavanje ili bilo koji drugi oblik verbalnog zlostavljanja.

Ovakva vrsta zlostavljanja po posledicama koje ostavlja nije ništa manje strašna za dete žrtvu, a za roditelje, naročito ako oni ne poznaju dovoljno prirodu novih tehnologija, može da bude teško za razumevanje i prevazilaženje. Medjutim specifičnosti okruženja na Internetu,  čine ovaj vid zlostavljanja sve rasprostranjenijim i  po nekim mišljenjima čak i opasnijim po psihološku dobrobit žrtve zlostavljanja od tradicionalnog vršnjačkog zlostavljanja.

U časopisu Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Aktuelnosti, objavljen je stručni rad naše članice mr Nikoline Ljepave, Realno zlostavljanje  u virtuelnom okruženju: prevencija i intevencija u slučajevima zlostavljanja dece na internetu. Pročitajte tekst u PDF-u.

Mašta radi svašta: Dečje želje najčešće prevazilaze skromne budžete njihovih roditelja
Skupe igračke kvare decu! Roditelji koji kupuju deci igračke od po 5.000 i 10.000 dinara napraviće od njih razmažena derišta sa kojima će kad porastu imati problema ako im ne ispune samo jednu od njihovih želja, upozoravaju stručnjaci.
Praznična euforija tek je počela, a mališani su već naručili poklone za Novu godinu. Bez lažne skromnosti, cene onih koje većina njih priželjkuje kreću se od 5.000 dinara pa naviše. Radi se o automobilima i lutkama koje, što bi rekli stari, nit govore nit žubore, a koje vrede koliko jedne dobre čizme.

Roditelji kao zlatne ribice

Stručnjaci koji se bave decom upozoravaju roditelje da ne glume zlatnu ribicu jer će im se to kasnije obiti o glavu, a i novčanik.
Predsednica Udruženja „Roditelj” Dragana Soćanin kaže za Press da roditelji nikako ne smeju da izlaze u susret dečjim hirovima, jer će im, naviknuta da im se ispunjavaju sve želje, kad porastu tražiti ono što oni nikako neće moći da im ispune.
- Danas će tražiti lutku od 5.000 do 10.000 dinara, a sutra patike od 15.000 dinara, odnosno najskuplju, firmiranu garderobu, jer će želeti da se uklope u društvo – kaže Dragana Soćanin.

Prema njenim rečima, roditelji bi odmalena trebalo da uče decu da cene svaku vrstu poklona bez obzira na njihovu vrednost.
- Oni su ipak ti koji bi deci trebalo da nametnu određene sisteme vrednosti i da im na neki način skrenu pažnju da nije najbolja igračka i najskuplja, već da postoje i lepše i edukativnije poput društvenih igara, pazl kockica… – kaže Dragana Soćanin.

Ona za nedostižne želje mališana krivi i agresivne reklame.
- Nije srećna ni varijanta da roditelj, da bi ispunio detetu želju, ode kod Kineza i kupi igračku. Jer pri izboru igračaka trebalo bi pre svega obratiti pažnju na njihov kvalitet, ali i na to da li ona podstiče dete da uči – smatra Dragana Soćanin.

Kupovina igračaka u zavisnosti od uzrasta
Do 3 meseca – Mekane zvečke ili knjige, igračke za krevetac koje se okreću i sviraju laganu muziku
Od 3 do 6 meseci – Prostirke za igru, mekane igračke bez dugmića i traka, gumene igračke za stiskanje, knjige sa interesantnim slikama ili sa zvukovima, zvečke
Od 6 do 9 meseci – Mekane lutke i plišane igračke, drvene i plastične kocke, lopta, igračke koje se kreću ili se guraju
Od 9 meseci do 1 godine – Vozići, životinje, lopta, kockice, predmeti za igre u pesku, igračka telefon, knjige sa slikama životinja i predmeta
Od 1 do 2 godine – Lopte, ilustrovane knjige, kocke, plastični setovi za kuvanje, slagalice, muzički instrumenti, igračke koje se guraju i vuku
Od 2 do 3 godine – Pribor za slikanje, lopta, lego ili drvene kocke, razne slagalice, bicikl i tricikl, knjige, igračke kućni aparati, udarački instrumenti

Cenovnik

Emotivni konjić 9.800
Megalift kamion sa kranom 5.990
Lego kocke 4.600-12.000
Puška 4.650
Lutke (brac, lalalopsi, roksi) 3.900-6.900
* podaci iz beogradskih prodavnica

Saveti za kupovinu igračaka

1. Bezbednost da bude na prvom mestu
2. Birajte igračku prema uzrastu deteta
3. Izaberite kreativnu igračku
4. Izaberite igračke koje podstiču učenje
5. Razmislite koliko je igračka korisna
6. Procenite da li cena odgovara kvalitetu

Pokloni treba da su skromni

Koordinator sajta Bebac.com Vladimir Ješić kaže da prevelik broj poklona dovodi do zasićenja kod dece, pa oni ne mogu da okupiraju njihovu pažnju.
– Pokloni treba da budu skromni i kvalitetni. Ako su to igračke, treba birati one kojima će se deca baviti duže, poput raznih kolektivnih igara – savetuje Ješić.
Njegova koleginica Maja Tadić objašnjava da igračka mora da odgovara uzrastu deteta.
- Cena ili proizvođač nisu garant da je igračka bezbedna. Ako je mališan u fazi kada stavlja predmete u usta, igračka ne bi trebala da sadrži sitne delove koji se mogu odvojiti, a kod mekanih igračaka treba proveriti da li se oči ili nos mogu otkinuti. Ni kanap igračaka na povlačenje ne bi smeo biti duži od 30 centimetara – kaže Tadićeva.

Ljubinka Račić

IZVOR: Press, strana 1,8-9, 19.12.2011

Iako država i njeni predstavnici deklarativno stalno ističu kako je podsticanje zapošljavanja i povećanja nataliteta jedan od primarnih društvenih zadataka, primeri iz svakodnevnog života ih demantuju. Prema rečima zaštitnika građana Saše Jankovića, mnogobrojni su primeri žena koje ostaju bez posla upravo kada im su im prihodi najpotrebniji. Poslodavci koriste zakonske oblike da bi izbegli da zaposle radnike i produžavaju unedogled ugovore na određeno vreme, fiktivno menjajući radna mesta.

- Sudovi često uzimaju te fiktivne ugovore kao stvarne. A nemoguće je da je neko radio sedam godina po šest meseci u istoj firmi na različitim mestima – kaže Janković.

Radni status žena u trudnoći je regulisan Zakonom o radu Republike Srbije. On štiti samo žene u stalnom radnom odnosu, dok su radnice s ugovorom na određeno vreme u nemilosti poslodavca. Njih zakon iz 2005. ne tretira kao posebnu kategoriju i zbog toga je moguće da u svakom trenutku ostanu bez posla.

Predstavnica udruženja „Roditelj“ iz Novog Sada Dragana Ćorić smatra da je sadašnji Zakon o radu diskriminatorski za trudnice koje rade na određeno vreme i da šalje vrlo negativnu poruku budućim majkama.

- Bez obzira što je zaposlena na određeno vreme, svakoj ženi koja ode na trudničko bolovanje smesta bi moralo da se zaustavi vreme koje joj teče kao staž na određeno. A ne da se dešava da joj istekne rok na određeno dok je na trudničkom i da posle, kao majka sa malim detetom, nema gde da se vrati. Poslodavcima se, očigledno, mnogo toga toleriše, a trudnice nisu zaštićene od otkaza, što je pokazatelj da država ne vodi brigu o budućem naraštaju. Tako se  uništava i porodica, kao osnovna ćelija svakog društva – kaže Dragana Ćorić.

S. Milovanović

Iva zahvalna dobrim ljudima

Iva Ognjanović, koju je poslodavac otpustio u šestom mesecu trudnoće i koja sa jednomesečnom bebom živi od majčine penzije u iznosu od 9.000 dinara mesečno, posle pisanja „Pravde“ počela je da dobija prve konkretne ponude za pomoć od pojedinaca i organizacija. Naši čitaoci joj nude novac, hranu i odeću.

- Mnogo mi znači što vidim da ipak nisam sama i da još ima dobrih ljudi, koji žele da pomognu. Svima sam mnogo zahvalna, i to mi je veliki podstrek da izdržim sve nevolje u koje sam zapala kada sam dobila otkaz, iako poslodavac i dalje odbija da mi vrati radnu knjižicu – kaže Iva.
IZVOR: Pravda, strana 9, 19.12.2011.

Reporter:
U novosadsku porodicu Homa uskoro će stići prinova. Sanja i Janko čekaju svoju prvu bebu i kako kažu više su nego srećni, a u tom činu želeli bi da učestvuju zajedno.

Janko Homa:
Ja bi voleo da prisustvujem porođaju svoje supruge najpre zato što bih bio njoj podrška psihička, a onda i zbog sebe zato što ne bih sedeo kod kuće skrštenih ruku i pitao se da li je sve u redu.

Sanja Homa:
Mislim da bi mi bio velika podrška i sad konačno kad se to sve bude završavalo odnosno kad sve bude počinjalo. Fizički mi naravno ne može pomoći, ali mislim da bi mi psihički mnogo značilo bar da me drži za ruku.

Reporter Tijana Stević:
Ipak želje su jedno, a mogućnosti drugo. Prisustvo oca na porođaju na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, biće moguće sa izgradnjom nove zgrade. Za sada za to ne postoje tehničke mogućnosti.

Dr Đorđe Ilić, šef Odseka porođajne sale:
Osnovni problem zbog čega očevi ne mogu da prisistvuju porođaju je postojanje takozvanog prvog porođajnog doba gde su tri kreveta spojena jedan pored drugog i gde buduće majke leže do sve same ekspulzije ploda i ako bi otac prisustvovao poredsvoje supruge, budući otac, to bi etički, slažete se, bilo neprihvatljivo, a sa druge strane to bi otežalo nesmetan porođaj kod pacijentkinje koja leži na krevetu pored.

Reporter:
U nekim porodilištima u Srbiji postoji ta mogućnost. Međutim jedinstveni standardi nisu postavljeni. Negde je taj čin besplatan, a negde se naplaćuje od 3 hiljade do 17 hiljada dinara, što mnogi smatraju diskriminacijom.

Dragana Ćorić, udruženje Roditelj:
Porođaj žene nije roba, to je stanje tako da smatramo da ili da usklade tu praksu već ako imaju nameru da nas i tu na jedan određeni način finansijski depriviraju, o kej, neka to rade ali onda neka to barem rade na jedan daleko finansijski primeren način.

Maja Tadić, portal Bebac:
Bebac se naravno zalaže da svi roditelji imaju ista prava i da se svim roditeljima, to jest budućim očevima koji imaju želju da budu uz svoju suprugu tokom porođaja, da se svima omogući to pravo i da naravno ova usluga bude besplatna ili barem neka minimalna cena kako bi svi koji imaju uopšte želju mogli i finansijski to da omoguće sebi.

Reporter Tijana Stević:
Novosadski očevi moći će da uživaju u činu rođenja svog deteta tek kada zgrada porodilišta bude renovirana i budu napravljene adekvatne prostorije za porođaj, a da li će se naplaćivati to još uvek nije poznato. Do tada ima ostaje jedino čekanje.

IZVOR: RT Vojvodina, Razglednice, 19.12.20111.