Od marta 2020. godine kada su škole po prvi put u istoriji pilotirale pohađanje škole i učenje na daljinu, malo je reći da je to bila samo još jedna novina. U situaciji koja je pogodila sve, bili smo prinuđeni da se preko noći naviknemo na novi način školovanja i komunikacije.
Kako je ta situacija uticala na komunikaciju roditelja i škola a kako je uticala na proces odlučivanja učenika o pitanjima koja se njih najvišu tiču?
Pitali smo roditelje, nastavnike i učenike kako teče saradnja i o čemu sve mogu da odlučuju, ali i koje su teme o kojima bi više trebalo da se pitaju i da se obrađuju u školi.
Dodatno, smatramo da treba da se čuje mišljenje učenika, kako se osećaju i šta misle o načinu na koji se realizuje nastava kao i šta misle o tome kako komunikacija između njih i škole može da se unapredi i kakvi su njihovi predlozi.
Upitnik je popunilo 163 učenika i učenica osnovnih i srednjih škola iz Zemuna, od toga njih 99 iz učeničkog parlamenta, 123 roditelja iz saveta roditelja i 80 nastavnika od kojih 70% ima starešinstvo. Odnos učesnika i učesnica u anketi u odnosu na osnovne i srednje škole je prilično ujednačen.
Zajednička pitanja kao što su: (1) kako biste voleli da se unapredi komunikacija između škole i roditelja i (2) kako vidite da roditelji mogu da pomognu unapređenju saradnje roditelja i škola su pokazala da su velikoj meri mišljenja nastavnika i roditelja slažu.
Pa tako i jedni i drugi smatraju da su otvorena vrata najbolji način i u ovim uslovima i da ih treba organizovati kada god se to može. Ipak, prilično ujednačen broj i jednih i drugih smatra da se moraju iskorititi i onlajn mogućnosti kako bi se komunikacija održala. Činjenica je da i pored toga što su učenici očigledno navikli na onajn časove da bi se isti mehanizam mogao iskorititi i za neku vrstu “onlajn” otvorenih vrata.
Što se tiče načina kako roditelji mogu da pomognu, najveći broj roditelja i nastavnika smatra da mogu da budu od pomoći drugim roditeljima i učenicima u praćenju nastave (npr. onima koji nemaju sve potrebne tehničke mogućnosti da prate nastavu i slično); da pomognu u organizaciji roditeljskih sastanaka i sastanaka saveta i da se ubrza razmena informacija pa čak da pomognu nastavnicima u organizaciji nastave i aktivnosti.
Koje teme bi trebalo da se obrađuju više u školi?
Značajno je da su učenici prepoznali da bi upravo oni trebalo da budu pitani o načinu na koji se organizuje nastava, pa je tako ova tema njima na prvom mestu, dok je nastavnicima i roditeljima ovo ipak pri dnu liste (tek 20% ). Učenici su kao drugu važnu temu označili seksualno obrazovanje i profesionalnu orijentaciju.
Nastavnici su na prvo mesto stavili prevenciju vršnjačkog nasilja, upotrebe narkotika i alkohola i teme zdravlja, a roditelji teme bezbednosti dece u školi, prevencije vršnjačkog nasilja, saradnje roditelja i škola i prevencije upotrebe narkotika i alkohola.
O značaju participacije učenika govore i njihovi komentari koji se odnose najviše na samu nastavu, imajuži u vidu da je tek njih 10% odgovorilo da su zadovolljni nastavom. U tom smislu smatramo značajnim da se svi komentari prenesu te da bar u ovoj analizi ostanu zabeleženi i nadamo se razmatrani od strane uprave škole i samih nastavnika. Neki od komentara koji ovo ilustruju su sledeći:
- S obzirom da se nastava odvija kako se odvija, većini učenika lekcije iz raznih predmeta nisu jasne. Ja, kao i moji drugari iz škole, smatramo da su lekcije preobimne i velike i teško ih je razumeti bez objašnjenja. Želimo da se lekcije smanje ili da velike ili teže lekcije obradujemo više časova. Takodje, smatramo da je u ovakvoj situaciji previše da imamo po četiri ocene iz svakog predmeta. Previše je lekcija koje nam nisu jasne, a malo vremena da nam nastavnici objasne i da nas ispitaju. Voleli bismo da se sve ovo bar po malo koriguje.
Na pitanje na koji način bi voleli da učestvuju u donošenju odluka u vezi sa školom, na prvo mesto su stavili ankete u kojima bi se izjašnjavali po različitim ptanjima; 50% njih smatra da treba da se pitaju o svemu a 48% njih kaže da treba da se pitaju samo o nekim važnim stvarima.
Slično, kao i učenici, nastavnici su takođe izrazili nezadovoljstvo što nisu učestvovali u odlukama o organizaciji nastave i 50% nastavnika smatra da ih je trebalo više pitati kako treba da izvodi nastava u ovim uslovima i da nemaju dovoljnu podršku za izvođenje ovakve nastave (48%). Tek njih 7% je odgovorilo da im odgovara ovaj vid nastave.
Uporednu analizu rezultata sva tri upitnika možete videti ovde: UPOREDNA ANALIZA UPITNIKA
Svi materijali su nastali u okviru projekta Udruženja RODITELJ pod nazivom: “Osnaživanje uloge učeničkih parlamenata i saveta roditelja za potpunu i svrsishodnu participaciju u školama” koji je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu kao i analizi upitnika je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.