Tokom prvih šest meseci 2014. godine u Srbiji je u saobraćaju poginulo petoro mališana starosti do 14 godina, a njih više od 600 je povređeno, piše sajt 021. Ove sumorne brojke deo su zvanične statistike, koja ukazuje da u najugroženiju grupu dece koja stradaju na srpskim drumovima spadaju ona uzrasta od pet do 10 godina. Pored mnogobrojnih faktora koji se mogu označiti kao uzrok pogibija, stručnjaci izdvajaju nedostatak saobraćajne kulture roditelja koji svojim postupcima neretko ugrožavaju živote dece.
Od januara do juna 2014. godine najgori statistički podaci su bili na teritoriji Beograda, gde je poginulo jedno dete, a povređeno je njih 186. Sledi Novi Sad sa 65 povređenih, zatim Novi Pazar sa 30 i Čačak sa 28 mališana koji su zadobili ozlede u saobraćaju i jednim detetom koje je poginulo. Mališani su posebno ugroženi u opštinama Barajevo, Pećinci, Krupanj, Beočin, Vrbas, Mali Iđoš, Malo Crniće, Svilajnac, Žagubica, Majdanpek, Novi Pazar, Babušnica, Vladičin Han, Preševo i Trgovište. To su zone u kojima deca već godinama ginu kao pešaci, putnici u vozilima i biciklisti.
Prema rečima Damira Okanovića, direktora Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja, deca više stradaju zbog roditeljskih grešaka nego zbog svojih. Već godinama je ozbiljan problem, kako kaže, neodgovarajuća upotreba dečjih sedišta i nevezivanje pojaseva.
„Statistika pokazuje da mališani najviše stradaju kao putnici, a tek nakon toga kao pešaci i biciklisti“, objašnjava Okanović. „Naravno da se nesreće ne događaju zbog toga što neko nije vezan, ali su posledice sudara u tom slučaju višestruko gore. Iako su podaci znatno bolji nego pre deset godina kada je na putevima živote izgubilo 49 dece. I dalje moramo mnogo da radimo na podizanju saobraćajne kulture.“
Okanović kaže da je država dosta toga uradila kako bi se smanjio broj poginule dece u saobraćaju, što pokazuju i statistički podaci. „Veoma je važno to što je Vlada nedavno usvojila polaznu osnovu za donošenje nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima“, kaže Okanović. „U njoj kao cilj broj jedan stoji da od 2020. godine ne sme da bude poginule dece u saobraćaju. Sigurno je da se tako nešto neće dogoditi samo od sebe, ali ako se taj plan zaista ostvari to će biti veliki uspeh.“
Inače, na našim putevima je od 2001. do 2011. godine poginulo 373 dece, a najveći broj njih bio je uzrasta od pet do 10 godina. Po stepenu ugroženosti, iza njih se nalaze deca uzrasta od 10 do 14 godina, a najmanje su ugroženi mališani od jedne do pet godina starosti. Deca od pet do 10 godina su u najkritičnijem uzrastu jer, kako objašnjavaju u Agenciji za bezbednost saobraćaja, tada nisu pod potpunom kontrolom roditelja, a njihova znanja o opasnostima na putevima su vrlo mala.
Stručnjaci smatraju da je edukacija jedini put da se dugoročno popravi stanje na našim putevima. Prema rečima Okanovića, ključno je uvođenje saobraćajnog obrazovanja u vrtiće i škole.
„Mi moramo još mnogo da radimo na podizanju saobraćajne kulture“, smatra Okanović. „Ali, ako bismo u narednom periodu uspeli da uvedemo u vrtiće i škole obavezne časove o pravilima u saobraćaju, to bi bio istinski ogroman uspeh.“
