Fiziološko mucanje se ispoljava kroz ponavljanje početnih glasova, slogova ili reči za vreme govora. Javlja se na uzrastu od 2 i 5 godine života i isključivo je vezano za period govornog razvoja. Zamuckivanja, koja se u ovom uzrasnom dobu javljaju, samo su fiziološki odraz stanja na celokupnom misaono-jezičkom i verbalnom planu. Zbog toga ova vrsta mucanja spada u razvojno odnosno fiziološko mucanje.
Ovaj tip mucanja se preklapa u najvećem broju slučajeva sa intenzivnim razvojem govora. Simptomatski u potpunosti nalikuje pravom mucanju, ali je važno naglasiti da je to prolazna faza koja u najvećem broju slučajeva ako se ne interveniše, ne ostavlja nikakve posledice na dečji govor.
Sam dečiji govor u ovom periodu nije dovoljno tečan zbog mnoštva razvojnih procesa koji su u toku. Ona su po prvi put suočena sa velikim brojem novih reči i njihovim različitim značenjem, sa apstraktnim pojmovima, čiji smisao treba prvo shvatiti, da bi ih mogli adekvatno upotrebiti u govoru. To je, takođe i period naglog razvoja rečenice i gramatike, pojedinih glasova koji su tek u fazi razvoja i sazrevanja, nedovoljno izdiferencirane motorike govornih organa, misaone neusaglašenosti odnosno brzog prelaza sa jedne na drugu misao, uz nedovoljno praćenje osnovne ideje.
Dati period je karakterističan sa aspekta nedovoljno razvijene pažnje i koncentracije, praćen impulsivnim ponašanjem, ne retko udružen sa formama pasivnog negativizma (kada dete odbija i ne izvršava naloge roditelja i vaspitača) i aktivnog negativizma (kada dete radi sve suprotno što se od njega traži).
Sa stabilizacijom svih navedenih funkcija, stabilizuju se i govorni tokovi, ali da bi se iz ove faze izašlo brzo i bez mogućih pratećih komplikacija, neophodno je da roditelji znaju kako pravilno treba da postupaju sa svojim detetom. Uloga porodice i ponašanje okoline su presudni za brže iščezavanje fiziološkog mucanja. Inorisanje detetovih aktuelnih poteškoća u govoru u datom periodu je najbolja stvar koju roditelj može u tom trenutku da učini za svoje dete.
Mnogi roditelji i vaspitači greše proglašavajući takav govor deteta mucanjem, počinju pred detetom da govore o mucanju da ga ispravljaju, teraju da pravilno ponavlja reči i rečenice, šale se na račun dečijeg govora, dete je takođe izloženo podrugljivom imitiranju svog govora i podsmehu od strane svojih vršnjaka. I upravo tu leži greška, gde se svim ovim nepravilnim postupcima fiziološko mucanje ne povlači, već ustaljuje i razvija u pravo mucanje izraženo kroz teže forme.
S obzirom da postoji više vrsta mucanja, bitno je istaći fiziološko mucanje, od kojeg se, ukoliko se pravilno ne tretira, obično razvijaju sve ostale teže forme mucanja, izuzev abruptnog (traumatskog) mucanja.
Fiziološko mucanje za razliku od pravog sekundarnog mucanja razlikuje način na koji dete muca. Dete muca bez napetosti, bez grčeva i propratnih napetosti na licu, tikova i otezanja glasova. Uglavnom se fiziološko mucanje svodi na ponavljanje prvog slova, tipa „a-a-a-a-ako mi daš igračku“…..ili ponavljanje sloga kao najčešći model, tipa „ko-ko-ko-koliko smem da budem napolju“? Ili ponavljanje cele reči, npr. „bio“-bio-bio sam kod druga“…Ovaj način govora je rezultat nepostizanja nedozrele govorne muskulature da proprati misaoni tok i izabere adekvatnu reč iz velikog fonda reči koj se rapidno razvio u periodu koji je neposredno nastupio.
Autor teksta je naša saradnica
specijalista logopedije Nataša Labović
natasalabovic.blogspot.com
logopedlab.blogspot.com