Zaposlena mama, umetnost (ne)mogućeg

| 20/08/2010 | 0 Comments

Dok se blaženo smeškate saopštavajući prijateljima da ste u “blagoslovenom” stanju, oni iskusni će vas, možda, upozoriti da tek posle porođaja nastaju muke – one slatke, koje se tiču odgajanja deteta a i one prave – kako uskladiti roditeljstvo i posao. Mnoge žene, uspešne u poslu, jedva čekaju da posle godinu dana provedenih na najodgovornijem “zadatku” – gajenju bebe, konačno se vrate u svoju firmu. Ali, tu uglavnom nastaju problem – mame su za poslodavce danas u Srbiji, uglavnom radnici “drugog reda”. Čast izuzecima, ali iskustva Udruženja Roditelj govore da je mnogo veći broj mama koje posle porodiljskog odustva stagniraju u karijeri, čak budu premeštene na lošije radno mesto, sa neodobravanjem se gleda na njihova odsustva, bolesti deteta, a za uzvrat nemaju nikakve povlastice, čak ukoliko tek traže posao, imaju mnogo manje šanse da ga nađu ako imaju “sitnu decu”. Evo nekih iskustava mama i kako su se one borile sa povratkom na posao i gajenjem deteta (dece):

Zaposlena mama, rastrzana između obaveza

Nekada ni više ruku nije dovoljno...

Ivana, mama blizanaca od 3 godine

Na “ trudnicko” sam otišla tek u 6. mesecu uprkos ubeđivanju doktora da to uradim ranije, zbog blizanačke trudnoće. Super sam se osećala i zato sam i ostala na poslu tako dugo. Kada je došlo vreme da se vratim na posao, javila sam se šefu i on je bio “ljut” pitao me je da li znam šta je kolektiv i kritikovao zašto se nisam interesovala za posao! Ostala sam u šoku. Krenuo je da objašnjava kako je trebalo da dolazim u firmu, da se informišem, interesujem, a ovako – pošto nisam dolazila, znači da me posao ne zanima! A ja sa dve bebe u kući, nisam znala gde se nalazim, a niko nijednom nije (službeno) zvao da me pita kako sam i (osim koleginica sa kojima se i inače družim privatno).

Epilog: advokat koji radi za našu firmu je bio obavešten da ću doći, poturio mi je papir koji je u stvari bio aneks mog ugovora, u kome mi se objašnjava da je za vreme mog odsustva došlo do “promene posla”, i da na moje mesto dolazi novi momak (čiji je bliski rođak prijatelj sa šefom, a tata diplomata koji treba šefu), a ja prebačena na potpuno drugačije radno mesto, koje nema veze sa bilo čime što sam radila.

Veoma velikodušno mi je dozvoljeno da ne dolazim još neko vreme na posao (dok ne prođu novogodišnji praznici – jer se to poklopilo sa zatvaranjem mog bolovanja). To, naravno, nije bio gest dobre volje, nego je time pokrivena promena mog radnog mesta, koja je na ovaj način, usledila tek dva meseca po završetku bolovanja Tada je rečeno da ću na novom radnom mestu biti privremeno – privremeno traje već 2 godine… Momak koji je došao na moje mesto i dalje koristi moje metode, moje programe, tabele za izradu raznih statistika i raspodela koje sam ja pravila, a on je morao na obuku da ih uopšte i koristi – ali on neće otići na trudničko ili porodiljsko, za razliku od mene.

Jelena, mama troipogodišnjih bliznakinja

Moj najveći problem u uslađivanju rada i roditeljstva je radno vreme – moje i vrtića. U najboljem slučaju kući stižem u 18h, a naš vrtić u to vreme nema ni jedno dete. Drugi veliki problem, bar u našem domu zdravlja, je to što ja za sistematski pregled moram da uzmem slobodan dan i da zovem pet dana unapred da proverim da li je naša doktorka sigurno tu, i da će sigurno doći u savetovalište koje radi od 10-11 pre podne. Naravno, na poslu niko ne gleda baš sa radošću ako se često traži slobodan dan samo da bi se dete dovelo kod lekara.

Vesna

Radila sam do kraja sedmog meseca trudnoće, obučavala 15-ak dana novu ženu (sa dvoje veće dece i blizu 40 god, verovatno su procenili da je ona svoje “odradila”) i otišla na trudničko. Inače tada su tvrdili da ne znaju kako će bez mene, da sam nezamenjliva… Godinu dana kasnije, vratila sam se, a njihova priča je bila da oni toj ženi ne mogu da daju otkaz, a ja eto pošto ću verovatno uskoro poželeti još jedno dete, da je bolje da dok “ne završim sa tim” radim u butiku, za skoro duplo manje pare i sa ludačkim radnim vremenom (od 10 do 20 h četiri dana u nedelji). Naravno, zahvalila sam im se na ponudi i rekla da mi ne pada na pamet da ne viđam svoju bebu zbog para za koje ne mogu ni “pampers” za ceo mesec da kupim. Najstrašnije je od svega što je i gazdarica majka troje dece!

Marta, majka dvogodišnje devojčice

Moje iskustvo je pozitivno, sačekalo me isto radno mjesto, ista plata. Problemi su mi bili da uskladim posao i dijete. To smo riješili tako što smo uzeli vrtić blizu posla, pa onda ja radim 8h dnevno, a moja kćerka bude u vrtiću 8.5h. Do njenog vrtića mi treba 15 minuta pješke, i mislim da mi to puno olakšava život. Da ide u vrtić blizu kuće, bio bi most izmedju nas – što znači nekad neodređeno vrijeme prolaska. Na porodiljsko sam otisla kad sam morala, znači u 9. mjesecu. Vratila sam se kad je isteklo, prvih mjesec dana po povratku sam uzela radno vrijeme 4h/dnevno za pola plate – dok se ne adaptiramo na vrtić. Tako, da su moji problemi uglavnom bili organizacione prirode, jer je još jedno malo biće sad tu. Ali, firma mi je bila sasvim korektna što se svega tiče.

Maja, majka petogodišnjeg i četvorogodišnjeg deteta

Proteklih nekoliko godina sam funkcionisala u malom muškom kolektivu gde se broj žena u kraćem periodu znatno uvećao, a gde sam jedina među ženskim delom i među mlađima koja ima decu. Dugo sam bila sasvim isprogramirana, potpuno definisane svesti da nema mesta bolovanjima i dečijim problemima kada pređem prag kancelarije. Tek sada osećam posledice svega toga, naravno sasvim zadovoljna kako sam iznela posao i izvela porodicu kroz sve moguće zavrzlame. U periodima kada sam radila više od 12h dnevno (a bilo je dana i kada sam sam noću dolazila kući da se presvučem, sredim, malo predahnem i idem dalje), moj muž je imao značajnu ulogu sto se tiče dece. Devojka koja ih je čuvala radila je normalno, dnevno radno vreme, a uveče je tata preuzimao obaveze. Događalo se da ih ne vidim budne, već samo kada spavaju, popodne ili kasno uveče i tih nekoliko puta pamtim kao da je juče bilo. Nisam nikakvo razumevanje očekivala u poslovnom okruženju, pa tako ni bilo kakve beneficije u radnom vremenu, obavezama i sl.

Sanja, majka četvoroipogodišnjeg dečaka

Bila sam toliko “nezamenljiva” da je pretilo da firma propadne ako izadjem sat ranije s posla. A kad sam sa detetom bila u bolnici i čitavih 7 dana nisam radila, pala sam u strašnu nemilost i ispaštala sledeće 3 godine. Evo, već godinu dana radim u drugoj firmi, a ona prethodna još nije propala. Žao mi je samo što nisam ranije otišla.

Katarina, mama

Mesec dana pred porođaj su me bukvalno, oterali na bolovanje (porodila se u septembru, i mogla komotno da radim do porođaja, s obzirom da nisam imala nikakvih problema). Kad sam odlazila, bila je priča – kako ćemo bez tebe, dovodimo te pravo iz porodilšta (firma se nalazi iznad Narodnog fronta)… Pola godine sam kukala da mi daju da radim neki posao od kuće, jer sam mogla, nikad mi ništa nisu dali. Kad sam se vratila, sačekala me je jako ružna priča o meni, kako ništa nisam radila, kako zapravo nisu znali šta će sa mnom i da im je bilo neprijatno da me otpuste, pogotovo nakon što sam ostala u drugom stanju(?!) tako da su se “smilovali” i dali mi drugo radno mesto… Devojčica koja me je “nasledila” na starom radnom mestu imala je skoro duplo veću platu nego ja… Nikakve ugovore niti anekse nisam potpisivala, jer sam kod njih radila 4 godine kao honorarac (u stalni radni odnos me primili posle tek 2004. a počela kod njih da radim 1999.).

Radila do 2007., za to vreme su mi “povećali” platu za, sveukupno 1000 dinara. Nikada nisam uzimala bolovanje, možda od odmora samo po jedan dan, kad mi se dete razboli – da je odvedem kod lekara. Čak sam je i prebacila u obdanište pored firme (imala tu sreću da postoji obdanište u centru grada, vrata do vrata sa firmom gde sam radila).

Ana, majka dvoipogodišnjeg dečaka

Moje iskustvo je sasvim pozitivno. Šta god sam tražila, izašli su mi u susret. I tokom trudnoće, i posle porođaja, i sada (tri različita direktora tj. dve direktorke i jedan direktor). Ali, ipak se radi o naučno-istraživačkoj ustanovi, sa specifičnim radnim vremenom i radnim obavezama, te verujem da ne predstavlja baš reprezentativan uzorak. U trenutku kada sam ostala u drugom stanju, samo još jedna koleginica je imala decu predškolskog uzrasta.

Tags: , , , , , ,

Category: Deca, Iz vašeg ugla

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.