Izvor: RTS, SUBOTA, 18. APR 2015, 19:30 -> 19:51
Video-nadzor, dežurni nastavnici i školski policajac nekada nisu dovoljni da se izbegnu incidenti u školama. Najčešće je reč o tučama u kojima se ponekad osim ruku i nogu iskorite i neki predmeti.
Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“ kaže da roditelji često traže da se video-nadzor u školama uvede po hodnicima na svim spratovima, da može da se prati šta se dešava.
„Nisam sigurna koliko je dobro postaviti kamere na svakom ćošku i time ne graditi poverenje u decu i razgovorom prevenirati ozbiljnije nasilje“, dodaje Soćaninova.
U školama kažu da nastavnici vode računa o bezbednosti unutar školskih zidova i da je zato dobro da policajci brinu o neposrednoj okolini škole, jer problemi često odatle dolaze. Ipak, upozoravaju da je teško sprečiti đaka da donese nož ili čak vatreno oružje.
Direktorka OŠ „Milena Pavlović Barili“, Olivera Korošec kaže da se ne može vršiti pretres dece i da to ne može da čini čak ni školski policajci.
„Najbolje što može da se radi u takvim situacijama je prevencija. Deca treba da shvate rizik ako pokušaju da unesu oružje u školu i raditi isto to sa roditeljima“, napominje Korošec.
Represivne mere, ocenjuju u Ministarstvu prosvete, deluju kratkoročno. Rezultati preventivnih aktivnosti su trajniji.
Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete ističe da se konflikti ne rešavaju nasilnim putem nego razgovorom. „Sa druge strane, možemo da naučimo da ne mora da bude sve po sistemu ‘sve mora da bude ja želim, i ako nije kako ja želim onda je smak sveta'“, kaže Lajovićeva.
Prema njenim rečima, represivne merepomeraju konflikt s jednog mesta na drugo. „Ako postoji nadzor u školi onda se taj konflikt neće desiti tu, ali će se desiti van školskog dvorišta“, smatra Lajovićeva.
Unicefovo istraživanje o nasilju u školama u Srbiji pokazalo je da je 65 odsto učenika barem jednom bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja.
Ceo prilog možete pogledati na sajtu RTS-a
