S obzirom da deca već sa 2-3godine počinju da osvajaju socijalni prostor i da, između ostalog, koriste agresivnost da dobiju šta žele ( ispituju granice ), na ovom predavanju razgovarali smo o tome kako rešiti te konflikte i koju je strategiju najbolje primeniti. Kako kodsvake ličnosti postoje dva tipa konflikta: spoljašnji i unutrašnji, roditelje upoznajemo sa njima kako bi znali da uoče odakle konflikt zaista dolazi, i šta je u osnovi određenog konfliktog ponašanja.
U skladu s tim, govorimo o uzrocima koji mogu da dovedu do takvog ponašanja a to su:
- netolerantna atmosfera– ukoliko dete školu ili bilo koju drugu sredinu u kojoj boravi doživljava kao punu neprijateljstva i nepoverenja, ukoliko u njoj postoji grupisanje, pa samim tim i nužnost deteta da donese odluku kojoj će grupi pripasti; ili ako se oseća nepodržano od strane vršnjaka u grupi u kojoj se nalazi- sve to može uvesti dete u izolaciju. A onda ona kao takva, vodi u konflikt.
- takmičarska atmosfera– ukoliko se deca uče da rade jedno protiv drugog a ne jedno sa drugim, nema razvijene veštine za rad u timu i svako radi sam za sebe. Takva vrsta takmičenja je dobra podloga za konflikt.
- neadekvatna komunikacija– ukoliko dete nema adekvatnu komunikaciju sa okolinom, onda nastaje nerazumevanje i pogrešno tumačenje njegovih namera, jer se ono onda ’bori’ za svoje mesto.
- neadekvatno izražavanje emocija– učenje deteta da emocije treba da se potiskuju, dovodi do toga da ono nije sposobno da pokaže šta oseća, a to dalje vodi u unutrašnji konflikt.
- zloupotreba moći od strane odraslih– kad odrasli zloupotrebe autoritet i ulogu koju imaju nad decom, to takođe može da izazove otpor i agresivnost.
Da li je onda, znajući ovo, najbolje pustiti decu da sama reše konflikt ili treba stalno uskakati i rešavati probleme za njih? Na koji način treba naučiti decu da izlaze na kraj sa preprekama na koje nailaze, a u kojim situacijama im treba pomoći-emocionalnom podrškom, objašnjavanjem nekih njima nejasnih stvari i sl.?
Deci treba uvek treba pružiti pomoć ako je zatraže, i ako vidite da ne umeju da nađu rešenje za svoj problem- treba ih usmeriti. Jer, kada im dozvolite da sami reše konflikt ( na nivou svog uzrasta ), dajete im priliku da usavrše veštine, a sebe iz pozicije večitog posrednika, izmeštate u poziciju nekog ko može da ih usmerava kad god je to potrebno.
dipl. psiholog, Dragana Stojanović, Niš
Photo credit: Freedigitalphotos