Zakon prevaspitava roditelje

| 23/11/2011 | 2 Comments

Predlog Zakona o dečjim pravima, koji predviđa da deca do deset godina ne smeju nigde bez starijih dobar je ali teško izvodljiv, saglasni i roditelji i stručnjaci. Po novom zakonu, i srednjoškolsko obrazovanje obavezno.

Ako se usvoji Zakon o dečjim pravima, čiji je predlagač Kancelarija zaštitnika građana, deca mlađa od deset godina neće smeti nigde bez nadzora starijih. Deca uzrasta do 15 godina će posle 23 sata na ulici moći da budu samo u pratnji odraslih. Usvajanjem Zakona, pored osnovnog, i srednjoškolsko obrazovanje bilo bi obavezno.
Izjave Milje Krivokuće, Dragane Soćanin i Tamare Lukšić Orlandić

Odredbu da deca mlađa od 15 godina ne budu sama van kuće u sitnim satima, roditelji odobravaju. To će ih, kažu, bolje zaštititi od droge, alkohola i nasilja. Predlog da oni mlađi od deset godina ne smeju da budu bez nadzora, smatraju daleko zahtevnijim.

Dok se zakonu najviše raduju bake i deke, roditelji koji nemaju ovih mogućnosti razmišljaju o bebisiterkama, koje su, opet, ozbiljna, katkad nepriuštiva stavka, pošto koštaju dve stotine evra mesečno.

Tako se roditelji koji to ne mogu da priušte, odlučuju za kontrolu mobilnim telefonom. Psiholozi tvrde da mobilni telefon može da bude trenutno, ali ne i stalno rešenje.

Psiholog Milja Krivokuća kaže da neka deca jesu spremna da ostanu sama i da kvalitetno provedu vreme, ali i da mnoga mogu sebe dovesti u opasnost. “Mogu da otvore nepoznatoj osobi ili da se igraju sa opasnim predmetima”, ističe Krivokuća.

Pojedini stručnjaci tvrde da bi zakon mogao dovesti do veće nesamostalnosti dece. U Udruženju roditelja kažu da modeli evropskih zakona nisu dovoljni za bezbednost naše dece. Potrebno je, kažu, uraditi i više.

Dragana Soćanin iz Udruženja “Roditelj” kaže da ne postoji organizovan prevoz dece od kuće do škole, niti fleksibilno radno vreme koje omogućava roditeljima da ne ostavljaju decu bez nadzora.

“Dokle god sprovodimo i namećemo roditeljima nove zakone i odredbe bez prethodne podrške, mislim da im činimo život još komplikovanijim”, ističe Dragana Soćanin.

Nijedna odredba novog zakona, kažu nadležni, “neće visiti u vazduhu”, a postojeći zakoni moraće da se usklade sa njim.

Predlagači su naročito ponosni na mogućnost da srednje obrazovanje bude obavezno. To bi, tvrde, prekinulo začarani krug neznanja.

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić Orlandić kaže da prvo treba menjati stavove društva, kako bi zemlja imala budućnost.

“Nastavnici, jednostavno, kažu deci, čim se desi neki mali problem, da srednje obrazovanje nije obavezno i da je na njima da li će učiti”, objasnila je Orlandićeva.

Javna rasprava je sredinom decembra, a u njoj će učestvovati i predstavnici drugih institucija.
Mišljenje o Zakonu daće i stručnjaci Saveta Evrope.

Pogledajte prilog na sajtu RTS-a. Izvor: www.rts.rs

Tags:

Category: Novosti

Comments (2)

Trackback URL | Comments RSS Feed

  1. Срђан Ристић says:

    Обавезно средње образовање – апсолутно подржавам. Деца до 15 год немају шта да траже ван куће и без пратње одраслих у ситне сате – подржавам. Деца до 10 год ван куће – тешко спроводљиво и нереално али подржавам. Али! Прочитао сам на сајту омбудсмана и ,,остатак,, преднацрта закона.И опет АЛИ!Одредбе закона које се односе на физичко кажњавање деце је тотална идиотарија која води у Орвеловски сценарио у ком држава контролише све сегменте живота до у најмање детаље. Ко то може да мисли мом детету боље од мене његовог родитеља!? Центар за социјални рад? Омбудсман? Држава? Психолог,психијатар, пекар, лекар, апотекар?! Ко је тај ко ће да процењује квалитет мог родитељства и количину моје љубави према сопственој деци и чиме ће то да се мери?! Наравно да нико нормалан не воли да дигне руку на сопствено дете, наравно да то не може и не треба да буде начин васпитавања детета. Али!Сваки нормалан родитељ ће исто тако да призна и пред собом и пред Богом, да у животу постоје ситуације када је неизбежно одреаговати на одређен начин који подразумева физичку казну или присилу! Деца, поготово мала, имају природну тенденцију да испробавају родитељски ауторитет и да проверавају где су постављене границе. У том процесу деца су склона да више пута покушавају да ураде изузетно опасне ствари које се морају спречавати чак и физичким кажњавањем. Детету од 2 – 3 год, које упорно гура шналу у утикач је немогуће речима објаснити да се то не сме! Добије ћушку пар пута коју савршено разуме и проблем решен! Таквих примера је милион! Постоји у овом народу једна јако стара и мудра изрека – боље да плаче он (дете) него ја (родитељ), и то је једна велика истина као и већина ствари које су у народној мудрости преношене вековима као искуства, у овом случају родитељска. Боље је да дете плаче пар мин због казне него ја као родитељ да плачем цео живот због трагедије коју нисам спречио. И шта ћемо сада? Сутра ће код мене да дође ,,освешћени,, комшија који ће да гледа такву ситуацију и који ће да ме пријави некоме, а тај неко ће да одлучи да сам ја неподобан родитељ!? И тај неко ће да реши да и одузме децу?! Ма дааајте људи! Нико и никада ме неће убедити у ове новотарије које упорно покушавају на силу да уведу у ову земљу. И то по сваку цену. Не може и не мора нешто да буде добро овде само зато што је добро и примењљиво у Шведској или Холандији! Не може да се примењује иста матрица свуда. Свака земља и поднебље има своје специфичности, културу, менталне склопове. Чему ово силовање по сваку цену? Плашим се да ће само да изазову револт у народу а ако закон не дај боже и прође, доћи ћемо у идиотску ситуацију да ће више одузете деце бити по социјалним установама и хранитељским породицама него у својим биолошким породицама. Не може тако.

  2. Dusan says:

    U potpunosti se slažem sa Srđanom i drago mi je da je neko odvojio vreme i strpljenje da napiše suvisao komentar na ovu temu. Dopunio bih komentar skretanjem pažnje na još jedan novousvojen član zakona o zdravstvenoj zaštiti koji zabranjuje roditeljima neposredan uvid u medicinski karton deteta starijeg od 15 godina. Procenu o tome da li roditelj treba ili ne treba da bude upoznat sa zdravstvenim stanjem svoga deteta će vršiti (prezaposleni) lekar! Da li je zdravo, bolesno, trudno…
    Zašto nam se nameću ovakve stvari koje nemaju dodira sa stvarnom brigom o detetu, niti zdravom pameću, niti sa našim mentalitetom i tredicijom?
    Ovo je još jedan potez lažnog i zlonamernog povećanja “prava” deteta iza koga se zapravo krije smanjenje prava roditelja da na svoj originalan i ličan , a opet vekovnom praksom utvrđen i potvrđen način, vaspitavaju svoje dete. Ovo direktno pogađa i urušava porodicu koja je uvek počivala na ljubavi, ali i autoritetu roditelja i jasnoj hijerarhiji. Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut i predavač u nekoliko instituta u Srbiji i Sloveniji, pisac nekoliko knjiga o vaspitavanju dece, je ove odredbe zakona nazvao “etničkim samoubistvom”! Prof. dr. Svetomir Bojanin, dečiji psihijatar velikog iskustva, daje svoj komentar novih “sloboda” dece i kaže da će “stradati samo deca” i “… Ovim stavom nastaviće se lažni odnosi između roditelja i dece, događaće se ozbiljni lomovi u porodicama i školama, što može da škodi jedino tom pametnom mladom svetu koji je žrtva besmislenog eksperimenta savremenog sveta”.
    Većina tema koje se mogu naći na ovom ili sličnim sajtovima bavi se posledicama koje nastaju primenom ovakvih zakona (agresija, nasilje, neposlušnost, nedostatak autoriteta…). Pa zar nije bolje da se bave uzrokom koji je izvor svake posledice?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.