Image default
Roditelj info centar Roditeljstvo Stručni tekstovi

Zašto više nema ljuljanja,skakanja i padanja ili koliko je kretanje važno za učenje?

Zašto više nema ljuljanja,skakanja i padanja ili koliko je kretanje važno za učenje?

Erik Jensen u knjizi „Podučavanje s’mozgom na umu“ kaže: Mogla bi da postoji veza između nasilja i nedostatka kretanja. Deca lišena stimulansa dodirom i fizičkim aktivnostima, možda ne razvijaju vezu u mozgu između pokreta i prijatnosti. Kao rezultat može da se razvije potreba za žestokim stanjima, od kojih je jedno takvo i nasilje. Uz dovoljne količine potrebnog ‘leka’ tj.kretanja, dete je dobro. Onemogućite mu kretanje i imate probleme“.

 Dakle, kretanje i učenje su u stalnoj međuigri.

Poznato nam je i da bebe sa već nekoliko meseci imaju izraženu potrebu za kretanjem i istraživanjem sveta oko sebe. Jedan od najspontanijih i najprirodnijih pokreta koje majke čine sa bebama, jeste „nunanje“ ili ljuljuškanje u rukama. Bebe ciče i raduju se, dok ih golicamo, drmusamo, okrećemo i obrćemo… Da li smo zaboravili da pratimo prirodu razvoja?

Kako spojiti kretanje sa učenjem?

Jednostavnim igrama, kao što su puzanje, valjanje, ljuljanje, obrtanje i skakanje i padanje. 

Igre u kojima se koristi lopta, mogu da se koriste prilikom ponavljanja usvojenog, bogaćenja vokabulara, pričanja priče… Naučena recitacija ili pesmica može da se ponavlja i pamti uz koreografiju. Vežbe koje istovremeno aktiviraju suprotne gornje i donje udove, poboljšavaju komunikaciju među moždanim hemisferama – „Potapši levom rukom glavu, a desnom trljaj stomak“. Skakanje na trambolini ili skakutanje na pilates lopti, dok istovremeno dete verbalizuje pojmove sa slika koje mu pokazujete. Ljuljanje sa usvajanjem prostornih odnosa – „ljuljaj se na desno, napred, nazad“

Brojni su primeri i jednostavne igre, koje ne iziskuju prevelik napor, a ako znate da dete na taj način uči LAKŠE, BRŽE, VIŠE, pamti DUGOTRAJNIJE, provodi sa vama vreme ZABAVNIJE, onda zašto da ne budete spremni i na trku na peškirima po parketu, nabrajanja što više reči na slovo T u trku i slično? 

 

Autorka teksta: Jasenka Lazić, reedukator psihomotorike, Neurofeedback terapeut, direktor Centra za podsticajnu negu

Povezani tekstovi

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More