Kazne i nagrade

Pitanje kritika i pohvala je vecita dilema kod roditelja, ali i svih pedagoga. To nije samo pitanje kada uputiti pohvalu ili kritiku, vec i na koji nacin. Da li se zadrzati samo na recima, ili i na poklonima, fizickim kaznjavanjem i sl.

Vazno je, kao i u svemu, imati mere i na prvom mestu - biti dosledan! Dete mora jasno da zna posledice svojih postupaka. Trudite se da ne grdite dete samo kad pogresi ili uradi nesto lose, a da pozitivne stvari podrazumevate (npr. kaznite dete za slabu , a ne prokomentarisete dobru ocenu). Vremenom, dete stice utisak da se na njega obraca paznja samo kada nesto lose uradi. Znaci, uvek stavite do znanja detetu da ste primetili da je uradilo nesto dobro, da ste ponosni na njega. To ce pozitivno uticati na njegovo samopouzdanje.

Fizicke kazne izbegavajte! Iako mozda stvaraju trenutni efekat, uglavnom ne menjaju ponasanje na duge staze. Dete zapravo pocinje da se ponasa na odredjeni nacin da bi izbeglo batine, a ne zato sto je zaista usvojilo neki dobar obrazac ponasanja.
Nikada nemojte kritikovati celokupnu detetovu licnost, vec samo konkretan postupak (izbegavajte da kazete "ti si nedokazan, nevaljao, nista ne radis dobro...", vec " ne volim kada razbacas stvari okolo, a ja moram da sredjujem za tobom").
Naravno,reakciju i komentar uvek prilagodite situaciji, da bi i samo dete moglo da uoci razliku izmedju svojih postupaka.

I ne zaboravite da smo mi odrasli model ponasanja na koji se deca ugledaju.

Nevena Limić, psiholog