Image default
Izdvajamo Psihološko savetovalište Roditeljstvo

Kako komunicirati sa tinejdžerima

Kako komunicirati sa tinejdžerima – aktivno slušanje i igra “nereagovanja”

Ako znamo da je adolescencija razvojni period u kom je senzitivnost deteta povišena kao i njegovi načini reagovanja, onda se čini važnim da roditelji u komunikaciji sa tinejdžerom uzimaju to u obzir. 

Osnova od koje treba krenuti jeste slušanje i način na koji se sluša – bez prekida, ispitivanja ili reakcije.

 Samo slušajte

Kada brzo iznesemo svoj stav (posebno ako je kritikujući ili sadrži jaku reakciju) ili podelimo svoju zabrinutost ili iznesemo optužbe na račun nekog od aktera detetove priče, naši tinejdžeri u tim slučajevima često prestaju razgovarati i kao da se odjednom „utišaju“. Kada pokušamo da rešimo njihove probleme, oni prestaju da dele sa nama svoja osećanja i misli. Kao da je „nereagovanje“ naziv igre koju je potrebno pratiti u komunikaciji sa tinejdžerom. 

Ostanite mirni i pokušajte prvo slušati.  Kada slušate svoje dete potrudite se da to bude sa punom pažnjom.  

Zona sigurnosti

Slušanje s poštovanjem i bez osuđivanja ne znači da se nužno slažete s onim što se govori.

Radi se o stvaranju sigurnosne zone, jer roditelji koji slušaju znaju što se događa u životu njihovih tinejdžera i mogu ih zaštititi kada je potrebno. Važno je ponuditi konstruktivne povratne informacije, ali na suptilan način; kao da naša povratna reakcija bude takva da im pomaže da uobliče sopstvenu ideju o nekoj situaciji, osobi, događaju.

Jedan od dobrih smernica za takvu vrstu reagovanja jeste i proveravanje razmišljanja o onome što je rečeno. Pokušajte: “Nisam sigurna da sam te dobro razumela, da li si mislila na ______________?” ili “Možeš da mi pojasniš kako si se osećao/la tada_________________?“

Ovakav stil slušanja zapravo znači biti aktivna zvučna ploča. Na ovaj način im pomažete da bolje razumeju svoja osećanja, razmišljanja i načine na koji mogu da reaguju.

Ivana Slankamenac,

 Pedagog i grupno-analitički psihoterapeut u superviziji, autor programa podrške “Da mama bude dobro”


Još tekstova iz psihološkog savetovališta pogledajte ovde:

Dovoljno dobra mama

Empatija kod dece

Dečiji strahovi i kako ih pobediti

Povezani tekstovi

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More