Centar za rani razvojDecaSaveti logopedaStručni tekstovi

Razvoj govora i jezika kod dece

Od momenta nastanka i otkrića zastoja u razvoju govora i jezika do dijagnostikovanja, a posebno do započinjanja tretmana, često prođe i više godina. Za to vreme, pokušavajući da dobiju odgovore na svoje nedoumice, roditelji obilaze brojne institucije, nesvesni činjenice da je vreme koje prolazi teško nadoknadivo. Naime, oni nisu upućeni u to da za razvoj govora i jezika postoji takozvani kritični period.

Bez ranog otkrivaenja nema ni rane dijagnoze, a bez ove dve aktivnosti ne može se obezbediti pravilna i efikasna rehabilitacija.

Kada su sposobnosti deteta da razume ili produkuje govor znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, radi se o kašnjenju govora koje može da bude različitog stepena. Svaki nivo pomenutog govorno-jezičkog razvoja je vezan za određeni kritični period kada se data govorna aktivnost konstituiše.

Kako prepoznati odstupanja od urednog tj. tipičnog razvoja govora? Pre svega potrebno je poznavati neke karakteristike uobičajenog razvoja govora kod većine dece:

Slušanje i razumevanje

Od rođenja do 3 meseca

  • Boji se jakih zvukova.
  • Utiša ili se smeje kada mu se govori.
  • Izgleda da prepoznaje vaš glas i smiri se ako plač.
  • Povećava ili smanjuje cuclanje kao odgovor na zvukove.


4-6 meseci

  • Pokreće oči u smeru odakle dolaze zvukovi.
  • Odgovara na promene u tonu vašeg glasa.
  • Primećuje igračke koje proizvode zvukove.
  • Obraća pažnju kada čuje muziku.

Od 7 meseci do godinu dana

  • Uživa u igrama skrivanja lica iza dlanova.
  • Okreće se i gleda u smeru odakle dolaze zvukovi.
  • Sluša kada mu se govori.
  • Prepoznaje reči za obične predmete poput “šoljica”, “cipela” i “sok”.
  • Počinje odgovarati na zahteve (“Dođi ovamo”, “Želiš li još”).

1 – 2 godine

  • Pokazuje na nekoliko delova tela kada se upita.
  • Sluša jednostavne zapovesti i razume jednostavna pitanja (“Kotrljaj loptu”, “Poljubi bebu”, “Gde je cipela?”).
  • Sluša kratke priče, pesmice i stihove.
  • Pokazuje slike u knjizi kada se imenuju.

2 – 3 godine

  • Razume razlike u značenju (“idi – stani“ , “unutra – van“, „veliko – malo“ , “gore – dole“).
  • Sluša dve zapovesti za redom („Uzmi knjigu i stavi je na sto“)

3 – 4 godine

  • Čuje vas kada ga zovete iz druge sobe.
  • Sluša televiziju ili radio na istom nivou glasnoće kao i ostali  članovi porodice.
  • Razume jednostavna pitanja:„Ko?“ „Šta?“ „Gde?“ „Zašto?“.

4 – 5 godina

  • Obraća pažnju na kratke priče i odgovara jednostavnim pitanjima o njima.
  • Čuje i razume veći deo onoga što je rečeno kod kuće i u vrtiću.

Govor

Od rođenja do 3 meseca

  • Proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guče).
  • Plače različ ito za zadovoljavanje različ itih potreba.
  • Smeši se kada vas vidi.

Treba se zabrinuti ako:

  • majka ne komunicira sa detetom
  • postoje teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema

4-6 meseci

  • Brbljivi zvukovi koji liče govoru s više različitih zvukova, uključujući p, b i m (pa-pa, ba-ba, ma-ma…)
  • Vokalizira uzbuđenje i nezadovoljstvo.
  • Proizvodi grgljajuće zvukove kada se ostavi sam ili kada se igra sa vama.

Treba se zabrinuti ako:

  • Dete veći deo vremena ćuti
  • Ne razvija kontakt očima
  • Slabo ili nikako reaguje na buku

7 meseci – godinu dana

  • Brbljanje ima i duge i kratke grupe zvukova kao „tata upup bibibibi“.
  • Koristi se govorom ili zvukovima koji nisu plač kako bi dobilo i zadržalo pažnju.
  • Imitira različite govorne zvukove.
  • Izgovara 1 ili 2 reči (pa-pa, tata, mama) iako ne moraju biti jasni.

Treba se zabrinuti ako:

  • se ne upušta u vokalnu igru sa odraslima
  • nije počelo ili je prestalo brbljati
  • nema dosledne reakcije na buku
  • ne pokušava komunicirati vokalizacijom ili pokazivanjem
  • ne reaguje na pojedine reči i zapovesti
  • ne služi se nizom različitih glasova u raznim intonacijama

1 – 2 godine

  • Svakog meseca izgovara sve više reči.
  • Koristi 1 – 2 upitnih reči (“Gde je maca?”, “ide pa-pa?”, “Što to?”).
  • Slaže po 2 reči zajedno (“još kolača”,“neće soka”, “mamina knjiga”).
  • Koristi mnoge različite suglasnike koji dolaze na početku reči.

Treba se zabrinuti ako:

  • ne razume verbalne naloge (npr. “daj medu“)
  • nije zainteresovano za govor
  • ne pokušava oponašati govor odraslih
  • samo „mumlja“ i pokazuje predmete, bez korišćenja reči

2 – 3 godine

  • Ima reč za skoro sve oko sebe.
  • Koristi 2 – 3 „rečenice“ kako bi pitalo i razgovaralo o stvarima.
  • Njegov govor je razumljiv veći deo vremena i većini slušatelja koji ga poznaju.
  • Često traži ili usmeruje pažnju na predmete tako što ih imenuje

Treba se zabrinuti ako:

  • ne izvodi dvočlane zapovesti
  • ne povezuje dve reči
  • govor je nerazumljiv bliskim osobama
  • ne razvija se simbolička igra

3 – 4 godine

  • Govori o aktivnostima u vrtiću ili kućama svojih prijatelja.
  • Ljudi izvan porodice obično razumeju detetov govor.
  • Koristi mnoge rečenice koje imaju 4 ili više reči.
  • Obično govori lako, bez ponavljanja slogova ili reči


Treba se zabrinuti ako:

  • ima nerazumljiv govor
  • vokabular i rečenična konstrukcija su siromašni
  • izraženija i produžena nefluentnost govora (fiziološko mucanje)

4 -5 godina

  • Proizvodi glasove jednako čisto kao i ostala deca.
  • Koristi rečenice sa mnogo detalja (npr. Volim čitati svoje slikovnice).
  • Priča priče koje su dosledne temi.
  • Lako komunicira kako sa drugom decom tako sa odraslima.
  • Izgovara veći deo glasova pravilno osim nekoliko kao što su l, lj, r, s, z, c, š, č , ć , đ, dž (potrebna procena logopeda)
  • Koristi se gramatikom jednako dobro kao i ostali članovi porodice.

Treba se zabrinuti ako:

  • ne može ispričati kratak sled događaja
  • postoje teškoće u razumevanju složenih jezičkih konstrukcija
  • govor je nerazumljiv
  • prisutna je loša artikulacija
  • nefluentnost se ne gubi
  • postoje teškoće u sporazumevanju sa drugom decom

Detetu – predškolcu, u svojoj šestoj godini izgovor glasova bi trebao biti u potpunosti u skladu sa sistemom glasova materinjeg jezika, dete pravilno i vešto koristi gramatiku materinjeg jezika, govorno – jezički nivo koji je dostignut je preduslov za početak razvoja čitanja i pisanja, te spremno može da pođe u školu.

Autor teksta je naša saradnica
specijalista logopedije
Nataša Labović
natasalabovic.blogspot.com

logopedlab.blogspot.com

Pročitajte druge tekstove  ovog autora

Povezani tekstovi

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More