27.januar 2007.

Udruženju su se i ranije obraćali roditelji povodom neljudskog tretmana i uslova u dečjim bolnicama i dispanzerima, ali ovo je prvi put da su neki od njih konačno rešili da javno progovore o stvarima koje su odavno javna tajna, ali nikome ne pada na pamet da ih promeni.

Pozivamo sve roditelje koji su imali slicna iskustva u bilo kojoj dečijoj bolnici ili odeljenju, da nam se jave na info@roditelj.org i napišu svoje iskustvo. Zbog svih onih mama i beba koje upravo sada prolaze kroz ono kroz šta ste vi prošli - nemojte ćutati! Javite nam se!

Priča 1. ( U pitanju je petomesečna beba sa dijagnozom bronhijalitisa. Sa Instituta su izašli pre tri dana.)

Hitno odlazimo na institut, i tamo nas smeste na III sprat u bolnicu. I pocinje horor.
Prvo male bebe do godinu dana smestene su "zajedno sa majkama". Ali, bebe spavaju u gvozdenim kreveticima, na prljavim dusecima i prljavoj posteljini, a majke "spavaju" na plastičnim stolicama pored krevetica!! "ljubazne" sestre su mi rekle da slobodno donesem poljski krevet ako imam, a ako nemam nista! Helenu inhaliraju dva puta dnevno i nastavljaju sa lemodom i ako nema nikakvog pomaka!! Usput morali su da joj stave barunilu, a posto je bucko jedva su joj nasli venu izboli su je svuda! Po rukicama i nogicama!! Plakala je satima bez prekida! Od nekog pulmologa ili dra ni traga ni glasa, svi govore da ce dr doci posle vikenda!

Uvece totalni pakao! Iz svih rupa na plocicama u sobi, gde sam taj prvi dan bila sama izmilelo je milion bubarusa! Penjale su se po kreveticu po meni, po stvarima! svuda! Ja puknem i odem kod sestre zahtevajuci hitno dra, ona mi mrtva hladna kaze da dr dolazi samo ako je stanje kriticno sto kod nas nije slucaj i da se vratim u svoju sobu! U nadi da ce dr doci sutra ujutru ostajem u bolnici. Ujutru opet isto, ona krklja, inhaliraju je, daju joj lemod. Posle inhalacije ona naravno mnogo bolje dise a tad dolazi vizita. Pojavljuje se neki lekar koji mi kaze da panicim i da beba dobro dise. Kazem mu da je to zbog inhalacije, on mi kaze " majko, vasa beba ima bronhijalitis normalno je da otezano dise" Da, ali ja sam zbog toga u bolnici da to srede, a ne da mi kazu nesto sto vec znam!!

U subotu ujutru dobijam cimerku, neku jadnu mamu dvo mesecne devojcice, koja jos nije vakcinisana a ima istu dijagnozu kao Helena. Maloj je ocigledno lose, ali njoj pored lemoda daju i eritromicin.Opet zahtevam dra da dode. Pitam zasto ta mala prima eritromicin a Helena ne? Kaze njeno stanje je mnogo gore... jel'cekaju da se i kod Helene pogorsa ili sta?
Popodne u sobu nam dovode ciganku sa bebom od 5 nedelja koja ima bronhijalitis i tesku upali pluca!! Pitam dra jel' to virusna upala pluca, on mi kaze da nema pojma!!! Ciganka ostavlja bebu samu i odlazi!! Njena mala je toliko iscrpljena da moraju da joj daju infuziju, place non stop, i izgleda kao da je jedva ziva! Inhaliraju je, ali mi se cini da to nema efekta.
Pitam sestru zasto nas sve pakuju u istu sobu ako ne znaju da li je to virusna upala pluca? Ne odgovara mi vec prevrce ocima! I lupa vratima! Izbacuje mog muža iz sobe za posete!

I dalje se trudim da se ne svadam sa sestrama koje su uzasno neljubazne i samo vicu na majke koje pitaju za dr. Na celom odeljenju imaju samo jedan inhalator i 5 maski, a oko 50 zena sa bebama!! Trazim da vidim gde stoje prljave i ciste maske, sestre mi ne odgovaraju!! Prervcu ocima.

U bolnici nema kupatila, nemoguce je istusirati se a greju sobe do 50 stepeni! Dolazi sestra i otvara prozor, a pri tom bebe su skroz oznojene od grejanja i kaze :" mame, jel'vi znate kako se oseca ovde??!! Zasto ne vetrite jel'vi tako i kuci?!!!" galami na nas! U ponedeljak ujutru Heleni se iskrivila igla od braunile i moraju ponovo da je bodu. Odnosim je u sobu, i iz dobre namere kazem sestri da su je vec boli u ruke i da mozda probaju u nogicu jer ce tako lakse naci venu jer je debeljuca. Ona zalupi vrata, bukvalno me udarivsi u noge sa komentarom:" e, ajde sacekajte ispred, pa valjda sam ja isla u neku skolu!!!"

Trudim se da ne placem u hodniku.

U sobi do nase je zena iz Novog Pazara sa bebom koja ima bakterijski meningitis, a " mozda je i virusni, ne zna ni ona vise nista" . Ponovo trazim lekara. Pojavljuje se neki dezurni sa kojim odlazim u sobu sa Helenom na "pregled". Skidam bebu stavljam je na sto. On sedi na pultu sa lekovima i kzae mi :" ne razumem zasto panicite, vasa beba je bolje nego juce, ja to odavde vidim a vi ako niste zadovoljni tretmanom koji imate ovde uvek mozete da odete na licni zahtev"
Kazem da hocu da odem na licni zahtev, jer spavam na stolici i ne mogu nigde da sterilisem flasicu, jer moju bebu nije pregledao specijalista, jer su im parametri snimak pluca star pet dana a preglede rade sa pultova za lekove. Kucaju mi otpusnu listu. Zovem jednu privatnu kliniku gde mi kazu da ne mogu da me prime za vikend, a i pulmolog im nije tu!!
Posto shvatam da nemam gde ipak ostajem.

U trpezariji sede zajedno zene iz izolovanih soba sa bebama koje imaju razno razne probleme i mi (tj. ja nisam isla u tu trpezariju) sa dijagnozama virusa. Kasnije taj dan moj muzi ja sedimo SAMI u toj trpezariji i dolazi ista ona sestra koja je zavrsila skolu ( zove se Zora Cirovic) i i zbacuje mog muža. Posle toga daje Heleni lek i komentarise kako "neki ne bi trebali da imaju decu kad ne znaju da postuju red"

O kakvom redu mi prica??!! O tome da spavam na stolici vec tri dana a ni jedan dr ne dolazi da pregleda bebu??!! O tome da smo u sobi sa bebom koja umire od ko zna cega??!!!

Premestaju me u drugu sobu, opet trazim doktora. Dolazi neka mlada doktorka. Pitam je zasto Helena ne dobija antibiotik? Ocigledno je da je boli grlo, ne moze da jede, kaslje...a lemod ne daje efekta. Ona mi kaze da lemod moze da se daje i mesec dana da je reakcija individualna!! Inhaliraju je spalmotilom, pitam i za to, dobijam isti odgovor! Pokusavam da se smirim jer je sutra utorak pa dolazi taj pulmolog.

Konacno, utorak.
U vizitu dolazi ista ona mlada dr od juce, pregleda Helenu. Kaze:" ah..malo mi skripe pluca, jel'ona pije neki antibiotik?"
Ogurnem je od bebe i oblacim je, pa ista ona mi je juce rekla da ne mora da pije antibiotike!!Kasnije dolazi pulmolog, pregleda Helenu. Predlazem mu da posto imam kuci inhalator nastavim kuci sa inhalacijama, a dolazim u njihovu dnevnu bolnicu po terapiju. Slaze se, ali da idem na ORL. Odlazim sa bebom na ORL. Posle pregleda dr mi kaze :" majko, vasa beba ima upalu grla, koji antibiotik pije?"
Vracam se na odeljenje i kazem to onoj mladoj dr posto je slavni pulmolog nestao. Ona kaze da su to gluposti da se bebama do dve godine ne moze dijagnostikovati upala grla.

Cekam listu.

Dolazi jedna majka. Place. Beba joj je na kiseoniku. Sinoc je zaspala od iscrpljenosti a kad se probudila bebina maska je bila puna bubarusa koje su bebi pocele da ulaze u usta!!!

Konacno mi pukne film i zovem novine, nemam fotografije ali imam brojeve svih tih zena, imena sestara...nisam sve ni napisala ovde, ono je sramota i zlocin sta se tamo radi!!
Pri tom prijemno odeljenje je renovirano postaljeni su PVC prozori, spusteni plafoni, podovi, novi liftovi, a gore zene spavaju sa bubarusima i imaju jedan inhalator!!! I jo prisustvo majke za decu od preko godinu dana naplacuju po 600 din!!!

Milena Blagojević

Priča 2.

Boravili smo u Institutu za majku i dete od 17.2 2007 do 21.2.2007 na odeljenju nefrologije. Trogodi?nje dete je bilo pod visokom temperaturom i sa retencijom urina. Sumnjali su na urinarnu infekciju, medjutim po svim tamo uradjenim analizama infekcije nije bilo. Dr. Putnik je pratila naš slučaj i na svako moje pitanje o čemu se radi jedini odgovor je bilo sleganje ramena. Ne znam zbog čega je moje dete imalo 2 dana visoku temperaturu, primalo longacef i kalijum kroz braunilu.
Nas je zakačio vikend kada je jedina vizita bila predaja smene sestara - pa se pitam da li se vikendom deca ne razboljevaju ili već bolesnoj nema potrebe praviti vizitu ta dva dana.
O organizovanosti i komunikaciji između sestara da ne pričam. Dešavalo se da zaborave da daju mom detetu terapiju ili da dolaze dva puta u roku od pola sata da daju već datu.
Dr Putnik je insistirala da se mom detetu uradi mikciona urografija, bolna i invazivna metoda, iako kod mog deteta nije utvrdjena urinarna infekcija, niti je podložna njima. Posavetovala sam se sa pedijatrom iz Doma zdravlja koja prati moje dete od rođenja i predložila je da se sačeka sa mikcijom i da se kontroliše urin redovno u narednih godinu dana. Na to je mlada i arogantna dr Putnik poručila već iskusnom pedijatru da se 'ne pravi pametna".
Na otpusnu listu smo čekali u hodniku 4 sata, jer su dotična dr i specijalizantkinja prebacivale odgovornost i obavezu jedna na drugu.(nismo dobili listu taj dan)
Moram da napomenem da sam u to vreme bila 8. nedelja trudnoće, da sam noći provodila braneći dete od raznih buba, mereći temperaturu svom i ostaloj deci u našoj sobi koja su bila bez prisustva roditelja, vodeći ih do toaleta i odlazeći do sestara po antipiretik. S nama u sobi je bila devojčica od 11 godina koja je imala osip po telu i nisu znali sta joj je, tražili su od majke da nađe privatnu laboratoriju da joj se odrade analize na razne infektivne bolesti.

Posle ovog iskustva kolabirala sam i zavrsila u Gradskoj bolnici na infuziji
.
Dejana Žugić Dacić

Priča 3.

Na Institut za majku i dete sam došla u februaru 2007 godine sa bebom od nepunih mesec dana koja je imala povišenu temperaturu i kašljala. Lekar na prijemnom odeljenju me je maltene i ne pogledavši dete uputio na 3. sprat Instituta odbijajući da odgovori na moja pitanja da li je to zbog čega neophodno i koja je uopšte dijagnoza postavljena, uz komentar majko smirite se malo šta tu paničite. Po dolasku na famozni III sprat Instituta prvo što smo videli jesu prenatrpane sobe u kojima majke sede pored dece na plastičnim stolicama, a celo odeljenje deluje prljavo i neprovetreno. Sva deca koja su čekala da budu primljena na odeljenje, bez obzira na dijagnoze i činjenicu da je tu bilo i jako malih beba čekala su u prenatrpanoj tzv sobi za igru koja je sve samo ne to sa nekoliko tužnih prljavih igračaka, maleckih dečjih stolica na kojima su (jedva) sedeli roditelji i bubarusama koje su tu i tamo protrčavale i usred bela dana.

Budući da je beba bila tako mala stavljeni smo u tzv izolaciju, odmah kada se udje na odeljenje desno, na kojoj bi po pravilu trebalo da leže samo deca mladja od godinu dana i u kojoj je bilo po 4 kreveta u sobama - kreveta sa visokim ogradama za decu pored kojih se nalaze najobičnije plastične stolice na kojima majke koje na Institutu borave sa decom, sede i spavaju pored njih. Po dolasku na odeljenje detetu su uzete analize pri čemu su me neljubazne sestre bukvalno izbacile iz sobe za preglede dok su mu vadile krv da im ne bih padala u nesvest jer ne mogu i o meni da se brinu.

Iako po pravilu na ovom odeljenju ne bi smela da se nalaze deca starija od godinu dana u našoj sobi nalazio se dečkić , Rom, od svojih 5 godina jer za njega nije bilo mesta nigde drugde na odeljenju. Siroto dete je bilo vezano za krevet sve vreme svog boravka u toj sobi i skoro sve vreme plakao pošto sestre nisu htele da ga vode u WC iako je dete urlalo da hoće da ide, nego su mu stavili pelenu pa je petogodišnje dete moralo da obavlja nuždu u pelenu... pri čemu je tako vezan ležao najmanje dva sata pre nego što je sestra došla da mu presvuče tu pelenu.

O neljubaznosti i potpunoj nehumanosti sestara na odeljenju koje se bez ikakvih razloga deru i maltretiraju majke koje su dovoljno same po sebi istraumirane činjenicom da im deca leže u bolnici u takvim uslovima, moglo bi se napisati deset stranica...

Pravi horor počinje uveče kada iz pukotina na zidu i pločica počinju da izlaze gomile i gomile buba rusa koje gmižu svuda okolo po celoj sobi. Pri tome je na celom odeljenju (spratu) dežurna izgleda samo jedna sestra tokom noći koju smo uspeli da dozovemo tek posle pola sata. Najveći broj majki na odeljenju uključujući i mene (porodjenu pre manje od mesec dana) uopšte ne spava preko noći, prvenstveno plašeći se da će brojne bube ući deci u krevet. Ujutro otpuštaju dečkića iz naše sobe, a tu u krevet pored moje jednomesečne bebe, smeštaju dečka od 9 meseci koji navodno ima meningitis.
Tu definitivno donosim odluku da ću iz bolnice izaći na svoj potpis istog momenta, na moj zahtev da izadjem dežurna doktorka (specijalizant) me nagovara da ipak sačekam pulmologa, i posle razgovora sa njim on nas prebacuje na režim dnevne bolnice uz komentar da mu uopšte nije jasno zašto su nas na prvom mestu i stavili na odeljenje da ležimo (dete je primalo samo inhalacionu terapiju i ništa više).

Situacija u dnevnoj bolnici je bolja, a osoblje ljubaznije pa terapiju nastavljamo tamo, medjutim i tamo je bilo primetno da su najveći deo pregleda obavljali kao i na III spratu specijalizanti, uglavnom bez prisustva lekara specijalista.

Nikolina Ljepava

Priča 4.

Sve se to desavalo poccetkom februara prosle godine. Taj dan se Andjelija vratila sa zimovanja i negde oko devet sati uvecce poccne da se zali da je boli uho. Odmah smo se spakovali i otisli u Tirsovu - tamo, katastrofa. Medjutim, krajnje ljubazna sestra koja radi na prijemu nas odmah uputi na Usnu kliniku (koja se nalazi nekih stotinak metara niz ulicu), da ne bismo cekali red jer radi samo jedan doktor? A i bolje je da odemo tamo, da bi je pregledao strucnjak - dakle, otorinolaringolog.

Spustimo se nas dve peske (tata je otissao da preveze kola do klinike). Jedva nas puste da udjemo, "preljubazna" sestra sa vrata pita za uput? U deset sati uvece. Ja je pitam a gde sad da ga nadjem, a onda mi, hladnokrvno, odgovori - "U Tirsovoj". Ja opet da smo tamo bili i da su nam oni rekli da se spustimo do njih, da ne bismo cekali red. Njoj na pamet ne pada da pozove lekara. Vratimo se u Tirsovu i ja, sa sve Andjelijom u narucju, zamolim onu ljubaznu sestru da udje kod lekara i da ga zamoli da mi samo napisse uput, medjutim, ona se vracha i kazze da ne sme to da uradi - jedino da cekamo red (a da smo cekali, osvanuli bi). Uz sve to prokomentarise, ali, bass onako u cudu, da to ne smeju da rade - da vrate pacijenta, pogotovo ssto su dezurni. Ja sam samo rekla "vidite da mogu".

Tvrdoglavo se vratimo na Usnu kliniku, odlucni da dodjemo do lekara. Ovog puta je i tata usao sa nama . Napravimo mi tu manju frku. Medicinska sestra i dalje stiti lekarku (jedna mlada i nadobudna), kako je na intervenciji pa ce ona da je pita da li moze da pregleda dete, koje vech jeci. Mi pocnemo da se svadjamo, u tom izadje lekarka, koja, ne pogledavsi dete, isto tako, hladnokrvno kazze da ne mozze nista da uradi jer nemamo uput. U jeku nase rasprave, ulazi jos jedan par roditelja sa decacichem od nekih 7-8 godina koje kuka naglas i njih mrtvi hladni vrate sa vrata jer nemaju uput.

Ne zavrssivssi raspravu, lekarka nam okreche ledja odlazi, a mi ostajemo sa detetom koje jeci, ne znajuchi sta da radimo.Sve to je posmatrao neki braccni par, koji je, kada su nam medicinski radnici okrenuli ledja i otisli svako na svoju stranu, rekli da im damo telefon, jer on radi na televiziji i da ce pokussati nessto da naprave od toga, jer su videli sve - od prvog dolaska do kraja. Medjutim, nikada nas niko nije zvao. Potpuno sludjeni, vratili smo se kuci i pozvali kliniku "Dragisa Misovic". Covek, izuzetno ljubazan, koji radi na centrali, nas je, kad smo mu ispriccali o ccemu se radi, rekao "Da ne biste dolazili sad ovamo, odmah chu vas prebaciti kod lekara, bass je dezuran otorinolaringolog". Posle razgovora sa lekarkom, uradili smo kako nas je savetovala, Andjelija je ubrzo zaspala i ujutru smo otissli u nas DZ i zavrssili sa tom pricom.

Na kraju se sve zavrssilo, imala je virusnu upalu uha, ali ovo iskustvo sa mladom lekarkom sa Usne klinike ili ORL, ne znam kako se vech kaze, cemo zapamtiti za ceo zivot.

Marjana Tomić

Priča 5.

Pre dve godie smo silom prilika lezali u Zemunskoj bonici ,na decijem odeljenju. Kako ne pripadamo socijalnom Srbije primili su i mene i dete zajedno,iako ja nisam dojila. Ponela sam zdravstveno osiguranje i za sebe i za dete i naravno odmah ga prilozila po prijemu. Dete su odmah primili.Petodnevni proliv je dete skroz iscrpeo.

Uzeli su ga od mene i odveli u ambulantu da mu plasiraju braunilu. Objasnjavala sam sestrama kako sam ja zdravstveni radnik ,radila na digestivnoj hirurgiji 5 godina i da mi nije problem da budem uz dete dok se plasira braunila...pri tom zelim da budem uz dete jer je vec svakako previse uznemireno i iscrpljeno.
Odgovor je bio :"! Dete se jos vise uznemiri ako vas vidi" Da li je moguce da takve reci moze da izgovori neko ko je polagao Hipokratovu zakletvu i ko treba da je human ...? Otisli smo na odeljenje, nakon 45 minuta bodenja detata i plavih rucica. Izgovor-potonule vene, dete je dehidriralo. Da znam ja to. Ali ja kao koleginica koja je radila sa odraslim ljudima nisam nikada nikoga "bola"! 45 min bez odmora i nisam napravila 30 uboda iglom. U takvijm slucajevima bih pozvala anesteziologa ,nekog strucnijeg od mene da pomogne da se pacijent ne muci...ali u ovom slucaju nije bilo potrebe jer ,majka je tamo negde u hodniku i slusa zapomaganje svog deteta dok osoblje moze da "proba ubod" na vise mesta dok mu se ne posreci...

Nije mi toliko smetalo to sto nema uslova...manje vise ja sam donela od kuce cebe za dete i posteljinu ali mi je smetalo sto se osoblje buni oko toga izgovorom:"!Kuci nosite infekciju iz bolnice"! A pri tom njihovo sve mirise na naftalin i iscepano,neprijatno ,grubo...

Smetalo mi je na prvom mestu ponasanje osoblja kome si prepusten na milost i nemilost ... Nosila sam pamucne komprese za jednokratnu upotrebu jer je dete imalo preko 20 stolica dnevno i sve vreme bilo mokro. Kako oni nisu imali posteljine ,smatrala sam to dobrim resenjem da mi dete ne bude mokro i da bude cisto,ali opet protivljenje istog osoblja sa recima :
"To remeti izgled sobe" Stavljala sam kompresu ispod carsava.

Krevetac do nas -lezala je devojcica iz jedne porodice Roma. Majka devojcice je MOLILA Doktore po hodnicima ,klececi i slkopljenih ruku da je ostave uz dete jer se nikada nisu razdvajale... odgovor Doktora i sestara: " svaka majka koja ne doji dete nema prava da ostane tu"!
Devojcica je imala tri godine.
Devojcica je imala urinarnu infekciju ,a lezala u sobi sa jos 4 dece sa stomacnim virusom !!! Devojcica je bila vezana punih 5 dana koliko smo mi bili tamo!!!

Razlog i reci sestra sa tog odeljenja :"! Pocupa barunilu i histericna je i cupa osoblje za kosu"!
Pri tom su devojcici davali samo hranu na flasicu ,ono sto su jela i nasa deca koja su imala stomacni virus jer NISU IMALI VREMENA DA JE NAHRANE iako je dete moglo da jede SVE! Jedno popodne ,dok je moje dete spavalo sam dezinfikovala ruke i zamolila sestru da mi dozvoli da odvezem dete,da je pricuvam i nahranim. Dozvolila mi je i strogo naglasila da pazim braunilu.
Pazila sam na dete.Dete se PO PRVI PUT SMEJALO.

Konacno je bila presvucena,i umivena,i NAHRANJENA.

Inace dva puta sam detetu koje je vristalo rashladjivala flasicu sa hranom jer su joj sve tako vezanoj dali prevrelu hranu.
Decu su inace vezivali i za ruke i za noge sto je bilo STRASNO za videti. Majke su spavale na stolicama,a ni to nisu smele svaku noc jer u dezurstvu jedne doktorke (na zalost ne znam njeno ime) NIKO NIJE SMEO od majki spvatai -jer u tom slucaju "NISU POTREBNE DECI AKO SPAVAJU "!

Tako je par majki dobilo otpusne liste i bilo prinudjeno da ostavi svoju decu samu. Vezana deca su bila iziritirana,prestravljena i svako u soku.

Bilo je tuga biti u svemu tome.
5. dan sam trazila Lekarima da nam napisu otpusnu listu (jer detetu je bilo vec malo bolje) kako bi lecenje nastavili u Becu (Austrija) odakle smo inace,jer nisam zelela da vise niti jedan sat provedemo tu. Zavrsili smo sa papirologijom i napustili zemlju. Mi smo imali srece sto ne moramo ostati tu gde smo.

I sama pomisao da ima preveliki broj ljudi koji nemaju izbora i koji MORAJU TRPETI SAV TAJ UZAS ZARAD ZDRAVLJA SVOJE DECE U MENI JE STVARAO NEPODNOSLJIVU TUGU! Srce bi mi bilo puno kada bi se uradilo nesto po tom pitanju.
Svaka sledeca generacija osoblja koja dolazi -uci da postupa tako ,da se ponasa nehumano i da zanemari svoju zakletvu i srce koje bi trebalo i tu da ima udela. Zalosno je sto i nasa deca moraju da okuse takva grozna iskustva od prvih dana svog zivotaa pa nadalje...zalosno i istinito! Razumemo stanje zemlje i oskudne uslove za rad ...ali ne razumem osoblje koje radi tu i ponasa se prema toj deci gore nego prema zivotinjama... Zao mi je sto je tako jer mnogo dece prolazi i ovoga trena kroz sve te traume pored svoje bolesti sa kojom moraju da se izbore.
Mnoge majke jecaju po hodnicima i terasama jer im se ne dozvoljava da budu uz svoje bolesno dete!

To je vise nego strasno. Nakon povratka u Bec ,dva meseca smo lecili hematome po rukama deteta od "!trazenja vena" za braunilu...Ne zelim vise nikada da odvedem dete u bilo koju ustanovu u Srbiji jer po koji put su moje kolege pokazale da nemaju duse.
Cast izuzecima koji su u toj masi potisnuti i njihovo reagovanje bi bilo malo i pobijeno od strane vecine koja se drzi zajedno i opravdava postupke na neke svoje nacine...

Mirjana LAK
Austrija

Sledeća stranica