Platnene pelene? O,da svakako!

Da li ste se nekada zapitali kako se proizvode pelene za jednokratnu upotrebu? Ili, da li ste pogledali šta ima unutra? Ako je ostalo u vama nešto od one detinje radoznalosti, a verovatno jeste, onda ste sigurno zavirili u jednokratnu pelenu koju svakodnevno svom detetu stavljate na guzu.

Naravno da svi mi imamo potrebu da svoj život vodimo maksimalno kvalitetno koliko možemo, a posebno je to važno kada su naša deca u pitanju. Korišćenje jednokratnih pelena je tekovina savremenog društva, rezultat dugogodišnjeg truda industrije proizvoda za decu da, osim što se takmiče da proizvedu što mekše i više upijajuće pelene, ubede i roditelje kako je to najbolji izbor za njihovo dete. A da li je zaista tako?

Da pogledamo šta su argumenti i poruke koje nam upućuju: bebina guza dugo suva, maksimalno upijanje, maksimalna udobnost i pokretljivost i slicno. Koristimo ih, bacamo u kontejnere i ne razmišljamo mnogo o tome gde završavaju… I onda se pojavljuje alternativa koja zvuči dekadentno, ali deluje, zaista.

To su savremene platnene pelene. I pojavljuje se naravno pitanje zašto platnene pelene? Zar ćemo se vratiti u vreme naših majki i baka? Pa, odgovor je i da i ne. Da, zato što ćemo koristiti pelene koje se ne bacaju nego peru, suše i vraćaju na bebinu guzu.

Ne zato što ovog puta to nisu pelene zbog kojih sanjamo belo,  nego pelene savremenog dizajna, koje se ne peglaju, imaju maksimalnu udobnost, odlican upijajćci efekat i, što je najvžznije: zdrave su, njihova je upotreba jeftinija, ekološke su. Platnene pelene su danas ponovo trend u zapadnom svetu, izmedu ostalog i kao reakcija na agresivan marketing industrije koja proizvodi dečju robu.

Brojna naručena, komercijalna „istraživanja“ o blagotvornosti i kvalitetu jednokratnih pelena deluju vrlo ubedljivo, međutim, postoje i protiv-podaci. To su rezultati ispitivanja nezavisnih organizacija koje se bore za unapređenje kvaliteta života i zaštitu životne sredine, ali i drugih relevantnih organizacija (na primer Greenpeace i slicni).

Ovi podaci nam govore o tome da se u jednokratnim pelenama nalazi ogroman broj po zdravlje štetnih hemikalija (natrijumov poliakrilat, dioksin, TBT…). Dokazano je da prisutnost ovih visoko toksičnih supstanci u pelenama štetno deluje na imunitet, kancerogene su, mogu izazvati neurološka oštećenja…

Istraživanja nam govore da se procenat pelenskog osipa zapravo povećao od kako su jednokratne pelene u masovnoj upotrebi, a ne smanjio kako to proizvođači jednokratnih pelena tvrde. Primer Istočne Nemačke nakon rušenja Berlinskog zida: povećanjem standarda povećala se i potrošnja jednokratnih pelena a za njom i broj dece sa pelenskim osipom.

Podaci iz SAD: 1955. god – manje od 10% beba imalo je pelenski osip 1991. god – 78% beba je imalo pelenski osip. Verovatni razlozi za povecanje pelenskog osipa masovnim koristenjem jednokratnih pelena su: alergijske reakcije na hemikalije, nedostatak vazduha, viša temperatura, preretko menjanje pelena jer roditeljima izgledaju suvo.

Istraživanja u SAD sprovedena u poslednjih dvadesetak godina upozoravaju i na to da visoka temperatura unutar jednokratne pelene odnosno u testisima muske dece moze da uzrokuje neplodnost.

Jednokratne pelene danas se koriste i do kraja treće godine života deteta! Zamislite kako na kožu deteta deluje 24h neprekidne sintetike.  Smatra se i da korišćenje jednokratnih pelena odlaže odvikavanje od pelena jer dete koje ne oseti vlagu u peleni nije svesno svojih fizioloških funkcija.

Savremene platnene pelene se proizvode od prirodnih materijala, sa ulošcima koji imaju visoku upijajuću moć. Koriste se pamuk, vuna; postoje stotine različitih varijanti a na brojnim internet stranicama možete da vidite i kako to izgleda. Možete da nađete i savete kako da ih sami sašijete.

Ove pelene nisu zahtevne kad je odrzavanje u pitanju, što je najčešći argument protiv njih. Vredni ljudi su izračunali da za njihovo održavanje treba oko 12 minuta dnevno.

Ove pelene se peru na 60C i nije ih potrebno peglati. Dobro je sušiti ih prirodnim putem, a ne u mašinama za sušenje jer se habaju i lošije upijaju a u vezi sa tim treba reši da im nije potreban ni omekšivač za rublje. Neke od ovih pelena se proizvode u takozvanoj „All in one“ varijanti, odnosno imaju već ušiven nepropusni sloj pa je izmedu ostalog i zato neadekvatno pranje na 95C.

Za ostale su dovoljne zaštitne gaćice. Za zaštitu unutrašnjosti pelene od fleka koriste se jednostavni papirići kojih ima i na napem tržištu i koji se zajedno sa sadržajem samo izruče u WC školjku a upotrebljena pelena odlaže u posudu za čuvanje do pranja.

Kada su finansije u pitanju, u Hrvatskoj, nama najbližoj državi koja ima podatke o ovoj temi i u kojoj postoji proizvodnja platnenih pelena, je izračunato da je upotreba platnenih pelena 3 do 4 puta jeftinija nego upotreba jednokratnih.

Na kraju, ekološki razlozi za korišćenje platnenih pelena govore mnogo sami za sebe. Za razgradnju jedne jednokratne pelene potrebno je 500 godina. Za proizvodnju 5000 pelena koliko ih u proseku potrosi jedno dete, potrebno je poseci nekoliko stabala i potrositi 1.600 l sirove nate i 78. 000 l vode.

Odlaganje jednokratnih pelena je sve veći problem u svetu. Na primer u Hrvatskoj su jednokratne pelene na trećem mestu po zastupljenosti na smetlištima, odmah iza novina i plastičnih flasa.

Roditelji u Srbiji koje mi poznajemo i koji koriste platnene pelene uglavnom ih naručuju iz inostranstva ili ih sami šiju jer se u Srbiji, nažalost, ne proizvode. Procedura poručivanja je prilično jednostavna za one koji imaju pristup internetu ali šta sa onima koji nemaju kompjuter, nemaju pristup ovim informacijama?

Nadamo se da će ovaj tekst pokrenuti lanac i da će se više govoriti o ovome ali i o stvarima koje su u razvijenim zemljama sastavni deo svakodnevnog života.

Tanja Lazor, udruženje RODITELJ

Pogledajte i Tanjino lično iskustvo sa platnenim pelenama