Stilovi roditeljstva su dominantne karakteristike ponašanja kojima roditelji, hranitelji ili drugi staraoci, pružaju detetu mogućnost za socijalni i psihološki razvoj.
Svako ima svoj stil. Neki od nas prenose na vaspitavanje svoje dece isti stil koji su imali naši roditelji, a neki postupaju potpuno suprotno.
Ranije su se u literaturi uglavnom pominjala tri osnovna stila – autoritativni, autoritarni i popustljivi roditelji i zanemarujući roditelji. Danas se govori o mnogo različitih stilova, više kao subtipova. Tako, naročito na engleskom jeziku, pojavljuje se mnoštvo interesantnih naziva kao što su: „grtalica“ (Snow plow), „kosilica“ (Lawn mower), „buldožer“, „helikopter“, „svetionik“ (Lighthouse), stil privrženosti / povezujući stil (Attachment), stil slobodnog razvoja (Free-range), „tigar“, „delfin“, „meduza“ i drugi.
Kao što se može pretpostaviti, slikovita imena sugerišu karakteristike ovih roditeljskih stilova.
U ovom prvom delu, izdvajamo nekoliko najzanimljivijih:
„Helikopter“ roditeljstvo
Stručnjaci kažu da su ovakvi roditelji previše zaštitnički nastrojeni prema deci. Preterano ih kontrolišu i stalno se mešaju u njihov život. Opsednuti su njihovim uspehom, a naročito žele da svoju decu u potpunosti zaštite od neuspeha. Izraz se prvi put pojavio u knjizi „Između roditelja i tinejdžera“ koju je 1967. godine napisao dr. Haim Ginot, dečiji psiholog i psihoterapeut. U ovoj knjizi tinejdžeri su opisali kako imaju utisak da njihovi roditelji bukvalno obleću i lebde iznad njih kao helikopteri. Oni su stalna senka svojoj deci. Od malih nogu za njih biraju najbolje nastavnike ili trenere. Oni biraju deci aktivnosti i sportove i preterano im pomažu u izradi domaćih zadataka, a sve da bi smanjili rizik od neuspeha. Slični po stilu su i „satelit“ i „kolibri“ roditelji.
„Grtalica“ roditeljstvo (ili „buldožer“ i „kosilica“ roditeljstvo)
Ovi roditelji su često spremni da zapostave sve svoje obaveze i potrebe kako bi ispunili svaku želju i zahtev deteta. Oni bukvalno razgrću, kao buldožer, sve što stoji na putu njihove dece. Ne žele da njihova deca iskuse bilo kakve neprijatnosti, probleme i negativna osećanja. Pa čak ni ona koja su očekivani sastavni deo svačijeg života. Razlika između njih i „helikoper“ roditelja je u tome što „grtalice“ idu još jedan korak dalje. Ne dozvoljavaju deci da sama biju svoje bitke, već to oni čine umesto njih. Oni rešavaju sve probleme svoje dece i čine im put prohodnim. Ima mnogo zanimljivih i ubedljivih teorija o tome zašto je ovaj stil u današnje vreme veoma zastupljen, ali ćemo te analize ostaviti za neki drugi put.
„Svetionik“ roditeljstvo
Ovo je jedan od najuravnoteženijih stilova. Termin potiče iz knjige „Odgajanje dece da napreduju: balansiranje između ljubavi i očekivanja, zaštite i poverenja“ dr. Keneta Ginzburga, koji u ovoj knjizi kaže: „Trebalo bi da svojoj deci budemo poput svetionika. Stabilni izvori svetlosti na obali. Uzori. Trebalo bi da ih posmatramo sa litice i pazimo da sa nje ne padnu. Trebalo bi da nadgledamo pučinu i da ih pripremimo da uzjašu talase i treba da verujemo u njihov kapacitet i sposobnost da to i nauče.“ Ovo znači prolanaženje uravnoteženog pristupa u tome kako ih volimo, štitimo, pričamo sa njima i brinemo za njih.
Nema sumnje, jedan od najvećih izazova roditeljstva je odgonetnuti kako da se postigne pravi balans između stvari koje treba da radimo kao roditelji: treba da volimo bezuslovno, ali da ne gušimo. Treba da uspostavimo pravila i postavimo granice, ali da ne budemo preterano strogi. Treba da ih štitimo, ali i da im damo slobodu. Jednom kada se u ovome usavrše svi roditelji na svetu, neće više ništa ostati da se nauči.
„Tigar“ roditeljstvo
Ovaj stil predstavlja formu strogog i zahtevajućeg odgajanja deteta. Tu roditelji zahtevaju poslušnost i uspeh. Oni vrše konstatan pritisak na decu očekujući od njih da postižu visoke rezultate u svim oblastima: u školi, u bavljenju sportom, muzikom itd. Oni neumoljivo pritiskaju dete da mnogo uči i stekne čvrste radne navike, čak i ako je to na štetu njegovog socijalnog razvoja i emocionalnog blagostanja. Termin „tigar“ roditeljstvo postao je popularan nakon velikog uspeha knjige „Borbena himna Majke Tigrice“ iz 2011. godine koju je napisala Ejmi Čua, profesorka pravnog fakulteta sa Jejla. Ova knjiga ujedno predstavlja i njene memoare. U knjizi opisuje „tigar“ roditeljstvo kao autoritarnu metodu kakva se obično primenjuje u kineskoj kulturi iz koje autorka potiče. Interesantno je da je knjiga pokrenula veoma živu javnu raspravu. Dok su jedni javno osuđivali ovakav pristup u odgajanju dece, drugi su otvoreno tvrdili kako je to jedini način za uspeh.
U januaru 2016. godine, britanski premijer Dejvid Kameron je u javnom obraćanju, prilikom izlaganja Strategije za smanjenje siromaštva u Velikoj Britaniji, javno pohvalio „mame tigrice“ i u govoru izjavio: „Bez obzira koliko ste pametni, ako ne verujete u kontinuirani naporan rad i koncentraciju i ako ne verujete da se možete povratiti iz neuspeha, nećete ispuniti svoj potencijal. To je ono o čemu „Borbena himna Mame Tigrice“ govori: radi, ulaži napor, veruj da možeš uspeti, ustani i pokušaj ponovo.“ Tom prilikom, on je kritikovao britanske škole koje neguju kulturu podjednakog nagrađivanja sve dece i insistirao na tome da „deca ostvaruju napredak samo suočena sa visokim očekivanjima“. Šta vi mislite?
„Delfin“ roditeljstvo
Roditeljski stil koji je suprotan od „tigar“ roditeljstva. Termin je prva upotrebila psihijatrica Šimi Kang da opiše stil roditeljstva najsličniji prirodi i ponašanju delfina – razigran, druželjubiv i inteligentan. Prema njoj, „delfin“ roditelji uspostavljaju balans između strogog pristupa kakav imaju „tigar“ roditelji i nedostatka pravila i očekivanja kakav imaju „meduza“ roditelji. „Delfin“ roditelji izbegavaju pretrpavanje deteta obavezama i suzdržavaju se od prezaštitničkog stava. Oni uzimaju u obzir detetove želje kada postavljaju očekivanja, bilo da su u vezi sa ponašanjem dece, njihovim školskim postignućima ili vannastavnim aktivnostima.
„Meduza“ roditeljstvo
Ovo je zapravo školski primer popustljivog stila, samo sada ima privlačnije ime. Tim roditeljima nedostaje autoritet, ne postavljaju deci ciljeve, niti od njih imaju očekivanja. Skoro da uopšte nema pravila koja treba da se poštuju, ili ih ima tek par. Uglavnom maksimalno ugađaju i povlađuju deci i voljni su da im dopuste sve samo da se izbegnu napadi besa ili sukobi.
Da li ste se pronašli u nekom od stilova? Da li ste prepoznali možda stil svojih roditelja?
Pročitajte i nastavak (drugi deo) u kom smo opisali stil „slobodnog razvoja“ i stil „privrženosti“ ili popularno nazvan: Attachment Parenting.
Tekst priredila:
Master defektolog – logoped
Logopedski kabinet, Bežanijska 5, Zemun