Karakteristika mucanja jeste ponavljanje glasova, slogova, delova reči, celih reči ili rečenica, zatim pojava pauza u govornom toku, takođe i produženja odredjenih segmenata, koja se razlikuju u broju, učestalosti, samim tim i ozbiljnosti datog poremećaja.

photo credit: aka Kath

Mucanje je možda i najteži komunikacioni poremećaj koji utiče na ličnost kao na celinu i koji pored očiglednih govornih poteškoća može da obuhvati i negativna osećanja i percepcije kod osobe koja muca kao što su poniženje, stid, osećaj krivice, anksioznost, frustriranost, nedostatak samopouzdanja, osećaj manje vrednosti.

Kako prepoznajemo mucanje kod deteta? Koje su karakteristike mucanja?

• Repeticije ili ponavljanje glasova (b-b-b-bicikl), slogova (ku-ku-kuća), delova reči (koš-koš-košarka), čitavih reči i fraza.
• Prolongacije ili neprirodno dug izgovor glasova ili slogova (aaaaaaautomobil).
• Neadekvatne pauze, oklevanje ili bezglasni zastoji u govornom toku nastali usled blokiranja vazdušne struje.
• Ubacivanje različitih glasova, poštapalica
• Govor u naglim trzajima, dok osoba pokušava da započne ili održi fonaciju.
• Nepravilno disanje, bezglasno otvaranje i zatvaranje usta
• Kontakt očima, izbegavanje da se sagovornik gleda u oči tokom konverzacije.
• Izbegavanje određenih reči i govornih situacija u kojima se osoba koja muca ne snalazi.
• Negativna osećanja kao što su poniženje, frustriranost, osećaj manje vrednosti, depresija, emocionalna labilnost   itd. (u kasnijim stadijumima poremećaja).

Ostale reakcije vezane za mucanje, odnosno reakcije koje prate mucanje kao što su napetost mišića usana, vilice, i/ili vrata; drhtanje usana, vilice i/ili jezika tokom pokušaja da se započne govor; nervozno lupkanje stopalom o pod, treptanje očima, trzaji glavom i razni tikovi (a sve to u cilju kako bi se izbeglo mucanje).

Kod dece koje mucaju razvijaju se strahovi i teškobe vezane za sam govorni proces. Ako dete pokuša da sakrije svoje mucanje, tada svaka govorna situacija postaje pragmatično napeta i stresna, te se javljaju znatno češći zastoji u govoru.

Autor teksta je naša saradnica
specijalista logopedije Nataša Labović
natasalabovic.blogspot.com
logopedlab.blogspot.com

Podelite/Zabeležite

Cilj ove kampanje je da ubedi sve institucije u opštini Zemun koje se bave zaštitom dece od zlostavljanja i zanemarivanja da se na efikasan način umreže i time budu u mogućnosti da pruže još efikasniju zaštitu. Predlog za formiranje koordinacionog opštinskog međusektorskog tela biće podnet u formi građanske inicijative sa 3.000 potpisa Skupštini opštine Zemun.

Pod nadzorom opštine, ovo telo bi nadležnim službama trebalo da omogući lakši i efikasniji rad, a cilj je pravovremeno porepoznavanje, brzo reagovanje i koordinacija službi, što je u najboljem interesu dece koja trpe zlostavljanje ili su u opasnosti da im se ono desi. Inače, umrežavanje je predvidjeno kako strategijama i podzakonskim aktima koja se bave pitanjem zaštite dece, ali i praksi još nije počelo ni u jednoj lokalnoj samoupravi u Srbiji.

Aktivnostima u okviru kampanje uticaće se i na podizanje svesti građana o prepoznavanju zlostavljanja i zanemarivanja dece, ali i o građanskoj odgovornosti u slučaju potrebe za reagovanjem. Udruženje RODITELJ realizuje projekat uz podršku Balkanskog Fonda za lokalne inicijative (BCIF) i Odeljenja za internacionalni razvoj Britanske ambasade (DFID).

Svi zainteresovani građani i građanke Zemuna tokom narednih meseci svojim potpisom mogu podržati ovu inicijativu u prostorijama Udruženja Roditelj, ali i na javnim mestima u Zemunu o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Podelite/Zabeležite

1. Preosetljivost bradavica i ragade (ranice na ispucalim bradavicama)
2. Prepunjenost dojki
3. Začepljenje mlečnih kanala
4. Mastitis
5. Smanjena količina mleka u grudima (Ima li dovoljno mleka u mojim grudima?)
6. Upotreba lekova za vreme dojenja

Preosetljivost bradavica i ragade (ranice na ispucalim bradavicama)

Preosetljivost bradavica i pojava ranica na njima su usko povezane pojave. Ono sto je uzrok i jednog i drugog problema je NEPRAVILNO POSTAVLJENA BEBA na dojku. Ova dva problema se naročito često javljaju kod prvorotki. U nedostatku adekvatne pomoći dešava se da majka bebu ne postavi pravilno na dojku i tada umesto da beba izvlači dragoceno mleko ona sisa samo bradavicu iz koje ne dobija mleko. Bradavica prvo postaje crvena i preosetljiva da bi se posle nekoliko takvih podoja na bradavici poele pojavljivati ragade (ranice). Samo majka koja je iskusila ragade zna koliko one znaju da bole.

Kako prevazići ovaj problem?

Najvažnija stvar je namestiti bebu da sisa na pravilan način tj ispraviti tehniku dojenja. Ponekad se radi sasvim maloj izmeni koja ce učiniti čudo. Potrebno je postaviti bebu tako da je celim telom okrenuta ka mami. Bebin nosić je u visini bradavice. Ukoliko je potrebno postavite ispod bebe (ako sedite) jastuk koji će pomoći da beba bude na pravoj visini. Kada bradavica dodirne bebina usta beba će instinktivno da ih otvori. Potrebno je osetiti trenutak kada je beba jako otvorila svoja usta i tek tada je postaviti na dojku. Bebina usta treba da obuhvate što veci deo areole (tamnog dela kože oko bradavice), bebin jezik može da se primeti izmedu donje usne i dojke. Potrebno je da beba obuhvati što vecu površinu oko same bradavice. Ovako postavljena beba nece nanositi bol maminim bradavicama. Posle kraćeg vremena majka bi trebalo da oseti refleks otpuštanja mleka. Njega majke najčešće opisuju kao bockanje i peckanje koje se oseća u dubini dojke. U tom trenutku se obično dešava da čak i iz druge dojke krene da curi mleko. Čim mleko krene beba će započeti sa gutanjem mleka koje može da se čuje. Tek tada je beba pravilno postavljena na dojku i majka može da bude sigurna da sve teče kako treba. Posle svakog podoja potrebno je da premažete bradavicu sa par kapi vašeg mleka. Neka se dojke što više nalaze na vazduhu da bi lakše i brže zacelile ragade.

Prepunjenost dojki

Do prepunjenosti dojki dolazi iz više razloga kao što su: nagli nadolazak mleka posle porođaja, neadekvatno sisanje bebe zbog loše tehnike dojenja, razdvojenost majke i bebe u vreme kada bi trebalo da beba doji, uvođenje druge hrane u bebin dnevni raspored, smanjena zainteresovanost bebe za sisanjem, preskakanje podoja, odbijanje bebe od dojke zbog prestanka sa dojenjem… Koji god da je razlog zbog kog su se dojke prepunile postoji samo jedan prirodan način da se količina mleka u njima smanji, a to je izmlazanje mleka. Bez obzira koju tehniku koristite (rucno izmlazanje ili korišćenje pumpice za izmlazanje mleka) u principu potrebno je uraditi sledeće: staviti suvu toplu pelenu na dojku ili je tuširati toplom vodom i polako masiranjem dojke od korena ka bradavici krenuti sa izmlazanjem mleka. Mleko se izvlači do trenutka kada osetite olakšanje i kada se nabreklost smanji. Nema potrebe da se mleko izmaza više od toga jer ce se dužim izmlazanjem samo doći do kontraefekta da se količina mleka u dojkama počne povećavati. Po zavrsetku izmlazanja na dojke možete starviti hladnu oblogu koja će pomoci da se prijatnije osećate. Ne zaboravite da ništa bolje ne izvlaci mleko iz dojki od vaše bebe. Onog trenutka kada beba bude uz vas dajte joj da sisa. Ukoliko je potrebno pre samog podoja izvucite iz dojki malo mleka da areola smekša kako bi beba lakše obuhvatila dojku ustima.

Začepljenje mlečnog kanala

U dojkama se nalazi dosta mlečnih kanala kroz koje se mleko sliva ka bradavici kroz koju mleko dolazi do vaše bebe. Ponekad se desi da se neki od kanala začepi. Uzrok začepljenja mlečnog kanala je mleko koje nije lepo posisano. Razlozi zašto je mleko začepilo kanal su razni od nepravilne tehnike dojenja preko neadekvatnog brushaltera do stresa ili preskocenog podoja. Kako i šta uraditi da se prevazide ovaj problem? Dojite, dojite i dojite… Jedino ako beba bude sisala uspećete da rešite problem. Važno je da beba što bolje isprazni dojku.  Menjajte položaje za dojenje, masirajte za vreme podoja predeo gde je došlo do zacepljenja u pravcu bradavice i dozvolite bebi iako vas boli da često sisa jer drugačije necete uspeti da razbijete mleko koje je začepilo mlečni kanal.

Mastitis

Mastitis je jednostavno receno upala dojke koja može ako se ne reaguje na vreme da se pretvori u infekciju tj infektivni mastitis. Do mastitisa dolazi ukoliko se ne rešava problem prepunjene dojke ili začepljenog mlečnog kanala. Dojka je tvrda, crvena i boli na dodir. Dolazi do porasta temperature i opšte stanje majke najviše liči na grip kada svi mišici pocinju da bole. Šta raditi?

Najvažnija stvar je da MORATE nastaviti sa podojima. Vaše mleko je dobro za vašu bebu, a samim tim što beba sisa mleko ona pomaže i lakšem izlečenju majke. Ukoliko je dojka i dalje tvrda posle podoja nastavite sa masažom i sa izmlazanjem. NEMOJTE uzimati lekove na svoju ruku. Porazgovarajte sa lekarom o eventualnoj terapiji antibioticima koji su kompatibilni sa dojenjem. Odmarajte se koliko možete, masirajte grudi. Izmedu podoja stavljajte na njih hladne obloge, a pred podoj tople koje ce vam pomoci da mleko lakše krene kada beba počne sa podojem.

Ima li dovoljno mleka u mojim grudima?

Ovo je najčesce pitanje i sumnja koja muči svaku majku. Ukoliko sumnjate u količinu mleka koju Vaša beba posisa dovoljno je da obratite pažnju na broj mokrih i ukakanih pelena u toku 24 sata. Broj od 4-6 mokrih pelena za jednokratnu upotrebu ili 6-8 pamučnih pelena je znak da beba dobija dovoljno tečnosti. Sto se tiče broja stolica u 24 sata taj broj varira od uzrasta bebe. 3-4 pražnjenja u 24 sata je pokazatelj da beba dobija dovoljno mleka. Kod starijih beba moze da dodje do mnogo ređih pražnjenja creva ali to ne ukazuje na manjak mleka. Ukoliko beba nema dovoljno mokrih pelena bice potrebno da se potrudite da povecate količinu mleka u vašim grudima. To nije tako teško ako se pridrzavate osnovnih pravila. Naravno pošto se količina mleka nije smanjila preko noći isto tako se neće ni povećati preko noci. Moracete dati malo vremena vašem telu da adekvatno odgovori na stimulaciju i poveća količinu mleka. Da bi povećali količinu mleka potrebno je da vašoj bebi često dajete da sisa. Mnogo je efikasnije česće a kraće sisanje od dugih podoja sa velikim razmacima izmedju njih. Posle svakog podoja se potrudite da jos bar 5 minuta nastavite da stimulisete izmlazanjem vaše grudi. U potpunosti je nebitno da li za vreme tog stimulisanja iz vase dojke izlazi mleko ili ne. Vazna je upornost. Tek posle 3-4 dana cete moci primetiti razliku u kolicini mleka u vasim dojkama. Nemojte da sumnjate u svoje telo, ono to može.

Upotreba lekova za vreme dojenja

Često se dešava da se mama razboli, a treba da doji svoju bebu. Bez obzira o kom zdravstvenom problemu radi uvek je potrebno da mama ima na umu najvažniju stvar, a to je da se u organizam ne unosi ni jedan lek bez konsultacije sa lekarom. Sve što unosite u organizam se rastvara i putem krvi jedan deo tih materija dolazi i u vaše grudi tj mleko. Nemojte da uzimate ništa od lekova bez konsultacije sa lekarom koji mora biti upoznat sa cinjenicom da dojite bebu. U najvećem broju slučajeva lekar ce vam prepisati adekvatan lek koji se može koristiti i za vreme dok dojite bebu.

Drage moje, sve prepreke koje su ovde nabrojane su uobičajne i mogu da se prevaziđu. Budite uporne jer samo SADA imate mogućnost da svojoj bebi pružite najkvalitetniju hranu. Vaše mleko nije samo hrana ona je i lek i uteha i ljubav i podrška i osećaj sigurnosti. Bebe jako brzo porastu, a dojenjem im dajete najkvalitetniji temelj za početak života. Ne zaboravite da je u prvih šest meseci vaše mleko sasvim dovoljno za pravilan rast i razvoj vaše bebe.

Mama, jul 2010, strane 44-46.

Autorka teksta je Tereza Miljković, jedna od naših vršnjačkih savetnica. Više o Vršnjačkom savetovalištu za dojenje možete pročitati na zasebnoj strani gde se nalazi i formular za sva vaša pitanja.

Podelite/Zabeležite

photo credit: Todd Baker << technowannabe

Ili sada za vreme fudbala: nevidjena šansa a on vikne. Šta cu trk u decju sobu dok spiker urla “kakav gooool ljudi moji, je li to moguće!” Ja mislim da tako izgleda ljubav! Nikakve velike reči i gestovi nego svaki dan milion malih, ali pravih… Ništa mi nije teško, ako je za Fifu i zbog Fife! Jesam tata ali hocu da budem tata-mata!

Prvo dugo nisam mogao da zamislim život sa njim a sada ne mogu ni trenutak da zamislim život bez njega! On mi je sve! I žena naravno, bez nje sam niko i ništa. Istina, stvarno i bez foliranja! I sad mi neko kaže preteruješ bre, od ljubavi se ne živi! Da li? To je jedna od one tri izreke koje svi uzimaju
zdravo za gotovo i koja je baš bljak! Druge dve su “bez starca nema udarca” i “na mladima svet ostaje!” Takodje bljak, sedi jedan!

Kažu gledaj ono od cega se živi! Pa od cega se živi? Živi se od ljubavi i zbog ljubavi, itekako! Samo zbog ljubavi! Sve drugo nije život nego preživljavanje, vegetiranje, hlorofil… Kako može da se živi ako ne voliš svoju decu, ženu, posao, prijatelje… Kakav je to život bez ljubavi? I taman da napišem
nikakav, kad Fifa zove “tata dodji!” “dolaz…

Podelite/Zabeležite

Dok se blaženo smeškate saopštavajući prijateljima da ste u “blagoslovenom” stanju, oni iskusni će vas, možda, upozoriti da tek posle porođaja nastaju muke – one slatke, koje se tiču odgajanja deteta a i one prave – kako uskladiti roditeljstvo i posao. Mnoge žene, uspešne u poslu, jedva čekaju da posle godinu dana provedenih na najodgovornijem “zadatku” – gajenju bebe, konačno se vrate u svoju firmu. Ali, tu uglavnom nastaju problem – mame su za poslodavce danas u Srbiji, uglavnom radnici “drugog reda”. Čast izuzecima, ali iskustva Udruženja Roditelj govore da je mnogo veći broj mama koje posle porodiljskog odustva stagniraju u karijeri, čak budu premeštene na lošije radono mesto, sa neodobravanjem se gleda na njihova odsustva, bolesti deteta, a za uzvrat nemaju nikakve povlastice, čak ukoliko tek traže posao, imaju mnogo manje šanse da ga nađu ako imaju “sitnu decu”. Evo nekih iskustava mama i kako su se one borile sa povratkom na posao i gajenjem deteta (dece):

Ivana, mama blizanaca od 3 godine

Na “ trudnicko” sam otišla tek u 6. mesecu uprkos ubeđivanju doktora da to uradim ranije, zbog blizanačke trudnoće. Super sam se osećala i zato sam i ostala na poslu tako dugo. Kada je došlo vreme da se vratim na posao, javila sam se šefu i on je bio “ljut” pitao me je da li znam šta je kolektiv i kritikovao zašto se nisam interesovala za posao! Ostala sam u šoku. Krenuo je da objašnjava kako je trebalo da dolazim u firmu, da se informišem, interesujem, a ovako – pošto nisam dolazila, znači da me posao ne zanima! A ja sa dve bebe u kući, nisam znala gde se nalazim, a niko nijednom nije (službeno) zvao da me pita kako sam i (osim koleginica sa kojima se i inače družim privatno).

Epilog: advokat koji radi za našu firmu je bio obavešten da ću doći, poturio mi je papir koji je u stvari bio aneks mog ugovora, u kome mi se objašnjava da je za vreme mog odsustva došlo do “promene posla”, i da na moje mesto dolazi novi momak (čiji je bliski rođak prijatelj sa šefom, a tata diplomata koji treba šefu), a ja prebačena na potpuno drugačije radno mesto, koje nema veze sa bilo čime što sam radila.

Veoma velikodušno mi je dozvoljeno da ne dolazim još neko vreme na posao (dok ne prođu novogodišnji praznici – jer se to poklopilo sa zatvaranjem mog bolovanja). To, naravno, nije bio gest dobre volje, nego je time pokrivena promena mog radnog mesta, koja je na ovaj način, usledila tek dva meseca po završetku bolovanja Tada je rečeno da ću na novom radnom mestu biti privremeno – privremeno traje već 2 godine… Momak koji je došao na moje mesto i dalje koristi moje metode, moje programe, tabele za izradu raznih statistika i raspodela koje sam ja pravila, a on je morao na obuku da ih uopšte i koristi – ali on neće otići na trudničko ili porodiljsko, za razliku od mene.

Jelena, mama troipogodišnjih bliznakinja

Moj najveći problem u uslađivanju rada i roditeljstva je radno vreme – moje i vrtića. U najboljem slučaju kući stižem u 18h, a naš vrtić u to vreme nema ni jedno dete. Drugi veliki problem, bar u našem domu zdravlja, je to što ja za sistematski pregled moram da uzmem slobodan dan i da zovem pet dana unapred da proverim da li je naša doktorka sigurno tu, i da će sigurno doći u savetovalište koje radi od 10-11 pre podne. Naravno, na poslu niko ne gleda baš sa radošću ako se često traži slobodan dan samo da bi se dete dovelo kod lekara.

Vesna

Radila sam do kraja sedmog meseca trudnoće, obučavala 15-ak dana novu ženu (sa dvoje veće dece i blizu 40 god, verovatno su procenili da je ona svoje “odradila”) i otišla na trudničko. Inače tada su tvrdili da ne znaju kako će bez mene, da sam nezamenjliva… Godinu dana kasnije, vratila sam se, a njihova priča je bila da oni toj ženi ne mogu da daju otkaz, a ja eto pošto ću verovatno uskoro poželeti još jedno dete, da je bolje da dok “ne završim sa tim” radim u butiku, za skoro duplo manje pare i sa ludačkim radnim vremenom (od 10 do 20 h četiri dana u nedelji). Naravno, zahvalila sam im se na ponudi i rekla da mi ne pada na pamet da ne viđam svoju bebu zbog para za koje ne mogu ni “pampers” za ceo mesec da kupim. Najstrašnije je od svega što je i gazdarica majka troje dece!

Marta, majka dvogodišnje devojčice

Moje iskustvo je pozitivno, sačekalo me isto radno mjesto, ista plata. Problemi su mi bili da uskladim posao i dijete. To smo riješili tako što smo uzeli vrtić blizu posla, pa onda ja radim 8h dnevno, a moja kćerka bude u vrtiću 8.5h. Do njenog vrtića mi treba 15 minuta pješke, i mislim da mi to puno olakšava život. Da ide u vrtić blizu kuće, bio bi most izmedju nas – što znači nekad neodređeno vrijeme prolaska. Na porodiljsko sam otisla kad sam morala, znači u 9. mjesecu. Vratila sam se kad je isteklo, prvih mjesec dana po povratku sam uzela radno vrijeme 4h/dnevno za pola plate – dok se ne adaptiramo na vrtić. Tako, da su moji problemi uglavnom bili organizacione prirode, jer je još jedno malo biće sad tu. Ali, firma mi je bila sasvim korektna što se svega tiče.

Maja, majka petogodišnjeg i četvorogodišnjeg deteta

Proteklih nekoliko godina sam funkcionisala u malom muškom kolektivu gde se broj žena u kraćem periodu znatno uvećao, a gde sam jedina među ženskim delom i među mlađima koja ima decu. Dugo sam bila sasvim isprogramirana, potpuno definisane svesti da nema mesta bolovanjima i dečijim problemima kada pređem prag kancelarije. Tek sada osećam posledice svega toga, naravno sasvim zadovoljna kako sam iznela posao i izvela porodicu kroz sve moguće zavrzlame. U periodima kada sam radila više od 12h dnevno (a bilo je dana i kada sam sam noću dolazila kući da se presvučem, sredim, malo predahnem i idem dalje), moj muž je imao značajnu ulogu sto se tiče dece. Devojka koja ih je čuvala radila je normalno, dnevno radno vreme, a uveče je tata preuzimao obaveze. Događalo se da ih ne vidim budne, već samo kada spavaju, popodne ili kasno uveče i tih nekoliko puta pamtim kao da je juče bilo. Nisam nikakvo razumevanje očekivala u poslovnom okruženju, pa tako ni bilo kakve beneficije u radnom vremenu, obavezama i sl.

Sanja, majka četvoroipogodišnjeg dečaka

Bila sam toliko “nezamenljiva” da je pretilo da firma propadne ako izadjem sat ranije s posla. A kad sam sa detetom bila u bolnici i čitavih 7 dana nisam radila, pala sam u strašnu nemilost i ispaštala sledeće 3 godine. Evo, već godinu dana radim u drugoj firmi, a ona prethodna još nije propala. Žao mi je samo što nisam ranije otišla.

Katarina, mama

Mesec dana pred porođaj su me bukvalno, oterali na bolovanje (porodila se u septembru, i mogla komotno da radim do porođaja, s obzirom da nisam imala nikakvih problema). Kad sam odlazila, bila je priča – kako ćemo bez tebe, dovodimo te pravo iz porodilšta (firma se nalazi iznad Narodnog fronta)… Pola godine sam kukala da mi daju da radim neki posao od kuće, jer sam mogla, nikad mi ništa nisu dali. Kad sam se vratila, sačekala me je jako ružna priča o meni, kako ništa nisam radila, kako zapravo nisu znali šta će sa mnom i da im je bilo neprijatno da me otpuste, pogotovo nakon što sam ostala u drugom stanju(?!) tako da su se “smilovali” i dali mi drugo radno mesto… Devojčica koja me je “nasledila” na starom radnom mestu imala je skoro duplo veću platu nego ja… Nikakve ugovore niti anekse nisam potpisivala, jer sam kod njih radila 4 godine kao honorarac (u stalni radni odnos me primili posle tek 2004. a počela kod njih da radim 1999.).

Radila do 2007., za to vreme su mi “povećali” platu za, sveukupno 1000 dinara. Nikada nisam uzimala bolovanje, možda od odmora samo po jedan dan, kad mi se dete razboli – da je odvedem kod lekara. Čak sam je i prebacila u obdanište pored firme (imala tu sreću da postoji obdanište u centru grada, vrata do vrata sa firmom gde sam radila).

Ana, majka dvoipogodišnjeg dečaka

Moje iskustvo je sasvim pozitivno. Šta god sam tražila, izašli su mi u susret. I tokom trudnoće, i posle porođaja, i sada (tri različita direktora tj. dve direktorke i jedan direktor). Ali, ipak se radi o naučno-istraživačkoj ustanovi, sa specifičnim radnim vremenom i radnim obavezama, te verujem da ne predstavlja baš reprezentativan uzorak. U trenutku kada sam ostala u drugom stanju, samo još jedna koleginica je imala decu predškolskog uzrasta.

Podelite/Zabeležite

Moj problem je bio što sam zamišljala da i kada stigne beba u stanu sve može biti čisto i uredno kao pre, a onda sam shvatila da ništa ne mora biti po planu. Ako uspem da pročitam novine, pogledam tv program ili radim na računaru- onda se pranje kose odlaže za sledeći dan. Kada se shvate prioriteti i prestane da se brine o neredu i prašini, kvalitetnije se provede vreme u maženju i šetnji sa bebom. Malo po malo, uz veliku pomoć drugarica i porodice stigne se i u bioskop i na kaficu sa koleginicama…

Iz dana u dan učim, ponajviše od svog sina Alekse. Njegov osmeh, pun bezgranične ljubavi i potpunog poverenja i kada me pozove : MAJKA  učine da zaboravim na bol u leđima, umor i nenaspavanost.

Mlade mame, ne uzbuđujte se ako ste prvih nedelja po porođaju u stanju kada bi najradije samo plakale – sada znam da je i to normalno i prolazno. Skup novih okolnosti, neiskustvo i umor na trenutak pobede. U početku je važno imati pomoć oko ručka i kućnih poslova, a odmorna i raspoložena majka je najbolja mama svojoj bebi.

Spadam u veliku grupu mama koje su početak gajenja prvog deteta provele u grču iz želje da sve bude savršeno. Dok je muž uživao, igrajući se sa njim, ja sam žurila da ga što pre obučem, podojim i zbrinem njegove fiziološke potrebe, propuštajući da razgovaram sa bebom. Povijanje bi se završilo, ja bih bila preznojena, pa podoj, izmazanje… I tako u krug. Iz svog iskustva bih preporučila da ne treba preterivati sa dečijom kozmetikom i garderobom, jer sve što je jednostavno – ispostavi se kao najbolje.

Moja trudnoća je prošla i kroz fazu pojavljivanja preponske kile koja se kasnije povukla, pa i kroz dug period primanja lekova za zatvaranje grlića materice kroz infuziju. Ja sam na ulasku u 9.mesec poslušala savete iskusnijih i pila ujutru po kašiku maslinovog ulja, što je pomoglo da sve ” klizi kao podmazano” i da grlić materice bude mek, tako da sam razbila predrasude da one koje primaju Gynipral moraju u mukama da se porode. Otišla sam u porodilište smejući se i porođaj je prošao prirodno, lako i u neverici da ne boli puno.

Upornost i volja su učinile da shvatim da mleko ne polazi iz gena niti samo od hrane, već iz glave. Redovni obroci, kuvana hrana i nešto više tečnosti su sasvim dovoljni.  Aleksu sam uspešno i dovoljno dojila, uz  čuvene krize dojenja, npr. ragade bradavica, koje sam tretirala melemom Multi mam lanolinom. Zatim su me obeshrabrivala duuga izmlazanja mleka, ali me patronažna sestra tešila da to ne traje sve vreme dojenja, već dok beba ne ojača da sama isisa potrebno. Pogrešno je verovanje da se ne treba izmazati. Naprotiv, time se novo mleko samo stimuliše, i blaga ručna masaža je sasvim dovoljna. Druga kriza dojenja je kada beba napuni 3 meseca, pa mislimo da su grudi prazne, ali ne treba brinuti ni pohrliti za veštačkom prihranom, jer ni plač bebe ni sisanje prstiju ne znače uvek samo glad, već normalnu pojavu u početak rasta zubića. Od 4.meseca sisanje postaje usputna stvar, tada se beba osvrće na okolne zvukove, pa je potrebno osamiti se pri podoju. Pelena koja miriše na mamino mleko mi je bila spas u periodu kada je trebao da se uspava bez mene.

Razumem majke koje zaista nemaju mleka ili iz drugih razloga ne mogu dojiti bebu, ali pišem zbog onih koje imaju i mogu, samo su potrebni podrška i strpljenje.  Mi već odavno kuvamo ručkiće, kašice, kompote, cedimo voće ili pijemo gotove sokiće, pa jedemo i hranu kao i odrasli, ali sada znam i tvrdim da je dojenje najlakši, najbrži i najjeftiniji vid hranjenja. Ne žurimo sa uvođenjem nemlečne hrane, jer se posle nećemo odvojiti od sudova i pomagala.

Užički primarijus, vrsni pedijatar Dr Protić je napisao knjigu „Savetovalište za odojčad“, o kojoj se pisalo i u štampi, a u kojoj piše: „ Gotovo da nema majke koja je u stanju da rodi, a da nije u stanju da doji.“  I još jednu tvrdnju koje se držim: “Lanac ljubavi između mame i bebe se ne sme nikada prekinuti, ali se mora povremeno zatezati.“  Tako i ja vaspitavam Aleksu. Nekada sam stroga i dosledna, ali mu uvek dajem do znanja koliko ga i tata i ja obožavamo i želimo da postane dobar dečak. Uz njegov zvonki kikot i ručice oko mog vrata shvatam onu magiju koju samo mama i beba mogu da stvore.

Marina Jevtić                                             Udruženje „Roditelj-Užice“

Podelite/Zabeležite

U okviru obeležavanja Svetske nedelje dojenja, Udruženje RODITELJ u Beogradu je po prvi put u Srbiji organizovalo obuku savetnica za dojenje po uzoru na grupe podrške dojenju kakve postoje širom sveta već duži niz godina.

Koncept vršnjačkog savetovališta za dojenje zasnovan je na principu prenošenja ličnog iskustva (mame mamama), obogaćenog stručnim znanjem i komunikacionim veštinama koje svaka savetnica mora da poseduje.  U skladu sa tim smernicama Udruženje RODITELJ je organizovalo i ovu obuku. Prvi deo obuke održan je 8.avgusta u prostorijama Udruženja RODITELJ sa praktičnim radom na samoj manifestaciji, a drugi deo će biti održan krajem septembra kada će mame polaznice dobiti i sertifikate o završenoj obuci.

Devet budućih savetnica za dojenje Udruženja RODITELJ došlo je iz nekoliko gradova iz Srbije da bi prošle obuku za savetnice.

Tereza Kiš- Miljković, Dragana Vasić, Marija Milanović, Iva Dopudj – Petković, Olivera Lazarević, Jelena Atanasijević, Snežana Polić, Milena Popević i Kristina Bogdanović prve su polaznice obuke za savetnice za dojenje, koja će nadamo se zaživeti i u ostalim gradovima Srbije u okviru drugih ogranaka Udruženja.

Predavačice na obuci bile su Andjelka Kotević ,viša medicinska sestra iz Gradskog zavoda za javno zdravlje i koordinatorka Halo bebe  i Nedeljka Neda Zebić, vršnjačka savetnica za dojenje iz Nemačke.

Sponzor ove obuke i vršnjačkog savetovališta za dojenje je Oktal farma.

Podelite/Zabeležite

Iako Zakon o saobraćaju zabranjuje da se deca do 12 godina voze u krilu ili na prednjem sedištu i propisuje da ona moraju biti smeštena u posebnim sedištima, svakodnevno viđamo roditelje koji svoju decu voze ne poštujući ove propise.

Veliki broj roditelja smatra da spora gradska vožnja nosi mali rizik od povrede ako do sudara i dođe, međutim istraživanja pokazuju da kod sudara na brzini od 50km/h putnik koji nije vezan biva bačen prema napred silom jačine 30 do 60 puta njegove težine. Dete koje nije vezano i nije u svom autosedištu, pri sudaru brzinom od 50 km/h leti silom kao da pada sa petog sprata.

photo credit: visualthinker

Bez obzira što su ovakva dešavanja, kao što je to slučaj sa nesavesnim vozačem kabrioleta,  individualnog karaktera, Udruženje RODITELJ smatra da niko nema pravo da na ovakav način ugrožava bilo čiji život i bezbednost u saobraćaju. Udruženje RODITELJ apeluje, kako na nadležne organe da utvrde i sprovode oštrije mere za prevenciju ovakvih situacija, tako i na roditelje da uvek koriste adekvatno autosedište, uprkos mogućem protivljenju ili negodovanju deteta jer bezbednost mališana mora da bude uvek na prvom mestu.

Podelite/Zabeležite

Bez ranog otkrivaenja nema ni rane dijagnoze, a bez ove dve aktivnosti ne može se obezbediti pravilna i efikasna rehabilitacija.

Kada su sposobnosti deteta da razume ili produkuje govor znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, radi se o kašnjenju govora koje može da bude različitog stepena. Svaki nivo pomenutog govorno-jezičkog razvoja je vezan za određeni kritični period kada se data govorna aktivnost konstituiše.

photo credit: koka_sexton

Kako prepoznati odstupanja od urednog tj. tipičnog razvoja govora? Pre svega potrebno je poznavati neke karakteristike uobičajenog razvoja govora kod većine dece:

Slušanje i razumevanje

Od rođenja do 3 meseca

· Boji se jakih zvukova.
· Utiša ili se smeje kada mu se govori.
· Izgleda da prepoznaje vaš glas i smiri se ako plač.
· Povećava ili smanjuje cuclanje kao odgovor na zvukove.

4-6 meseci

· Pokreće oči u smeru odakle dolaze zvukovi.
· Odgovara na promene u tonu vašeg glasa.
· Primećuje igračke koje proizvode zvukove.
· Obraća pažnju kada čuje muziku.

Od 7 meseci do godinu dana

. Uživa u igrama skrivanja lica iza dlanova.
· Okreće se i gleda u smeru odakle dolaze zvukovi.
· Sluša kada mu se govori.
· Prepoznaje reči za obične predmete poput “šoljica”, “cipela” i “sok”.
· Počinje odgovarati na zahteve (“Dođi ovamo”, “Želiš li još”).

1 – 2 godine

· Pokazuje na nekoliko delova tela kada se upita.
· Sluša jednostavne zapovesti i razume jednostavna pitanja (“Kotrljaj loptu”, “Poljubi bebu”, “Gde je cipela?”).
· Sluša kratke priče, pesmice i stihove.
· Pokazuje slike u knjizi kada se imenuju.

2 – 3 godine

· Razume razlike u značenju (“idi – stani“ , “unutra – van“, „veliko – malo“ , “gore – dole“).
· Sluša dve zapovesti za redom („Uzmi knjigu i stavi je na sto“)

3 – 4 godine

· Čuje vas kada ga zovete iz druge sobe.
· Sluša televiziju ili radio na istom nivou glasnoće kao i ostali  članovi porodice.
· Razume jednostavna pitanja:„Ko?“ „Šta?“ „Gde?“ „Zašto?“.

4 – 5 godina

· Obraća pažnju na kratke priče i odgovara jednostavnim pitanjima o njima.
· Čuje i razume veći deo onoga što je rečeno kod kuće i u vrtiću.

Govor

Od rođenja do 3 meseca

· Proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guče).
· Plače različ ito za zadovoljavanje različ itih potreba.
· Smeši se kada vas vidi.

Treba se zabrinuti ako:
· majka ne komunicira sa detetom
· postoje teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema

4-6 meseci

· Brbljivi zvukovi koji liče govoru s više različitih zvukova, uključujući p, b i m (pa-pa, ba-ba, ma-ma…)
· Vokalizira uzbuđenje i nezadovoljstvo.
· Proizvodi grgljajuće zvukove kada se ostavi sam ili kada se igra sa vama.

Treba se zabrinuti ako:
· Dete veći deo vremena ćuti
· Ne razvija kontakt očima
· Slabo ili nikako reaguje na buku

7 meseci – godinu dana

· Brbljanje ima i duge i kratke grupe zvukova kao „tata upup bibibibi“.
· Koristi se govorom ili zvukovima koji nisu plač kako bi dobilo i zadržalo pažnju.
· Imitira različite govorne zvukove.
· Izgovara 1 ili 2 reči (pa-pa, tata, mama) iako ne moraju biti jasni.

Treba se zabrinuti ako:
· se ne upušta u vokalnu igru sa odraslima
· nije počelo ili je prestalo brbljati
· nema dosledne reakcije na buku
· ne pokušava komunicirati vokalizacijom ili pokazivanjem
· ne reaguje na pojedine reči i zapovesti
· ne služi se nizom različitih glasova u raznim intonacijama

1 – 2 godine

· Svakog meseca izgovara sve više reči.
· Koristi 1 – 2 upitnih reči (“Gde je maca?”, “ide pa-pa?”, “Što to?”).
· Slaže po 2 reči zajedno (“još kolača”,“neće soka”, “mamina knjiga”).
· Koristi mnoge različite suglasnike koji dolaze na početku reči.

Treba se zabrinuti ako:
· ne razume verbalne naloge (npr. “daj medu“)
· nije zainteresovano za govor
· ne pokušava oponašati govor odraslih
· samom „mumlja“ i pokazuje predmete, bez korišćenja reči

2 – 3 godine

· Ima reč za skoro sve oko sebe.
· Koristi 2 – 3 „rečenice“ kako bi pitalo i razgovaralo o stvarima.
· Njegov govor je razumljiv veći deo vremena i većini slušatelja koji ga poznaju.
. Često traži ili usmeruje pažnju na predmete tako što ih imenuje

Treba se zabrinuti ako:
· ne izvodi dvočlane zapovesti
· ne povezuje dve reči
· govor je nerazumljiv bliskim osobama
· ne razvija se simbolička igra

3 – 4 godine

· Govori o aktivnostima u vrtiću ili kućama svojih prijatelja.
· Ljudi izvan porodice obično razumeju detetov govor.
· Koristi mnoge rečenice koje imaju 4 ili više reči.
· Obično govori lako, bez ponavljanja slogova ili reči

Treba se zabrinuti ako:
· ima nerazumljiv govor
· vokabular i rečenična konstrukcija su siromašni
· izraženija i produžena nefluentnost govora (fiziološko mucanje)

4 -5 godina

· Proizvodi glasove jednako čisto kao i ostala deca.
· Koristi rečenice sa mnogo detalja (npr. Volim čitati svoje slikovnice).
· Priča priče koje su dosledne temi.
· Lako komunicira kako sa drugom decom tako sa odraslima.
· Izgovara veći deo glasova pravilno osim nekoliko kao što su l, lj, r, s, z, c, š, č , ć , đ, dž (potrebna procena logopeda)
· Koristi se gramatikom jednako dobro kao i ostali članovi porodice.

Treba se zabrinuti ako:
· ne može ispričati kratak sled događaja
· postoje teškoće u razumevanju složenih jezičkih konstrukcija
· govor je nerazumljiv
· prisutna je loša artikulacija
· nefluentnost se ne gubi
· postoje teškoće u sporazumevanju sa drugom decom

Detetu – predškolcu, u svojoj šestoj godini izgovor glasova bi trebao biti u potpunosti u skladu sa sistemom glasova materinjeg jezika, dete pravilno i vešto koristi gramatiku materinjeg jezika, govorno-jezički nivo koji je dostignut je preduslov za početak razvoja čitanja i pisanja, te spremno može da pođe u školu.

Autor teksta je naša saradnica
specijalista logopedije Nataša Labović
natasalabovic.blogspot.com
logopedlab.blogspot.com

Podelite/Zabeležite

Svi koji podržavaju dojenje imali su priliku da razmene iskustva, a sve trudnice i majke da dobiju savete o dojenju i ishrani bebe od stručnih saradnika iz beogradskih domova zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije, Gradskog zavoda za javno zdravlje i drugih zdravstvenih ustanova.

U okviru aktivnosti posvećenih obeležavanju Svetske nedelje dojenja, Udruženje RODITELJ ove godine je po prvi put organizovalo i obuku za vršnjačke savetnice za dojenje. Vršnjačka savetovališta za dojenje postoje u velikom broju zemalja sveta, a u u okviru njih, mame koje imaju praktično iskustvo sa dojenjem pružaju savete i podršku mamama koje se sa problemima i nedoumicama vezanim za dojenje po prvi put susreću.

Zahvaljujući sponzorima, trudnicama i bebama podeljeni su prigodni pokloni, a posebne nagrade po izboru stručnog žirija Udruženja RODITELJ,, dodeljene su okviru nagradnog konkursa “Torba puna želja”. Prvu nagradu dobila je Sonja BIla, drugu nagradu Iva Dopudj Petković a treću Marija Obradović.

Manifestacija je održana uz podršku Gradskog sekretarijata za zdravstvo i pokroviteljstvo Gradske opštine Zemun, a pridružila se i Rosa voda koja je podržala osnivanje i razvoj prve Banke humanog mleka u Srbiji i region.

Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta pod okriljem . Svetske alijanse za zaštitu, promociju i podršku dojenja. Ovogodišnja akcija Udruženja Roditelj promoviše program „10 koraka do uspešnog dojenja na baby friendly način“ sa ciljem izgradnje svesti o načinima podrške dojenju, kako od strane institucija zdravstvenog sistema, tako i zajednice na nacionalnom i globalnom nivou.

Ovogodišnje aktivnosti posvećene obležavanju Svetske nedelje dojenja podržali su i: sponzor vršnjačkog savetovališta za dojenje Oktal Pharma, sponzor Life medic, prijatelji Nedelje dojenja Chicco, Beli put, DM Drogery Market, Aksa Baby Planeta, Beluga, Dexyco, Life medic, Igraonica Tehnokids, i medijski pokrovitelji RTV Studio B i Radio S.

Podelite/Zabeležite