Klauzula o zabrani trudnoće

| 28/07/2007 | 0 Comments

Poslodavci u mnogim preduzećima nastoje da obavežu žene da se odreknu rađanja

Beograd – Uspela sam samo da promucam, zar nisu dovoljne moje kvalifikacije koje vidi pred sobom, nego ispituje i moju intimu. “E, vidiš, mi se stalno širimo i imamo puno posla i svaki čovek nam je bitan. Zamisli, taman te obučim i ti odeš da se porađaš, pa sve ispočetka”. Tako je jedan poslodavac odgovorio osobi koja traži posao, i čija je, izgleda, presudna kvalifikacija to što je ženskog pola, u godinama “rizičnim” da ostane u drugom stanju.

Na poziv redakcije Danasa da javno iznesu neprijatna iskustva koja su doživele u pokušaju da se zaposle, za samo dva dana, uz pomoć udruženja Roditelj, javilo se tridesetak žena. Nažalost, iako je u većini slučajeva reč o emancipovanim, obrazovanim ženama, koje nemaju razloga da čuvaju identitet poslodavaca firmi i univerziteta u kojima su doživele takav, u najmanju ruku necivilizacijski odnos i to samo zbog proste činjenice jer su žene, nijedna od njih nije htela da navede ime kompanija i ustanova.

Ne treba im žena sa bebom
– Bila sam u stalnom radnom odnosu u jednoj banci. Važila sam za dobrog, vrednog i veoma odgovornog radnika. S porodiljskog bolovanja sam se vratila na posao 15. maja 2007, a već 1. juna 2007. dobila otkaz po osnovu tehnološkog viška. Čitaj između redova, ne treba im žena koja ima kod kuće bebu. Trenutno sam bez posla i mislim da ću ga teško naći jer su me na četiri razgovora dosad pitali kako mislim da radim kada kod kuće imam dvoje dece. Osećam se kao da mi na čelu piše: “Loš sam radnik, zato su me otpustili, a imam i dvoje dece, pa sam nesposobna za bilo šta drugo osim za menjanje pelena, kuvanje…itd – još jedna je u nizu priča majki.
– Ne želim da stvaram sebi probleme, da me posle uzmu na zub i ako u budućnosti želim da promenim posao, to ne budem u stanju da učinim jer sam prijavila nekog poslodavca – odgovor je koji može predstavljati opšti komentar gotovo svih žena kada odgovaraju na pitanje zbog čega slučajeve ne prijavljuju nadležnim službama.

Da se takve situacije ne smišljaju samo u sumnjivim glavama novokomponovanih poslodavaca, svedoči i sledeći primer.
– Drugarica i ja smo se javile na jedan konkurs, gde je prilično bitan bio prosek i brzina završetka studija. Ubrzo smo pozvane na razgovor. Nakon veoma ugodnog razgovora, obema nam je poslodavac preko stola dodao po list papira. Dok sam samo letimično prelazila preko odredaba ugovora o radu, jer to smo i dobile da pogledamo, za oko mi je zapela poslednja , zapravo pretposlednja odredba tog ugovora – klauzula prema kojoj se potpisivanjem ugovora obavezujemo da u sledećih pet godina nećemo da ostajemo u drugom stanju, inače to za sobom povlači posledicu prestanaka radnog odnosa momentalno. Čak je i napisano, da je u slučaju spora među strankama, kao i u svakom ugovoru, nadležan jedan od opštinskih sudova u Beogradu. Kad sam pitala gospodina koji nas je do tada intervjuisao, o čemu je ovde reč, da li je to greška, on je odgovorio da nije. “Mi dosta vremena i novca ulažemo u vaše dalje stručno osposobljavanje, i to treba da bacimo u smeće, čim vi odete na porodiljsko. Draga moja, vi ste posle toga neupotrebljivi, i kao takvi nam ne trebate”, zaključio je naš potencijalni poslodavac.” Nisam potpisala taj ugovor i izašla sam osramoćena i ponižena. Čovek, doktor nauka, koji uživa ugled u društvu ponizio me je do kraja. Iste nedelje je raspisan konkurs za isto to mesto. Nadam se da im se niko nije javio. Moja drugarica je ostala, srećno joj bilo – jedna je od priča Danasovih sagovornica.

Tragični slučajevi poput gubitka zdravlja ne izostaju iz konteksta ovakvih priča.
– Pre nekoliko godina otišla nam je u penziju koleginica koja je morala da abortira kad se zapošljavala da bi ostala na poslu. Nažalost, nikada više nije imala dece i celi zivot se kaje zbog toga – kaže jedna od sagovornica Danasa.
Primitivizam koji zrači iz komentara gorkog ukusa nametnutog mladim ženama, neizostavan je deo takve vrste iskustva.
– Tri nedelje sam na bolovanju i direktor je poludeo. Zvao me je prošle nedelje da dođem na posao, a komentar mu je na kraju bio – pa, znate i moja majka je rodila nas troje, pa nije bila na trudničkom. Kopala je kukuruz, pa otišla s njive na porođaj!!! – ilustruje svoj položaj jedna od žena.

Rasprava o Nacrtu strategije za podsticaj rađanja je u toku, ali problemi ove vrste izgleda da nisu našli mesto u tom dokumentu, čak ni u smislu definicije odnosno prepoznavanja problema. Finansijska podrška jeste bitna kao i njena indirektna dimenzija, ali čini se da je potrebno stvoriti najpre uslove u društvu kako bi bila stvorena svest o pravima.
– To je sigurno povreda radnog prava, odnosno poslodavaci su postupili protivzakonito. Ako bi se na taj način diskriminisana žena nama obratila, mi bismo joj pomogli upućivanjem na pravnu pomoć, a mogli bismo i da reagujemo kod organa inspekcije rada. Međutim, ja sam samo čula da su takve prakse moguće, a ne znam ni za jedan konkretan slučaj – kaže za Danas Natalija Mićunović, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku.

Dragana Ćorić, iz udruženja Roditelj, kaže da prema sadržaju Strategije ne vidi nikakvu direktnu vezu s potencijalnom zaštitom materinstva, na koju se Srbija obavezala prihvatanjem pravila MOR i drugih propratnih konvencija i protokola.
– Napominjemo da zaštita materinstva znači zabranu diskriminacije žena po osnovu njihovog trenutnog ili budućeg roditeljskog statusa, prvenstveno u oblasti radnih odnosa. Govorimo o specifičnim slučajevima diskriminacija žena, mladih stručnjaka, pred koje se neretko stavlja kao uslov za zasnivanje radnog odnosa, obavezivanje poslodavcu da se izvestan period neće udavati ni, rađati decu, kao i o brojnim slučajevima otpuštanja zaposlenih žena čim ostanu u drugom stanju, jer neće biti radno iskoristiva snaga izvesno vreme. Poslednjih godina je uočen veliki porast upravo ovakvih slučajeva, a Strategija, čini se, ne ostavlja prostora za takvu zaštitu majki, već izgleda da i radno sposobne majke ostavlja potpuno izvan domašaja i da skoro nagrađuje i tera u opštu nezaposlenost žene i majke – zaključuje naša sagovornica.

Snežana Čongradin
Danas, 28. jul 2007. godine

Category: Press clipping

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.