BELA kuga „pustoši“ Srbiju već decenijama, ali drzava i dalje ne čini bas mnogo da spreči nestanak sopstvenog naroda. Na dečju hranu, odeću, obuću, opremu i igračke i dalje se plaćaju porezi, iako bi, u opstoj besparici, jeftinije gajenje bebe sigurno podstaklo mnoge parove da se odluče za potomstvo. Na još većim mukama su oni koji imaju problema sa prirodnim začećem, a ni njihov broj nije mali, jer je nezvanični podatak da 15 odsto ili 200.000 parova u Srbiji ne moze da ima decu.
Zvanična statistika za 2005. godinu još ne postoji, ali je godinu ranije broj umrlih U Srbiji bez Kosova u odnosu na rođene bio veći za 26.134. Prirodni priraštaj sve više „tone“ u minus, pa je 2003. iznosio – 3,3, a 2004. – 3,5 odsto. Najmanje beba zaplakalo je u Crnoj Travi, tek po jedna mesečno. Ništa „rodniji“ nisu ni Trgovište sa 55, Gadžin Han sa 62 ili Sremski Karlovci sa 74 novorođenčeta za godinu dana.
Ne čudi što su porodilišta prazna kada, samo da bi dočekali prinovu i opremili kuću najvažnijim potrepštinama, mladi roditelji treba da izdvoje bar četiri mesečne plate. Krevetac košta 8.000-14.000, a kolica od 10.000 do 25.000 dinara. Za pet benkica, tri „zeke“, pakovanja „pampers“, švedskih i tetra pelena, kapice, čarape, ćebe, frotir, kadicu i osnovnu kozmetiku treba izdvojiti bar 12.000 dinara. Roditelji kažu – mala beba malo košta, ali kako dete raste, troškovi su sve veći, a odeća i oprema skuplji. Ukoliko mama ne doji bebu, odmah je potrebno opremiti se i flašicama, grejačem, adaptiranim mlekom, što košta dodatne 3.000 dinara. Dok je dete zdravo, nekako se, slažu se mame i tate, i nije teško snaći. Međutim, svaki odlazak kod doktora, kupovina toplomera, kapi, sirupa još više prazni roditeljske novčanike.
Iako nam je priraštaj u minusu i političari neprestano ponavaljaju kako treba da se rađa što više dece, još nemamo državnu strategiju za podsticanje nataliteta. Pomaka, ipak, ima, ali, očigledno, nisu dovoljni.
– Od ove godine prvi put smo uveli roditeljski dodatak i na prvo dete, koji iznosi 20.000 dinara jednokratno – objašnjava Vesna Piperski-Tucakov, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. – Posle rođenja drugog deteta, naknada je 24 meseca po 3.200, za treće je po 5.800, a za četvrto dete majke dve godine mesečno primaju po 7.700 dinara. Ovo nije jedina mera koju država preduzima, jer pravi način borbe mora da bude mnogo širi. Najbolji podsticaj za osnivanje porodice su stambeni krediti koje dotira država, fondovi za finansiranje mladih talenata. Važna su i savetovališta za očuvanje reproduktivnog zdravlja pri domovima zdravlja, jer je poznato da u Srbiji na jedan porođaj brojimo četiri abortusa.
Doprinos rađanju većeg broja mališana država, prema rečima naše sagovornice, daje i dečjim dodacima, koji, doduše, iznose svega 1.400 dinara mesečno i na njih imaju pravo samo deca iz socijalno ugroženih porodica. Zajedno sa Ministarstvom obrazovanja, ovoj deci odobravaju i jeftiniji boravak u vrtićima. Ona kaže da prate sve zakonske odluke od 1994. godine koje se tiču populacione politike, ali se na periodu od nekoliko godina ne mogu videti njihovi konkretni rezultati.
Iz Ministarstva zdravlja upozoravaju da svest o osnivanju porodice i potomstvu mora da se podstakne još u tinejdžerskom dobu. Zato su u većini domova zdravlja otvorena savetovališta za mlade i planiranje porodice, gde lekari daju preporuke o kontracepciji, očuvanju reproduktivnog zdravlja, pogubnosti abortusa…
UDRUŽENJE RODITELJA
– DRŽAVA čini premalo da se natalitet poboljša, a stanje nije bolje ni u nevladinom sektoru – kaže za „Novosti“ Dragana Soćanin, predsednik nedavno osnovanog udruženja „Roditelj“. – Hoćemo da upozorimo državu na probleme koji nas muče. Ako hoće da pređu sa reči na dela, neka ukinu porez na preskupu dečju hranu i odeću, a ne da roditelji grcaju u dugovima jer su odlučili da prošire porodicu.
SKUPA I TRUDNOĆA
DETE mnogo košta kada se rodi, ali i pre nego što ugleda svet roditelji moraju da izdvoje popriličnu sumu novca. Ako je trudnoća bez komplikacija, troškovi nisu veliki, ali je nepisano ravilo da se doktoru da bar 200-300 evra. Porođaj sa epiduralnom anestezijom, nezvanično, košta dodatnih 100-150 evra. Ukoliko buduća mama trudnoću prati kod privatnog lekara, svaki odlazak prosečno košta po 20 evra. Oni kojima je veštačka oplodnja jedini put do potomstva svaki pokušaj začeća plaćaju najmanje 2.000 evra.
Večernje Novosti, 14. mart 2006
A. Muslibegović – I. Mićević
http://www.novosti.co.yu/
