Image default
Zdravlje

Zbog kasno postavljene dijagnoze, svako treće dete u Srbiji sa novootkrivenim dijabetesom tipa 1 je u stanju ketoacidoze – teške i potencijalno smrtonosne akutne komplikacije dijabetesa

Dečiji endokrinolozi apeluju da roditelji ne odlažu odvođenje svog deteta lekaru ako ima simptome dijabetesa.

Doktorka Tatjana Milenković sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“ objašnjava da je odlaganje odlaska lekaru kontraproduktivno i može da ima nesagledivo loše posledice po dete, jer se metabolički poremećaji koji odlikuju dijabetes neminovno produbljuju i povećava se rizik od razvoja dijabetesne ketoacidoze i fatalnog ishoda.

Zvanični podaci koje imamo, i pre perioda epidemije, su već dovoljno zabrinjavajući. U našoj zemlji svako treće dete (35,7%) sa novootkrivenim dijabetesom melitusom tipa 1 se prima u bolnicu u stanju ketoacidoze, a u uzrastu ispod 5 godina taj procenat je čak 48,7%, što je poražavajuće. Ono što još više zabrinjava je činjenica da visok procenat dece dolazi u stanju teške ketoacidoze – upozorava dečiji endokrinolog doktorka Milenković.

Nedostupnost lekara i strah roditelja od odlaska sa decom u zdravstvene ustanove u jeku epidemije, doveli su do toga da je u proteklih godinu dana u Hrvatskoj drastično povećan broj dece sa neprepoznatim dijabetesom zatražilo pomoć i to tek u uznapredovaloj fazi bolesti, kada je nekima već ugrožen i život. Hrvatski mediji preneli su podatke pedijatrije u KBC-u Sestara milosrdnica u Zagrebu, da je procenat dece u stanju dijabetesne ketoacidoze porastao sa 30 na čak 50 odsto, što znači da je svako drugo dete koje je obolelo od dijabetesa primljeno u stanju koje je potencijalno smrtonosno zbog toga što bolest nije prepoznata na vreme.

Od početka epidemije, svako dete sa novootkrivenim dijabetesom u našoj zemlji je primljeno u bolnicu odmah, bez odlaganja i dobilo je kompletnu zdravstvenu zaštitu. Deca koja su bila zaražena Corona virusom su primana u kovid bolnice, i lečena su u konsultaciji sa pedijatrijskim endokrinologom bez ikakvih problema. Nakon preležane bolesti COVID19, deca sa dijabetesom su prevođena u bolnicu na odeljenje ako je bilo potrebe za dopunskim ispitivanjima – objašnjava doktorka Milenković.

Dijabetesna ketoacidoza spada u akutne komplikacije dijabetesa i smatra se hitnim stanjem u endokrinologiji. Dete ima tegobe u vidu mučnine i povraćanja, bolova u trbuhu i pogoršanja opšteg stanja. Dolazi do progresivnog poremećaja svesti, a u najtežim stanjima nastupa koma i fatalni ishod.

Dete često ima „tvrd“ i bolan trbuh, pa klinička slika može da liči i na perforaciju slepog creva. Ovo teško stanje se leči u jedinicama intenzivne terapije i nege, i zahteva intravensku primenu rastvora elektrolita i insulina. U toku ketoacidoze se često razvija i edem mozga, što može ostaviti trajne i ozbiljne neurološke posledice, a u najgorem slučaju može doći i do smrti. Stoga treba učiniti sve da do dijabetesne ketoacidoze uopšte ne dođe, ako je moguće nikada u životu osobe sa dijabetesomnaglašava doktorka Instituta za majku i dete.

Endokrinolozi naglašavaju da, za sada, ne možemo da sprečimo pojavu dijabetesa tip 1 kod dece, ali možemo da izbegnemo ketoacidozu. Veoma je važno da svi koji su u kontaktu sa decom: roditelji, bake i deke, vaspitači u vrtićima, učitelji i nastavnici u školama, kao i treneri u sportskim klubovima, misle na šećernu bolest i hitno pošalju dete lekaru ako pije puno tečnosti, puno mokri i gubi u telesnoj masi.

Dete koje je prestalo da mokri noću, počinje ponovo da se umokrava. Veliko dete je umorno, razdražljivo, žali se da mu se suše usta i pije puno tečnosti. Tegobe mogu biti različite i nespecifične, ponekad blage. Često se prevelik unos tečnosti pripisuje vrućini u toku letnjih meseci ili intenzivnoj fizičkoj aktivnosti ako je dete sportista i trenira. Međutim, merenje glikemije iz krvi iz prsta je danas apsolutno svima dostupno i lako se radi, tako da uvek kad se posumnja na dijabetes treba odrediti nivo šećera u krvi i uraditi pregled urina – objašnjava dr Tatjana Milenković.

Od posebnog je značaja razvijanje svesti o postojanju i porastu dijabetesa tip 1 kod dece svih uzrasta, a naročito male dece. U Srbiji je u periodu od 2000. do 2017. godine, u uzrastu dece 0 – 14 godina, registrovan godišnji porast novoobolelih od čak 5,9%. Prema podacima za 2019. godinu, na svako 100. dete dolazi jedno dete sa dijabetesom tipa 1.

U Srbiji trenutno ima nešto više od 1.750 dece sa dijabetesom, a prevalencija (broj obolelih na 100.000 stanovnika) iznosi 135/100.000, što našu zemlju svrstava u one sa visokom učestalošću dijabetesa kod dece.

Deca sa dijabetesom u našoj zemlji dobijaju modernu terapiju, kao i u većini razvijenih zemalja. Ona mogu da imaju kvalitetan život, da budu vrlo uspešna u školi, sportu, glumi i praktično svakoj aktivnosti kojom žele da se bave. Dijabetes je bolest koja traži red, rad i disciplinu, pa ako se ti uslovi zadovolje rezultati neće izostatiporuka je endokrinologa Instituta za majku i dete doktorke Tatjane Milenković, uz napomenu da su kontrolni pregledi dece neophodni, i preporuku roditeljima da se vakcinišu kako bi smanjili
rizik od zaraze corona virusom prilikom dovođenja deteta kod lekara.

Povezani tekstovi

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More