И за мене је трудноћа као и за многе жене које знам била једна најобичнија гњаважа, нужно зло које се мора некако пребродити. Идеално би било преспавати да би се дошло до циља –– бебе. Притом, нисмо ми никакве мамине мазе. Напротив, све смо еманциповане и добро обавештене особе које знају да трудноћу не треба доживљавати као терет или болест али некад се хормони и околности тако удруже да учине да све око себе посматрамо црно. Плачемо због сваке ситнице, трагично доживљавамо свако пробадање и вртоглавицу. Нервирамо се због стрија, проширених вена, вишка килограма. Често нам у бризи и нервирању пролете месеци, и док се освестимо већ је време за паковање торбе за породилиште.
Да сам само више слушала моје искусније другарице и рођаке које су ми говориле да уживам док могу уместо што сам зановетала и жалила се на отечене ноге, бол у леђима, многе непроспаване ноћи. Мислим да сам о том неиживљеном уживању први пут помислила већ у току прве недеље живота моје кћерке, док сам са колутовима испод очију и још помало еуфорична од новог искуства покушавала да смислим чиме да је забавим у три сата после поноћи.
Ако вам је ово прва трудноћа верујте нама искуснијима и опустите се. Уживајте у том јединственом периоду свог живота, испуњеним невероватним емотивним набојем. Не оптерећујте своје дане беспотребним страховима и стресом јер кажу да беба осети кад је мајка узнемирена.
Неке маме изаберу да своје мисли и страхове поделе са дневником у који бележе своја осећања, страхове, наде… Можете имати и два – један искрени и један “за показивање”. У искреном искалите све фрустрације због проширених вена или докторке која вас је опет пустила да чекате два сата иако сте имале заказано. У онај други бележите само лепе ствари како бисте га једног дана могли показати детету. Сигурно ће му, као одраслом, бити занимљиво да чита зашто сте му изабрали баш то име које носи, да ли сте га замишљали са црвеном или плавом косицом, или ког дана сте га први пут осетили како се мрда. Непотребно је помињати какав извор задовољства и нама самима може да пружи прелиставање тих страница после бебиног рођења посебно у тренуцима обесхрабрености, кад нас море питања да ли смо уопсте способне за такву врсту одговорности као што је материнство.
Трудите се да извуцете несто позитивно из сваке ситуације. Не мозете да спавате? Ето прилике да процитате све оне књиге које сте куповали и слагали неотворене на полицу. Или да на двд-ју погледате све филмове које сте пропустили док су се давали у биоскопу услед премало времена и превисе обавеза?
Ако, пак, не можете да се концентрисете ни на шта осим на оно што се вама и вашем телу дешава искористите то како бисте што више времена провели читајући о трудноћи, здрављу мајке и детета, порођају. Свакако немојте пропустити да кренете на психофизичке припреме за труднице и у школу родитељства, уколико постоје у вашем граду и уколико не планирате да радите до самог краја трудноће. Осим могућности да научите много о механизму порођаја и техникама дисања школа ће вам пружити прилику да слободно време попуните дружењем са женама које пролазе кроз исто што и ви.
Наравно, ако сте трудни по други или трећи пут неки од ових савета вероватно падају у воду… Тада нећете имати толико времена само за себе због обавеза према својој другој деци и већ устаљених животних навика. Уосталом, природно је уколико вам се ослободи неколико сати у току дана да пожелите да их проведете у игри са дететом или са партнером уместо на психофизичким припремама или читајуци књигу и гладећи стомак.
Па ипак, и тада се потрудите да сваког дана украдете понеки тренутак и бавите се само тим стомаком не заборављајући да он крије једно мало створење које у тренуцима проведеним са мамом ужива подједнако у стомаку као и ван њега.
Бранислава Јовановић
