Najzad znamo mišljenje roditelja i nastavnika

Konferencija za medije

„Najzad znamo mišljenje roditelja i nastavnika“

– prezentovanje rezultata istraživanja stavova o besplatnim udžbenicima –

Iako se projekat „Besplatni udžbenici“ u Srbiji realizuje već dve godine, stručnoj, a ni široj javnosti nisu predočene nikakve analize koje bi pokazale uticaj ovog projekta na efekte obrazovanja. Takođe, u ovom periodu nije bilo ni zvaničnih konsultacija ni sa stručnjacima, ni sa roditeljima. Počev od sledeće školske godine, prosvetne vlasti nameravaju da projekat nastave u nešto izmenjenom obliku, ali ponovo bez želje da saslušaju bilo kakve argumente onih kojih se upotreba takozvanih besplatnih udžbenika najviše tiče.

U proteklim mesecima brojne organizacije i pojedinci javno su se izjašnjavali povodom projekta besplatnih udžbenika, upućujući čitav niz primedbi, kako na sam koncept, tako i na način njegove realizacije. Prosvetne vlasti u Srbiji su se na najveći deo ovih primedbi oglušile, a na postavljena pitanja stručne i šire javnosti odgovarale vešto izbegavajući suštinu. Takođe su vrlo neodgovorno dozvolile da roditelji ne budu obavešteni o svim relevantnim detaljima projekta koji će ostvariti efekat na kvalitet obrazovanja njihove dece. Pored one šture, osnovne informacije da će “učenici dobiti besplatne udžbenike”, roditelji su dodatne podatke dobili tek nakon istupanja stručne javnosti, kada su na površinu isplivali i određeni rizici koje ovaj projekat nosi ukoliko se realizuje na predloženii način. Ovakav stav prosvetnih vlasti može se, u najmanju ruku, okarakterisati kao biranje linije manjeg otpora.

Brojni stručnjaci ističu neophodnost sprovođenja istraživanja i ispitivanja mišljenja posrednih i neposrednih korisnika besplatnih udžbenika. Udruženje Roditelj organizovalo je istraživanje o stavovima o besplatnim udžbenicima koje je sproveo Ipsos Strategic Marketing sa roditeljima učenika prvih, drugih ili trećih razreda osnovne škole koji koriste besplatne udžbenike i učiteljima prvih i drugih razreda osnovne škole.

Rezultati istraživanja, koje Udruženje Roditelj prezentuje na današnjoj konferenciji za novinare, pokazuju da veliki broj ispitanika razmišlja na način blizak razmišljanju stručne javnosti i Udruženja Roditelj ali ističu i očiglednu nelogičnost i neekonomičnost u načinu sprovođenja projekta, budući da veliki broj roditelja svojoj deci, pored dobijenih, kupuje i nove udžbenike.

Iskustva i roditelja govore o tome da velika većina učenika (deca 94% ispitanika) udžbenike aktivno koristi, odnosno podvlači tekstove, zapisuje teze i rešava zadatke u okviru didaktičko-metodičke aparature date u udžbeniku. Takođe, veliki broj roditelja (86%) smatra da udžbenici treba da budu radnog karaktera, odnosno takvi da u njima učenici smeju da rešavaju zadatke.

I pored toga što su im deca dobila besplatne udžbenike, 67% roditelja je moralo da dokupi neki udžbenik svom detetu, dok je 1% ispitanih roditelja svojoj deci kupovalo sve udžbenike.

U skladu sa prethodnim nalazom da većina roditelja zastupa stav kako bi udžbenici trebalo da budu radnog karaktera je i podatak da bi u situaciji kada bi trebalo da biraju da li da plate za udžbenik ili da brane detetu da piše u udžbenik koji dobiju besplatno, 3/4 roditelja navelo je da bi kupili novi udžbenik. Sa druge strane, 22% roditelja bi odlučilo da brani detetu da u knjige upisuje odgovor. U grupi roditelja koji svom detetu  ne bi dozvoljavali da rešavaju zadatke u udžbeniku ima značajno više osoba osnovnog ili nižeg nivoa obrazovanja.

Ovi rezultati idu u prilog predlogu koji su Udruženje Roditelj i relevantni stručnjaci uputili prosvetnim vlastima u cilju prevazilaženja slabosti i problematičnih aspekata projekta „Besplatni udžbenici“ – da se besplatni udžbenici, bez promena njihovog kvaliteta i namene, podele samo socijalno ugroženim kategorijama učenika i to bez obaveze vraćanja na kraju školske godine. Na ovaj način država ne bi pravila nepotreban trošak obezbeđujući udžbenike porodicama koje će ih u svakom slučaju kupiti, pomoglo bi se onim porodicama kojima je to zaista neophodno, a ono što je najznačajnije, izbeglo bi se degradiranje kvaliteta udžbenika.

U pogledu zahteva za vraćanjem udžbenika na kraju školske godine, mišljenja ispitanika se poklapaju sa mišljenjem stručne javnosti, kao i Udruženja Roditelj:

Kada je u pitanju potreba čuvanja udžbenika kako bi se gradivo obnavljalo i nakon završenog razreda, u značajno većem procentu to naglašavaju učitelji (72%) dok su roditelji nešto ređe (60%njih) svesni te potrebe. Ipak, roditelji i učitelji su saglasni kada je u pitanju zadržavanje starih udžbenika radi pripreme za Malu maturu: 67% roditelja i 71% učitelja smatra da je potrebno u tu svrhu sačuvati udžbenike.

Imajući u vidu sve napred rečeno, očigledno je da stavovi roditelja, ali ni prosvetnih radnika, nisu uzimani u obzir prilikom kreiranja koncepta projekta „Besplatni udžbenici“ koji će se primenjivati počevši od naredne školske godine.

Udruženje Roditelj i ovom prilikom ističe i da je otvorenost donosilaca odluka u obrazovanju  prema svim subjektima nastavnog procesa krucijalna za stvaranje stabilnog i kvalitetnog obrazovnog sistema. U tom smislu, Udruženje Roditelj je spremno da pruži svaki vid podrške svim nivoima prosvetnih vlasti u povećanju informisanosti roditelja o svim aktivnostima koje mogu ostvariti uticaj na kvalitet obrazovanja njihove dece. To će rezultirati i većim stepenom uključivanja roditelja u  procese donošenja odluka koje će na taj način dobiti dodatni legitimitet, jer će biti prilagođene potrebama onih kojih se direktno tiču.

Udruženje Roditelj je u aprilu organizovalo konferenciju za štampu na kojoj su o predloženom projektu govorili i stručnjaci i predstavnici nevladinog sektora. Tada je bilo reči, kako o slabostima projekta „Besplatni udžbenici“, tako i o sugestijama i predlozima za njihovo prevazilaženje.

Primedbe koje se odnose na postavljen koncept baziraju se na dvema ključnim stavkama:

1. Da bi projekat uopšte mogao da zaživi, neophodno je sprovesti promene u kvalitetu udžbenika, odnosno podeliti ih na radne i neradne i to u veoma kratkom roku, što vodi neposredno u degradiranje čitavog nastavnog procesa. Skraćeni rokovi ne dopuštaju temeljan pristup kreiranju novih udžbenika, ni standardizovanu proveru njihovog kvaliteta.
2. Planirani način sprovođenja projekta “Besplatni udžbenici”, nije model koji je primenjiv, uzevši u obzir kulturološki, ali i socio-ekonomski kontekst. Mogućnost da učenici dobiju besplatne udžbenike, naročito u ovim teškim vremenima, je više nego dobrodošla, međutim problem predstavlja nemogućnost aktivne upotrebe tih udžbenika. Rad na knjizi ne podrazumeva samo listanje i čitanje, već i niz pratećih aktivnosti koje su veoma značajne i izražene naročito u nižim osnovnoškolskim razredima.

Postavljena su i konkretna pitanja o projektu na koja nadležni za ovaj projekat još uvek nisu dali odgovore:

• Ko je potpisnik projekta “Besplatni udžbenici”?
• Na osnovu kojih analiza je odlučeno za primenu mere uvođenja udžbenika za višekratnu upotrebu?
• Koji su rezultati urađenih analiza; koji su očekivani postizajni, pedagoški, finansijski i drugi bitni  efekti primene novo-koncipiranih udžbenika?
• Na koji način je garantovano Ustavno pravo kvaliteta obrazovanja dece, kada definicija udžbenika iz dopisa Ministarstva prosvete Srbije školama sužava definiciju udžbenika u odnosu na onu koja je data u Zakonu?
• Koji su kriterijumi procene oštećenja udžbenika?