Besplatni udžbenici

| 25/03/2011 | 7 Comments

Besplatne  udžbenike (na korišćenje) od ove godine dobijaće i učenici  trećih razreda osnovne škole, a u Beogradu svi osnovci – glavne su “vesti”  sa debate  “Kome smetaju besplatni udžbenici“, održane u organizaciji  Demokratskog političkog foruma i fondacije “Fridrih Ebart”.

Ideja o projektu pokrenuta je pre tri godine, kada smo takođe učestvovali na debati o besplatnim knjigama. Predstavnici Udruženja RODITELJ, prisustvovali su  i ovoj debati i učestvovali u raspravi, pa želimo da detaljno izvestimo roditelje o svemu što smo tamo čuli.

  • Utisak je da su za projekat besplatnih udžbenika svi – od vlasti, preko nastavnika, roditelja, nevladinih organizacija i izdavača. Ali, o  tome kako ovaj projekat treba da se sprovodi, kao i o načinima kako da se reše mnogobrojni problemi, mišljenja su veoma suprostavljenja, a naš utisak, kao civilnog sektora je, da ne postoji dobra volja ministarstva da prihvati konkretne primedbe i predloge upućene ovom ambicioznom državnom projektu.
  • Na početku debate, okupljenima, kojih je bilo gotovo 60 (plus brojni novinari) obratio se Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog političkog foruma, čijaje u stvari ideja projekat Besplatnih udžbenika. Podsetio je  da   imamo ustavnu obavezu da država dodeljuje besplatne udžbenike za osnovnu školu, jer u Ustavu piše da  je “osnovnoškolsko obrazovanje besplatno”.
  • Ministar obrazovanja Žarko Obradović se pohvalio da je do sada besplatne udžbenike dobio  147.921 učenik u Srbiji. On je naglasio da je taj projekat dobar i da ministarstvo od njega neće odustati i da ostaju pri svome da će se knjige koristiti tri generacije. On se osvrnuo i na kritike koje dolaze od pojedinih izdavača i stručne javnosti, da je razdvajanje  udžbenika i radnih svezaka loše i da će uticati na kvalitet nastave, naglasivši da je “to na vreme rečeno izdavačima” i da ovaj projekat očigledno nekome smeta iako je “Srbija socijalno odgovorna država i da će obezbediti besplatne udžbenike”.
  • Gradonačelnik Dragan Đilas je najavio da će grad Beograd umesto postupnog uvođenja, već od ovog septembra obezbediti besplatne knjige za sve beogradske osnovce, njih oko 120.000. On je naglasio da su u tu svrhu već planirali 100 miliona dinara  u gradskom budžetu, a da  će, ako to ne bude dovoljno, uzeti i kredit!
  • On je dodao i da je plan da uskoro đaci imaju dve vrste knjiga, one nose kući i one koji ostaju u školi, pa će na taj način torba biti lakša.  Takođe je rekao da ne vidi u čemu je problem da deca uče iz polovnih knjiga  jer je to i njegova generacija radila.
  • Osim beogradskih osnovaca, kao “socijalno odgovorne” lokalne samouprave pomenute su Jagodina, Čačak i  pokrajina Vojvodina, koje  su izdvjalae novac za  besplatne udžbenike za decu na svojoj teritoriji, a pozvali su i ostale lokalne samouprave da se izjasne.
  • Debata besplatni udžbenici

    Žustra debata, bez konkretnih zaključaka

A ŠTA KAŽE STRUKA?

  • Profesor Ivan Ivić jedan od najvećih stručnjaka u ovoj oblasti i autor knjige  “Vodič za dobar udžbenik”  – “Biblije” za idavače udžbenika, bio je veoma jasan iznoseći primedbe vezane za projekat – od kojih se većina poklapa sa stavom Udruženja RODITELJ – a to je da je sjajno da svi učenici dobiju besplatne udžbenike, ali da ako država ne može to da obezbedi, da je bolje takve knjige dodeliti samo jasno definisanim kategorijama  siromašnih porodica, što bi omogućilo da deci iz tih porodica budu obezbeđene knjige za sve razrede.
  • Ivić je kritikovao  i rešenje po kojem su učenici obavezni da vrate udžbenike na kraju školske godine, čime je, kako je naveo, „đacima onemogućeno da aktivno rade na knjizi“.  Tako]e, stav je profesora Ivića  da razdvajanje udžbenika na radne i neradne neće uticati na poboljšanje kvaliteta školskih knjiga.
  • Sličnog mišljenja je i Ana Pešikan, takođe jedna od autora pomenutog priručnika, koja je naglasila da besplatni udžbenici ne smeju biti n štetu kvaliteta udžbenika i nastave, a da se to ovde može dogoditi.
  • Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće “Klett”,  je istakla da ministarstvo nigde nije objavilo projekat, da se ne zna ko su njegovi autori i šta sve taj projekat sadrži.  Takođe, da se zahtevi da se razdvoje knjiga i radna sveska u roku od tri meseca ne samo neozbiljni, već da se na taj način krši Zakon o javnim nabavkama, kao i Pravilnik o izdavanju udžbenika koji je isto to ministarstvo donelo.
  • Angelina Radulović iz Udruženja RODITELJ je rekla da ovakva mera mnogim roditeljima neće značiti ništa, jer će oni, da bi decu poštedeli stresa zbog zabrane pisanja i aktivnog korišćenja udžbenika svakako kupiti komplet knjiga, pa se postavlja pitanje zašto se tako troše pare koje mogu na bolji način da se upotrebe.
  • Iako podržavamo ideju dodele besplatnih  udžbenika, nikako kao roditelji ne želimo da to ide na uštrb dece i kvaliteta nastave, jer onda dolazimo u apsurdnu situaciju da novac umesto za idžbenike dajemo za privatne časove čak i za decu u mlađim razredima osnovne škole.  Čini se da se vodi računa o političkim interesima ministarstva, o interesima nastavnika, izdavača, samo o tome šta je realno za decu bolje NIKO ne brine.
  • Pominje se Slovenija kao primer dobre prakse, čiji “model” mi prepisujemo, a “zaboravlja se” da je tamo posle 10 godina eksperimentisanja sa ovakvim načinom dodele udžbenika na kraju rezultat đaka na testu znanja – PISA testu znatno lošiji i da oni polako napuštaju taj model.

Opšti utisak sa debate je da je većina učesnika iznela veoma realne i trazumne primedbe na projekat koji u globalu podržava i smatra dobrim.

– Da država u ovom momentu ne može da obezbedi besplatne udžbenike za sve, te da je bolje da onda obezbedi za SVE UGROŽENE kategorije, sa manje više sličnim novcem.

– Na tu primedbu predstavnici vlasti su odgovorili da bi to bila politička diskriminacija dece (a kao kontraargument tome da je i plaćanje knjiga svim osnovcima samo u Beogradu takodje diskriminacija i daleko od pojma socijalne pravde koju zagovaraju).

– Da se razdvajanjem udbženika i radnih svezaka  radi uštede države, vraćamo unazad u nastavnom smislu i da se gubi mogućnost da deca aktivno koriste udžbenik

– Da je vraćanje knjiga vrlo problematično – jer je teško da se očuvaju 3 godine, da su deca pod stresom, a i nastavnici zbog pritiska da se “knjiga ne dira”, da se postavlja pitanje kako će deca obnavljati gradivo iz prethodnih razreda, kako će spremati malu maturu i sl…

– Da ogroman broj škola nema toplu vodu, lopte, didaktički materijal i da bi to bilo stvarno ulaganje u obrazovanje, jer su udbženici samo jedan mali njegov deo

– Da se ne znaju jasni kriterijumi u kom slučaju se knjiga smatra oštećenom i ko to onda plaća – roditelji ili država?

– Da se ne sme koristiti termin besplatni Udžbenici, već besplatno korišćenje udžbenika

Ali, posle čitave diskusije, čini se da ministarstvo nema nameru da uvaži primedbe i da nastavlja po svom, sa svojim idejama,  bez uvažavanja barem onih primedbi koje su na mestu i koje se mogu uvrstiti u projekat. Pitanje je samo U ČIJEM JE TO INTERESU?

Kako su mediji izvestili o debati

Stav jednog od sindikata u prosveti

Dragi roditelji, recite nam svoje mišljenje, veoma nas zanima, kakva rešenja bi po vama, bila najbolja?


Tags: , , , , , , ,

Category: Obrazovanje

Comments (7)

Trackback URL | Comments RSS Feed

Sites That Link to this Post

  1. Učenje matematike na Youtube-u | 01/04/2011
  1. Nenad Mahobej says:

    Mislim da je sličan predlog imao i bivši ministar prosvete gdin Lončar , pa inicijativa nije prihvaćena zbog budžeta. Sada bez obzira na krizu i smanjenje budžeta novac će se sakupiti makar grad digao kredit!? Mislim da se time samo kupuje socijalni mir kod roditelja revoltiranih nastalom sitacijom sa sindikatima i njihovim štrajkovima . Dragi roditelji i nikako nezaboravite da je izborna godina , pa sa marketingom treba krenuti na vreme!

  2. admin says:

    Na žalost, roditelji, kao i stručnjaci se ne pitaju mnogo. Svi bi sigurno bili presrećni kada bi svi dobijali besplatne udžbenike. Kako živimo u siromašnoj zemlji, jasno nam je da to nije moguća. A neko nam zamazuje oči da jeste…
    A opet, kvalitet obrazovanja je negde u zapećku – ulaganje u obrazovanje je ulaganje u decu i njihovo učenje, a to niko ne spominje…

  3. Ljubica says:

    Ja sam majka troje dece i prosvetni radnik. Već sam obavestila učiteljice da neću uzeti besplatne udžbenike. Razlozi su sledeći:
    1. Srednje dete je devojčica koja je neverovatno uredna. Da sam ranije promislila, sada bi njen brat učio iz njenih polovnih knjiga a ne od nekog stranca, ona ne bi doživela stres zbog vraćanja knjiga, koji će nažalost doživeti i ove godine.
    2. Njen brat nije dobio jedan CD iz engleskog i CD iz muzičkog, pa je sreća što je CD iz muzičkog ostao kod njegove sestre te ga sada ima.
    3. Najstarija devojčica polazi u 5. razred i prva je generacija koja će 2014. polagati malu maturu. To polaganje će obuhvatati gradivo is svih 4 viših razreda. Zašto treba decu lišiti udžbenika u kojima koncipirano traženo gradivo ? Zato što svako radi šta hoće od ovih na vlasti.
    4. Deca se uče otudjenju od knjiga. U današnje vreme većina je već poprilično otuđena, pa što ne bi to “poboljšali”.
    5. I, ne mora Đilas da podiže kredit da bi mojoj deci kupio knjige, to mogu i sama a bar ću znati i šta vraćam.
    Bolje bi bilo da omoguće razne vrste sportskih sekcija ili rekreacije po povoljnijim uslovima po školama, jer mesečno odvajam 6000 dinara za njih troje, tako da su knjige, u odnosu na to, smešan izdatak.
    Nadam se da ćete povodom ovog problema biti bučni dovoljno da bi došlo do nekakvih promena.

  4. Dejan says:

    Prošle godine su mi “besplatne” knjige presele, pa bih ove godine rado kupio svom detetu. Zašto presele? Pa, počeli smo da ih dobijamo tek sredinom septembra, a deca su dotle morala da pišu na času, od 5-7 stranica za jedan čas. Možete misliti kako je deci bilo teško, peti razred je u pitanju, kod Učiteljice nikad nisu pisali više od 3 stranice. Dodajte tome frustrirane prosvetne radnike i biće vam jasno kako je deci bilo prilagodjavanje.

    Da ne pominjem da sam veći deo knjiga morao da kupim, jer je Grad poklanjao Biologiju Zavoda za udžbenike, a Profesor radi po Biologiji koju je izdao Bigz. To je samo jedan od primera.

    Da li neko TAČNO zna šta bi deca dobila od Grada? Konkretno, zanima me da li dobijaju udžbenike i zbirke iz matematike, fizike,…, ili samo udžbenike?

    U nekim školama se pojavio spisak sa “preporučenom” literaturom koju roditelji treba sami da nabave. Pitao sam neke izdavače, Grad ih nije kontaktirao u vezi nabavke knjiga. Nešto mi sve ovo liči da će Grad potrošiti naš novac, neko od izdavača će dobro zaraditi, a mi ćemo kupovati našoj deci knjige za (opet) naš novac.

  5. ПРЕДГОВОР
    Достављам предлог САГЛЕДАВАЊА ОБАВЕЗНИХ БЕСПЛАТНИХ ШКОЛА у државном власништву у „благом“ поређењу са светским искуствима, ради неког будућег целовитог обликовања.
    Ових дана је завршена школска година, а бројне провизорне анкете и појединачне изјаве говоре:
     да је „половина оцена добијена преписивањем“,
     да се „бубице свуда изнајмљују“ ,
     да „разредна већа данима заседају коригујући оцене“
     да је ове године „број Вуковаца“ изузетно велик…
    Најгора од свих чињеница је податак да је прошле године 112 малишана бежало из породица због оцена (Политика -МАГАЗИН 711/15. Маја 2011.г).
    Ја сам члан нашег одбора за Иновације у Привредној комори. У РС се патентира мање од Хрватске, Словеније или било које успешне фирме у свету. Није лако ни онима који напусте Србију јер полажу најразноврсније допуне нашем школском образовања. Иначе сам лично написао више СТРУЧНИХ препорука ранијим студентима мог факултета (било да траже посао било да продужавају образовање). То им је било врло корисно у почетном рангирању код озбиљних фирми у иностранству.
    Укратко, сви наведени предлози су „академски“ јер о некој конкретној примени је тешко говорити у „неформалном“ писању као што је за рубрике у листу ПОЛИТИКА (моја запажања говоре да „одговорне“ личности обраћају пажњу једино на политички обојене дописе: партија буши тамо где бургија не може).
    Ако постоји било који услов онда њега формулишем врло једноставно: немојте објављивати овај прилог АКО МОРАТЕ ДА ГА СКРАЋУЈЕТЕ ИЛИ КОРИГУЈЕТЕ. Писао само га као целину па тако треба да буде тј. да последице и приговоре сносим за ЦЕЛИНУ…
    Завршио сам пуно образовних фаза у Србији и иностранству па сам навикао на разне режиме и методе у образовању. Изнете сугестије су лично доживљене без икаквог наметања или повређивања сујете свима који их третирају као негативне!

    НАСЛОВ
    ПИТАЊЕ БЕСПЛАТНИХ УЏБЕНИКА ЈЕ ОДАВНО РЕШЕНО ЈЕР НИЈЕ СРАМОТА БИТИ ПАМЕТАН

    САДРЖАЈ
    Ако пођемо од првог питања ко чита “Политику”, онда одмах следи и за кога се пише. Одговор не знамо али напомена гласи: све доле се односи на државне школе са бесплатним општим образовањем. У великим земљама постоје бројне другачије школе, мада сличних има и у малој Србији.
    Према лако доступним информацијама Србија има 80 комплетних амбасада у свету. Једино је чудно да наше министарство за просвету и науку, не користи и не преноси –преко њих – светска искуства.
    Овде изнета ставови су једним делом из времена пуног извоза „Заставе“. Тада је било око 80 извозних дестинација и у свакој држави су нам амбасаде помагале. У неколико већих држава „Застава“ је имала своје представнике који су са породицама боравили по свету. Деца су редовно ишла у државне школе. Тада и после тога сам посетио велике фирме (у САД, Кини, Индији, Русији и ЕУ) па се сваки пут интересовао за образовне процесе.
    Пођимо од САД. У државним школама ђаци добијају бесплатне уџбенике који су врло квалитетни и по садржају и по опреми. На унутрашњој страни (тврдих!) корица су имена свих ранијих корисника истих књига. Прве стране сваке књиге су химна, устав и кратак историјат САД. Корисници бесплатне литературе склапају уговор са школом и књиге чувају, а ПОТПУНО НЕОШТЕЋЕНЕ враћају у школску библиотеку, на крају школске године -за следеће генерације. Ко задржи (или оштети литературу) купује (по реалној економској цени) цео комплет и предаје га библиотеци (у неким школама губи право на наставак школовања у тој установи!).
    Данас у Италији деца већ у предшколском узрасту уче химну. Мој професор ми је, у комунистичком периоду, причао да је слично било у Краљевини СХС: школску химну СВЕТИ САВА су сви ђаци у Србији знали напамет.
    Још нека запажање су ме опчињавала приликом прегледа школске литературе по свету. Поредио сам књиге за физику: не само да су све лепо илустроване, при томе су немачке биле боље од америчких, а наше су доста ниже. У своје доба је око 50 врхунских универзитетских књига из САД било преведено на српски. Током посета светским фирмама са колегама смо редовно причали о литератури на коју се ослањамо и она је била скоро иста независно од тога са кога смо или на коме смо континенту! Пуно би користило да се и сада преиспита слична тема– на свим нивоима образовања. Научна и школска литература преведена на свој језик уноси вишеструку добит. Иначе је учење матерњег језика континуално од основног до последокторског образовања. По чистоти говора и писања се лако открије степен опште културе сваког саговорника.
    Обавезни образовни процеси се поклапају са годинама личног сазревања које се зове улазак у живот. Успешност има два важна услова. Морају бити очуване паралеле између социјалног и образовног резултата. Млади људи бирају своје узоре и ауторитете. Врло често је то неко од наставника, а исто тако неко из ужег или ширег окружења (светска М. Пупинова биографија је животна и књижевна илустрација пута „Од пашњака до научењака“).
    Врхунски образовни резултати подразумевају неповредивост наставничког ауторитета. Знање и оцене су спој узајамног залагања ђака и наставника. Ako нема понављања онда нема ни преписивања јер се ђаци рангирају једино по знању у оквиру своје генерације. Неко може бити „најбољи ђак“ само у својој ШКОЛСКОЈ генерацији. Изузетно, када постоји приговор од стране ученика – на оцену – онда се то може третирати као разлог за (кратак директоров!) коментар у дипломи.
    Оцене се не могу мењати никаквим ни сталним ни на брзину састављеним „већима“ ради промовисања успеха целог разреда или умножавања „Вуковаца“ . Наш министар просвете и науке сваке године мења (снижава!) квалификационе норме по Болоњској декларацији!?.
    У дипломи су оцене од један до пет са потписом наставника. Узгред, у Енглеској оцене иду од „одлично“ 5 до „лоше“ 1, а у Немачкој од „најбоље“ 1, до „најлошије“ 5. Све се оцењује од разредних предмета до доктората (мој школски друг, сада академик Андреј Митровић, је у основној школи знао историју као ми на крају школовања; Милутин Миланковић је добио оцену 1 за докторат у Бечу уз коментар „изузетно инспиративан докторат“).
    Животне листе су много комплексније и другачије се праве, оне су стварност. Нема поређења животних мудрости. Тада су школске оцене неважне – сем као успомене.
    На крају, генерације се не смеју ни мешати ни разблажавати млађим или старијим ђацима. Свако дете има право да обавезне школске обуке заврши у радној атмосфери, у својој генерацији и то без обзира на оцене, јер оне важе само за дипломе и те младе године (сугестије Николе Тесле из аутобиографије „Моји проналасци“). Када је постојао обавезни војни рок ми смо то генерацијско мешање доживљавали на најгротескнији начин. Ескалацију судских расправа, код нас, би десетковале допуне сваке пресуде обавезним данима „корисног рада“ за учеснике у процесима, независно од годишта: од унуџади до прабаба и прадеда. Немају сви прекршаји једину меру у новчаној компензацији, посебно не у образовању. A за акцију „улепшајмо Србију“ нема бољег почетка!
    Ово пишем са искуствима из бројне, двоцифрене породице, пуне деце и унука. Као писац више стручних књига љубоморно чувам своје забелешке са оба факултета, уз најлепше успомене на послератне и садашње професоре од Прве крагујевачке гимназије до машинског и природно-математичког факултета у Београду. Моја знања – и побуде за ово писмо – потичу од њих и пуно тога из „Политике“…

    ПОЗДРАВ
    Крагујевац, маја 2011.г. Стеван Веиновић,
    Доктор техничких наука, МФ- Бг
    Магистар механичких наука, ПМФ- Бг
    Дипломирани машински инжењер, МФ- Бг
    Редовни професор у пензији, МФ- Кг

  6. миломир видић says:

    подржавам господина ђиласа у потпуности!примећујем да се вештачки ствара проблем,да ли су у питању одређени лобији или не то би требало утврдити.ко хоће бесплатне уџбенике,нека их брате узме,ко хоће да купи нека купи.рекло би се” проста ствар”.што се тиче професора који нас убеђују како ће то бити штетно,потпуна глупост.својим студентима продају књиге за које никада не издају рачун,не можете добити оцену ако не купите књигу.очигледан је интерес професора и издавачких кућа.за “бесплатне уџбенике”,још једном.сакупљамо потписе за подршку предлога господина ђиласа!срдачан поздрав!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.