Dragana Ćorić: Čuvajmo privatnost naše dece

Od ustav­ne pro­kla­ma­ci­je da je taj­nost lič­nih po­da­ta­ka za­ga­ran­to­va­na svim li­ci­ma, do re­a­li­za­ci­je ovog pra­va, put je iz­u­zet­no du­ga­čak i vi­ju­gav, i sva­ka­ko tr­no­vit. Mno­go je kra­ći put do pre­kr­ša­ja ovog pra­va. Jed­no­stav­ni­je je i lak­še pre­kr­ši­ti taj­nost po­da­ta­ka. Iz raz­lo­ga po­se­do­va­nja „eks­klu­zi­ve“, zbog ne­zna­nja, zbog pa­ko­sti, lju­bo­mo­re… Po­ne­kad zbog pro­fi­ta. Po­ne­kad zbog ne­kih kraj­nje ne­shva­tlji­vih raz­lo­ga. Okru­že­ni smo upit­ni­ci­ma u ko­ji­ma nam tra­že na­še lič­ne po­dat­ke, na­ci­o­nal­nost, brač­ni sta­tus, i obe­ća­va­ju na sva zvo­na da će te po­dat­ke ko­ri­sti­ti sa­mo u svr­he is­tra­ži­va­nja, na­u­ke ili ne­čeg slič­nog. Mi pu­no­let­ni smo sve­sni da će ve­ro­vat­no, ne­gde, ne­ka­ko ti po­da­ci is­cu­ri­ti. Ali, opet pri­sta­je­mo na ogo­lja­va­nje sop­stve­ne in­ti­me u tu svr­hu. Jer sta­ti­sti­ka i na­u­ka su u pi­ta­nju i uz sop­stve­nu sa­gla­snost da­je­mo te po­dat­ke.

Ali, ka­da ne­gde na in­ter­ne­tu, ili na ne­kom ser­ve­ru ko­ji se ne na­la­zi uop­šte na te­ri­to­ri­ji ma­tič­ne nam dr­ža­ve, bez na­še sa­gla­sno­sti osva­nu po­da­ci o pre­ko 200.000 đa­ka i nji­ho­vih ro­di­te­lja, uklju­ču­ju­ći JMBG, adre­su, brač­no sta­nje – to se zo­ve ino­va­ci­jom. Teh­nič­kom. Sa­gla­snost će, ve­ru­jem od svih nas ko­ji se na­la­zi­mo u toj ba­zi, bi­ti do­bi­je­na na­knad­no. Ili ne­će ni bi­ti do­bi­je­na, ali po­da­ci će osta­ti. Ne­gde. Na ne­kom ser­ve­ru, pod­ser­ve­ru. Sprem­ni za ma­ni­pu­la­ci­ju i za mo­gu­ću zlo­u­po­tre­bu. Ili će na­da­mo se bi­ti obri­sa­ni, bez be­ka­po­va­nja.

Upo­zo­ra­va­mo i ne sa­mo da upo­zo­ra­va­mo već i mo­li­mo – ne sta­vljaj­te sli­ke svo­je de­ce na „Fej­sbuk“. Do­stup­ne su svi­ma. I Va­šoj po­ro­di­ci, ali i pe­do­fi­li­ma i dru­gim oso­ba­ma bo­le­sne psi­he i iz­o­pa­če­nih na­vi­ka. Ne daj­te lič­ne po­dat­ke lju­di­ma ko­je ne po­zna­je­te. Ali, on­da osva­ne vest zbog ko­je bu­de­mo i prav­no, i mo­ral­no, i ro­di­telj­ski i sva­ka­ko – iz­ne­na­đe­ni, zgro­že­ni, upla­še­ni.

In­ter­net ino­va­ci­je nam sva­kog da­na ula­ze u ku­ću. Ova ino­va­ci­ja, ko­ja je bez upi­ta ro­di­te­lja ili sta­ra­te­lja ogo­li­la svu tu de­cu i nji­ho­ve ro­di­te­lje, sko­ro ih elek­tron­skim pu­tem si­lo­va­la, mo­gla je da nas za­o­bi­đe. Jer sva­ka elek­tron­ska bra­na i „fi­re­vall“ mo­gu da se sru­še, ve­o­ma la­ko. Zbog za­ba­ve, pre­sti­ža. I zbog ma­ni­pu­la­ci­je.

Mi­sli­te o to­me ka­da sle­de­ći put bu­de­te da­va­li ne­ke lič­ne po­dat­ke u ško­li ili vr­ti­ću, i či­ta­li upo­zo­re­nje da je sve to „for your eyes only“, od­no­sno „sa­mo za va­še oči“ i oči na­stav­ni­ka i pe­da­go­ga u ško­li.. Mo­žda „osva­ne­te“ ne­gde. A mo­žda i ne. Jer taj­nost po­da­ta­ka nam je svi­ma za­ga­ran­to­va­na.

Izvor: Pravda, str 5, 29. april 2011.