Press clipping

Tema nedelje: „Bebi korpa” minimum 1.000 evra!

Roditelji u Srbiji plaćaju opremu za novorođenčad i do 30 odsto više nego u zemljama u okruženju. Država ne čini skoro ništa da podstakne roditeljstvo, a primena Strategije o podsticaju rađanja u Srbiji biće odložena zbog krize

Radost roditeljstva i rođenje bebe nema cenu. Međutim, realnost je surova i roditeljstvo je pred mnogim izazovima, a jedan od njih su i novčani problemi. Srbija je među onim državama koje jako malo odvajaju za buduće roditelje i bebe, i pored dugogodišnjeg negativnog prirodnog priraštaja. Tako je samo bebi oprema i do 30 odsto skuplja nego u zemljama u okruženju. Istraživanje Pressa pokazalo je da za prosečnu „bebi korpu” kod nas treba izdvojiti najmanje 1.000 evra!

Marija i Milan Radaković iz Beograda pre devet meseci prvi put su postali roditelji devojčice Ivone. Kako nisu imali od koga da naslede, svu opremu za bebu su kupili – počevši od kreveca, kolica, komode za presvlačenje, pa do benkica, pelena, odelca i svega neophodnog tek rođenoj bebi. Oni kažu da nisu štedeli novac kako bi obezbedili detetu sve što je neophodno. Ali kada su stavili na papir koliko ih je sve koštalo, iznenadili su se koliko su potrošili. Na pitanje koliko novca su dali u prvih nekoliko meseci otkako su dobili prinovu, bez razmišljanja odgovaraju: „Mnogo”!

Samo za pelene 4.000 dinara mesečno

Cene pakovanja pelena za jednokratnu upotrebu, u zavisnosti od proizvođača („Boni”, „Hagis”, „Pampers”, „Dajpers”, „Evi bejbi”) kreću se od 1.000 do 1.400 dinara. „Pavlovićeva mast” je oko 200 dinara, dok su vlažne maramice od 150 do 400 dinara. Paket pelena, kremu i maramice treba pomnožiti sa dva, koliko beba mesečno troši. Kada se sve sabere, samo za ove potrebe treba izdvojiti oko 4.000 dinara. Suma se uvećava kako beba raste i počinje da pije sokove, koji koštaju od 30 do 150 dinara, i jede čvrstu hranu. Troškovi roditelja koji koriste adaptirana mleka su daleko veći. Jedno pakovanje mleka u prahu je u proseku oko 500 dinara, a to beba popije za nekoliko dana.

– Samo za prva dva meseca potrošili smo oko 2.000 evra! Pa zar to nije mnogo? Pitam se samo šta rade oni ljudi koji nemaju. Novac samo ide. Svaki odlazak u apoteku košta od 1.500 do 2.000 dinara. Bebine potrebe su takve da novac svakodnevno odlazi, pa smo i prestali da računamo koliko smo novca potrošili do sada – kaže otac Milan.

U pomenutu cifru, pri tom, nije uračunato koliko su potrošili tokom Marijine trudnoće i za porođaj.

Roditelji bez podrške

Bebi oprema je u Srbiji, za razliku od zemalja u okruženju, skuplja i za 20 do 30 odsto, a pri tom je i nekvalitetnija. Prodavačica u jednoj od najbolje snadbevenih beogradskih radnji za bebe, koja je iz opravdanih razloga želela da ostane anonimna, kaže da cene svaki dan skaču.

– Svaki dan radimo nivelaciju. Samo dižemo cene! I to nisu male razlike u cenama, već i po nekoliko hiljada, kada su recimo kolica u pitanju – navodi ona.

Jedan od razloga za visoke cene je i visok porez na potrepštine za bebe. Prema istraživanju portala „Bebac”, „bebi korpa” u Srbiji košta do 1.000 evra, ako se računa kvalitetna oprema („chicco” kolica, „pampers” pelene, kvalitetne kreme i odeća…). A za one koji žele da kupe samo najbolje, ova cifra je nekoliko puta veća. Pri tom ne treba zaboraviti i visok stepen korupcije u porodilištima, pa tako da biste bezbedno izašli iz bolnice, treba izdvojiti od 300 do 500 evra.

„Bebac” je još pre dve godine tražio da se smanji porez na bebi opremu. Tada su razgovarali sa ministrom finansija, a sadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem. Kada su seli sa njim da pričaju, on nije imao predstavu koliko koštaju stvari za bebu. Ipak, postigli su sporazum o Strategiji za podsticaj rađanja. Međutim, ona do sada nije stupila na snagu, a kako stvari stoje, od toga ni u skorijoj budućnosti neće biti ništa, zbog svetske ekonomske krize i manjka sredstava u budžetu. Ova vlada roditelje i dalje posmatra kao trošak, a ne kao investiciju i ne čini apsolutno ništa da zaštiti roditelje, tvrdi Vladimir Ješić, koordinator sajta.

– Trenutno je u Srbiji situacija takva da roditelji, i oni koji bi to da postanu, nemaju podršku države. Stvorena je jedna jako kritična atmosfera u javnosti. I kada nije bilo novca, u vreme ratova i veće nemaštine, roditelji bi se uvek snašli za svoju decu. Država, ma koliko nemala novca da zaštiti određene strukture, mora da se postara da zaštiti ono što je najvažnije, a to je budućnost ove zemlje. Uloga države je da pronađe model da olakša roditeljstvo. Za nekih deset godina ćemo da se okrenemo unazad i upitamo gde su nam generacije 2009. i 2010. godine – upozorava Ješić.

Ima i dobrih primera

U Srbiji ima primera kako lokalne samouprave pomažu roditelje. U tome prednjače Jagodina i Novi Sad. Od ove godine se i u Beogradu zaposlenim trudnicama i porodiljama pruža nadoknada od 35 odsto do punog iznosa plate. Istom odlukom predviđena je jednokratna pomoć od 40.000 dinara nezaposlenim trudnicama i porodiljama. Međutim, postoji veliki revolt roditelja i trudnica iz unutrašnjosti. Mnoge žene se pitaju da li su građanke drugog reda ako ne žive u prestonici i da li bi trebalo da se svi sele u Beograd, kaže Ješić.

– Beograd je poslao poruku roditeljima da ne brinu za krizu i da će za decu uvek biti dovoljno. To je dobra stvar, ali je suštinski problem što roditeljstvo mora da se brani institucionalno. Država mora isto da ceni bebu koja živi u Žagubici, i u Beogradu, i u Novom Sadu. A ne da dovitljivi gradonačelnici izlaze u susret roditeljima i rade ono što se očekuje od države – smatra Ješić.

Porodica Avramović: Naše plate su male, pozajmljujemo novac i stvari za bebu

Željka i Ljubomir Avramović pre pet meseci dobili su drugo dete, sina Dragana. Od dve prosečne plate ne bi mogli da kupe bebi sve što joj je bilo neophodno da im nisu u pomoć pritekli rođaci i prijatelji.

– Morali smo da pozajmimo novac, ali i neke stvari, kao što su, recimo, kolica da bi dete imalo sve što je neophodno. Najviše su nam pomogli moji roditelji, jer suprug nema roditelje. Odričemo se svih svojih zadovoljstava da bismo pružili deci sve što je potrebno. Da bi oni imali sve najosnovnije, mi nama štošta uskraćujemo – kaže majka.

Dragan je inače rođen kao velika beba sa oko 4.700 grama, a sada sa pet meseci ima oko 11 kilograma. Sreća je da se hrani samo majčinim mlekom, jer da se hrani adaptiranim mlekom i čvrstom hranom troškovi bi bili mnogo veći.

Od države dobijaju roditeljski dodatak koji mesečno iznosi oko 4.000 dinara. Sav taj novac dovoljan je samo za Draganove pelene. Ćerka Jovana, koja ima pet godina, ide u vrtić, pa i to treba platiti.

Otac Ljubomir smatra da država ne čini dovoljno da pomogne roditeljima. To je ova porodica imala prilike da oseti dok su čekali prvo dete, kada su oboje ostali bez posla.

– Supruga i ja smo tada radili u istoj privatnoj firmi, i to godinama. Reč je o jednoj štampariji. Kada je vlasnik saznao da čekamo dete, i supruga i ja smo dobili otkaze. Bilo nam je jako teško kada se rodila Jovana. Ni sada nije lako, jer imamo jednog člana više – kaže Ljubomir.

Na pitanje koliko ih je koštalo rođenje deteta, Željka kaže da je najbolji odgovor: „Mnogo”.

– Ništa nije jeftino i sve košta puno. Individualna stvar je koliko će ko potrošiti, jer neko kupuje najskuplje i firmirane stvari, a neko ne. Ipak, i pored svih novčanih problema, srećni smo što imamo dvoje dece, a možda ćemo nastaviti da širimo porodicu – kaže Željka Avramović.

Bela kuga uzima maha

Do 2050. godine prepoloviće se broj Srba

U Srbiji je i dalje negativna stopa nataliteta, a svaka deseta žena izađe iz svog plodnog perioda, a da ne rodi nijedno dete! Prema istraživanjima, ako se nastavi trend negativnog prirodnog priraštaja, do 2050. godine će se prepoloviti broj ljudi koji će živeti u Srbiji.

O tome svedoče poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2007. godine – rođenih je bilo 68.102, a umrlih 102.080. I pored svega toga, država nema ozbiljnu strategiju za povećanje nataliteta.

Predstavnica Udruženja „Roditelj” Angelina Radulović kaže da je potrebna strategija koja će se ne samo doneti, nego i primenjivati, da bismo za nekoliko godina ili decenija imali pomak u povećanju broja rođenih beba.

– Udruženje „Roditelj” se zalaže da se paralelno sa merama države koja bi finansijski pomagala roditelje, stvore uslovi koji će ih i na drugi način stimulisati da se posvete roditeljstvu. Mladi između 20 i 30 godina najčešće nemaju posao, nemaju rešen problem stambenog pitanja, pa mnogi od njih, koji su u dugim vezama, odlažu roditeljstvo, iako bi to želeli. Ako bi im država pomogla, obezbeđivanjem zaposlenja, povoljnijim stambenim kreditima, to bi mnogo više uticalo da donesu odluku da postanu roditelji. Treba obezbediti pozitivnu klimu prema roditeljima u ovoj zemlji. Biti roditelj u Srbiji je jako teško, jer im ova zemlja nije naklonjena, kao ni deci. Od momenta kada se dete začne nailazite samo na probleme i prepreke – objašnjava Angelina Radulović.

Prema nezvaničnim podacima, prošle godine u Srbiji je rođeno oko 75.000 beba. Ipak, stopa mortaliteta je u mnogim opštinama u Srbiji veća od stope nataliteta. Na odluku dvoje ljudi da imaju dete utiče niz faktora. Počevši od planiranja roditeljstva, održavanja trudnoće, zakazivanja i plaćanja pregleda, porođaja, prijavljivanja deteta, vođenja deteta kod lekara, dilema odgajanja deteta, problema da sa detetom uđete negde preko reda, usklađivanja posla i roditeljstva… To su sve faktori koji direktno i indirektno utiču na natalitet.

Prethodna vlada je donela Strategiju o podsticaju rađanja, ali problem je što se vlast promenila, pa još nisu rešili da li će da nastave u tom smeru. Svaka vlada u Srbiji bi trebalo da ima kao prioritet povećanje nataliteta, bez obzira na političke odnose među strankama.

– Mi kao država nismo stigli do tog nivoa ozbiljnosti. A jedino tako možemo uspeti da obezbedimo jedinstven kurs nataliteta, bez obzira na to ko bude na vlasti narednih deset godina – smatra Angelina Radulović.

ANA MITIĆ
www.pressonline.rs, 6.9.2009.

Povezani tekstovi

Poklonijada na Trgu

Roditelj

Nebriga države: Deca na udaru seksa i nasilja

Roditelj

Aikidom protiv nasilja

Roditelj

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More