Dojenje između teorije i prakse

| 06/08/2006 | 0 Comments


UNICEF obeležava Nedelju dojenja prve nedelje u avgustu, a u našoj zemlji se Nedelja dojenja obeležava četrdesete nedelje u godini (od 1. do 7. oktobra). Udruženje Roditelj tim povodom želi da kampanjom promocije dojenja skrene pažnju na njegovu važnost u životu – kako bebe, tako i majke, ali i cele porodice, pa i šire društvene zajednice.

Za početak, podsetićemo vas na nekoliko osnovnih UNICEFovih preporuka i stavova vezanih za dojenje. Šta svaka porodica i zajednica treba i ima prava da zna o dojenju:

  1. Mamino mleko je jedina hrana i piće – sasvim dovoljno bebi u prvih šest meseci. Obično nikakva druga hrana ili piće, čak ni voda, nisu potrebni bebi tokom tog perioda. Pored UNICEF-a, Sekcija Američke akademije za dojenje, Američka pedijatrijska akademija, Američko udruženje akušera i ginekologa, Svetska zdravstvena organizacija, i mnoge druge organizacije – preporučuju isključivo dojenje do prvih šest meseci života. To, između ostalog, predstavlja dobru zaštitu protiv mnogih bolesti. Ukoliko beba u tom periodu dobro napreduje samo od maminog mleka (koje je idealna hrana), nije potrebno dodavanje druge hrane. Ipak, pošto svaka beba napreduje nekim svojim individualnim ritmom, svaka majka će se i rukovoditi time kada je u pitanju razvoj njene bebe.
  2. Novorođene bebe treba da budu pored svoje majke odmah nakon rođenja, i da prvi podoj dobiju u roku od jednog sata od rođenja. Ovo omogućuje “bebi-frendli” program, koji je uveden i u mnoga naša porodilišta.
  3. Skoro svaka majka može uspešno da doji. Ukoliko ženi nedostaje samopouzdanje da doji, neophodno je pružanje podrške – najviše praktične od strane najužih članova porodice, rođaka i prijatelja. Dragocenu podršku, takođe, mogu da pruže zdravstveni radnici, organizacije i udruženja različitih profila, masovni mediji, kao i poslodavci i kolege sa posla.
  4. Često dojenje ili “dojenje na zahtev”, omogućava veću proizvodnju mleka. Dojenjem se, takođe, stvara posebna veza između majke i deteta. Dojenje na zahtev znači da se ne gleda na sat, nego u bebu. U ovom slučaju se beba ne hrani striktno na svaka tri, četiri sata, nego onda kada ona traži, i onoliko koliko ona želi.
  5. Dojenje pomaže u zaštiti od mnogih bolesti. To je, zapravo, prva i najvažnija «vakcina» koju dete dobije po rođenju. Dojene bebe manje oboljevaju, i uspešnije se bore sa infekcijama nego bebe koje su na formuli. Procenjuje se da, kada bi sve bebe bile hranjene isključivo majčinim mlekom tokom prvih šest meseci života, milion ipo života bi bilo spašeno, uz značajno unapređenje zdravlja i razvitka miliona drugih.
  6. Od šestog meseca, bebi je potrebna i druga hrana. Međutim, preporučuje se da se dojenje nastavi i tokom druge godine života, pa i dalje, ukoliko to i dete i mama žele. Mamino mleko vremenom ne gubi na kvalitetu, samo nije dovoljno da bude jedina hrana nakon šestog meseca. Majčino mleko i dalje zadržava važne sastojke koji jačaju detetov imunitet.
  7. Žena koja je zaposlena i radi van kuće – može da nastavi sa dojenjem, ukoliko često doji dete kada je sa njim. Naravno, za ovu opciju je potrebna i velika podrška poslodavca, kao i kolega na poslu, da bi majka mogla da ode da podoji dete.
  8. Isključivo dojenje može da pruži ženi više od 98 odsto zaštite od ponovne trudnoće, šest meseci nakon porođaja. Samo u slučaju ako se menstrualni ciklus nije obnovio, ako beba sisa učestalo dan i noć, i ako se bebi ne daje ni jedna druga hrana ili piće, pa čak ni cucla (laža).

Informacije o prednostima dojenja bi trebalo da budu dostupne svakome, pa je dužnost svake države da omogući njihovu distribuciju.

U PRAKSI

O dojenju se dosta govori u našoj zemlji. Međutim, to je očigledno nedovoljno, ili je reč o neadekvatnom plasiranju informacija. Jer, uprkos svemu, i dalje postoje brojne predrasude vezane za dojenje.

Neka iskustva naših baka i mama su potpuno drugačija od današnjih preporuka, pa se neretko mnoge stavke o dojenju, koje se sada intenzivno promovišu, dovode u pitanje. Između ostalog, «bebi-frendli» program, dojenje na zahtev, isključivo dojenje (bez vode i sokića) do šest meseci, produženo dojenje…

  • Program «bebi-frendli» je zapravo uveden kako bi majka i beba što pre osetile bliskost nakon presecanja pupčane vrpce, i kako bi se što pre i što efikasnije uspostavilo dojenje. Početak dojenja je kod nekih mama delom otežan jer beba ne dobije svoj prvi podoj tako brzo, sigurno ne pre nego što je nahrane adaptiranom formulom, za svaki slučaj. A upravo bebina prisutnost i fizička bliskost sa majkom podstiču rad majčinih hormona – koji su odgovorni za stvaranje i otpuštanje mleka.
  • Uprkos činjenici da veliki procenat majki realno može da doji, zaista su česte teškoće u dojenju, pogotovo u smislu nedovoljne proizvodnje mleka. U mnogim slučajevima majke jednostavno odustaju, jer «nemaju mleka», a ne dobijaju adekvatan savet i praktičnu pomoć za rešavanje problema. Razlog mnogih poteškoća koje imaju majke je nedovoljna edukacija o dojenju, nedovoljna informisanost, ali i neodgovarajuće preporuke i nedosledna pomoć i podrška zdravstvenog osoblja u prvim danima posle porođaja, kao i nedovoljna podrška u samoj porodici.
  • Generalni problem je nedostatak široke društvene podrške, medijsko predstavljanje hranjenja na flašicu kao poželjnog ponašanja, reklamiranje adaptiranih formula kao zamene za majčino mleko, kada na radnom mestu nema potrebnih uslova za podržavanje dojenja. Osim toga, stres i hormonalne promene kod majke mogu da utiču na proizvodnju i otpuštanje mleka.
  • Postoje i majke koje jednostavno ne žele da doje dete. Međutim, može se govoriti o izboru samo u slučaju da su sve majke podjednako dobro i ispravno informisane o dojenju, jer je veliki broj onih koje to ne žele zbog brojnih predrasuda i pogrešnih informacija.
  • S druge strane, pojedinim majkama (odnosno bebama) je iz medicinskih razloga onemogućeno da se uspostavi uspešno dojenje, a želja postoji. Značajan je i broj majki koje se bore da uspostave ili nastave sa dojenjem uprkos poteškoćama koje imaju. U tom slučaju se može reći da se radi o nepravdi prirodom raspoređenih mogućnosti, sa jedne strane, i individualnih želja, sa druge.
  • Treba napomenuti da su majke u postpartalnom (posleporođajnom) periodu izuzetno osetljive i emotivno ranjive, tako da određen pristup majci može negativno da se odrazi na njeno emotivno stanje, a time ugrozi i uspešnost dojenja. Neretko se dešava da se majke “upliću” u začarani krug iz kojeg teško izlaze sa uspehom. Podatak da skoro svaka majka može da doji bi trebalo da je ohrabrujući za žene sa poteškoćama, a ne demorališući. Valjalo bi naglasiti da majka koja je želela, a nije uspela da doji svoje dete – uopšte, ili onoliko dugo koliko je želela – nije lošija majka. Svaki pokušaj i trud su podjednako važni.
  • Sve majke koje mogu da doje – treba da doje, i da svojoj bebi pruže najbolju i nezamenljivu blagodet. Inače, nedovoljno dobra informisanost i posvećenost dojenju dovodi do toga da kod nas još uvek nije uobičajeno dojenje preko godinu dana. Zbog toga se mnoge majke, koje bi i dalje dojile svoju decu, povlače pod pritiskom i nagovorom okoline. Međutim, trebalo bi znati da dojenje preko godinu dana nije sramota i ne ostavlja nikakve štetne posledice na dete. Slična situacija je i sa dojenjem na javnom mestu, jer ni to nije uobičajeno i potpuno prihvaćeno. Majke je uglavnom sramota, a prolaznici su obično u čudu.

Tags:

Category: Press clipping

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.