Prva godina po rođenju predstavlja delikatan životni period koji karakteriše nesklad između visokih nutritivnih zahteva, neophodnih za rast i razvoj, i uzrasne nezrelosti organizma. Činioci iz hrane u ovoj dobi ne služe samo za zadovoljavanje energetskih potreba, već, zajedno sa unutrašnjom sredinom mladog organizma, definišu buduću sklonost pojavi nekih bolesti, doprinose razvoju intelektualnih funkcija i pomažu socijalnom prilagođavanju. Dojenje, kao proces, i majčino mleko, kao prirodni proizvod mlečne žlezde, odgovaraju potrebama i mogućnostima deteta u ovom osetljivim životnom dobu. Sva dosadašnja naučna iskustva govore u prilog tome da je ishrana na majčinim grudima najbolji početak života.
Majčino mleko je najhranljivije
Za dete koje je rođeno u terminu majčino mleko predstavlja idealnu hranu u toku prvih četiri do šest meseci koja mu obezbeđuje sve hranjive materije, najveći broj vitamina, kao i zaštitne činioce neophodne za normalan rast i razvoj. U prvim nedeljama života, tj. do uspostavljanja normalne crevne flore koja stvara vitamin K, novorođeno dete pokazuje sklonost različitim vrstama krvarenja, zbog čega se ovaj vitamin daje u dozi od 0,5-1 mg neposredno po rođenju. Takođe, tokom čitavog perioda dojenja, u majčinom mleku nema dovoljno vitamina D, što zahteva njegov svakodnevni unos do kraja prve godine života. Skroman sadržaj gvožđa i drugih mikroelementa u majčinom mleku je, zahvaljujući izvanrednoj iskoristljivosti, uz prenatalno stečene rezerve, kod donesenog deteta dovoljan za obezbeđivanje normalnog rasta i razvoja u prvom polugodištu života. Osim neposredne hranljive vrednosti, majčino mleko pruža dojenom detetu i druge prednosti, kao što su zaštita od infekcija i alergija, a doprinosi i pravilnom psihoemotivnom razvoju. Pored toga, ishrana na majčinim grudima je svakako najpraktičnija, najbezbednija i najjeftinija.
Redovni unos vitamina D
Tokom prve godine života, pored kalcijuma i fosfora, svakodnevan i redovan unos vitamina D je neophodan. Njegov nedostatak uzrokuje dobro poznato oboljenje rahitis, koji, osim promena na kostima i zubima, daje i čitav niz drugih zdravstvenih problema, pre svega vezanih za imunitet. Pored ovoga, prema rezultatima najnovijih istraživanja, deca koja u najranijem uzrastu nemaju dovoljno vitamina D pokazuju u detinjstvu naglašeniju sklonost infekcijama, a kasnije nekim autoimunskim pa i malignim oboljenjima. Osnovni izvor vitamina D je njegovo stvaranje u koži pod dejstvom ultraljubičastih sunčevih zraka određene telesne dužine. Hrana, izuzimajući ribu, žumance i crnu džigericu, predstavlja relativno skroman izvor vitamina D, pa obogaćivanje pojedinih namirnica ovim vitaminom predstavlja značajan doprinos pravilnoj ishrani. Imajući u vidu činjenicu da je sunčanje veliki rizik za pojavu nekih malignih oboljenja kože, Američka akademija za pedijatriju ne samo da ne savetuje, nego i zabranjuje direktnu ekspoziciju odojčeta Suncu. Zbog toga je svakodnevni unos vitamina D u količini od 400 I.J. neophodan za zadovoljavanje potreba deteta, kako donesenog, tako i rođenog pre vremena. Ukoliko se dete isključivo hrani majčinim mlekom ili uz dohranu adaptiranom formulom, potrebno je samo dodati vitamin D.
Međutim, kada se dete kompletno hrani adaptiranom formulom kravljeg mleka, dodatni unos vitamina D nije potreban, jer ga sve postojeće formule imaju dovoljno. Ishrana neadaptiranim kravljim mlekom se ne savetuje unutar prve godine života, a, ukoliko se to ipak čini, potrebno je detetu svakodnevno dodavati uz vitamin D i vitamine A i C. Unos vitamina D, kao i drugih vitamina, mora biti u okviru datih preporuka, jer kako nedovoljan, tako i preveliki unos može da dovede do ozbiljnih posledica, kao što su oštećenje krvnih sudova i stvaranje kamenaca u bubregu. Doza vitamina D od 400 I.J. se, osim u dojenačkom periodu, savetuje i detetu u drugoj i trećoj godini tokom hladnijeg polugođa.
Prim.dr Marija Mladenović, mr sc med., pedijatar-neonatolog
