Koliko puta smo se zapitali: Da li sam dobra mama? Da li sam dovoljno dobra mama?
Roditelji, a posebno mame u roditeljstvu često imaju velika očekivanja od sebe kao roditelja. To može dovesti do javljanja osećanja krivice i griže savesti. U nekim roditeljskim situacijama im se čini da nisu ispunile svoja očekivanja u vezi sa roditeljskom ulogom, ili očekivanja okoline.
Već od prvih bebinih dana počinje da se pravi podugačak popis onoga zbog čega se kod mame javlja osećaj krivice. Jedna od crtica na pomenutom spisku jeste i osećaj krivice. On se javlja u periodu kada počinju da rade i brigu i negu bebe treba da „prepuste“ jaslicama, baki ili dadilji određeni deo dana.
Osećaj poverenja da ste bebu „ostavili“ u dobrim rukama jeste važan.
Da bi ste se dobro osećali na svom poslu i mogli da se fokusirate na radne obaveze, na početku obavite dobru pripremu. Pre svega, ovo se odnosi na izbor osobe koja će se o bebi brinuti ili ustanove u kojoj će boraviti beba. Mame znaju da niko ne može brinuti tako predano o bebi kao one. Međutim, zaboravljaju da u drugoj sredini, boraveći sa drugom osobom, beba može doći u dodir sa drugim sadržajima koji mogu predstavljati benefite i za bebu, ali i mamu kao roditelja.
Tako beba boraveći tokom dana sa drugom decom ima mogućnost sticanja i razvijanja osnovnih socijalnih veština. Boravak u toku dana sa drugom decom uči decu kako da komuniciraju sa drugima, onima koji ne mogu predvideti svaku njihovu potrebu. Izloženi su različitim dečijim karakterima i smišljaju kako se nositi s tim kada ljudi misle drugačije od njih samih.
-
U vrtiću deca imaju rutinu.
Ne samo da su odredili vreme za obroke, već su postavili i vreme za igru, za struktuirane aktivnosti, nestruktuirane… za slobodno vreme, za napolje. Kroz ovu rutinu deca razvijaju disciplinu kao i osećaj smirenosti jer znaju predvideti svoj dan.
- Dugoročno jačanje zdravlja
Istraživanja pokazuju da deca koja su boravila u velikim vrtićkim grupama i imala na ranom uzrastu veći broj respiratornih i urinarnih infekcija da su tokom školskog uzrasta bila ređe bolesna nego deca koja su bila zbrinuta kod kuće.
- Razvoj samostalnosti
Svakodnevno odvajanje bebe koja provodi određeni deo dana sa drugom decom može podstaći razvoj samostalnosti, kao i ublažavanje anksioznosti odvajanja od mame.
- Brže sticanje veština
Prednost druženja sa vršnjacima jeste i u bržem sticanju određenih veština. Kada dete vidi da i druga deca sede na noši, ili da tokom ručka druga deca jedu raznovrsne namirnice – to može doprineti da i samo dete prihvati sedenje na noši, ili da usvoji navike u ishrani koje imaju njegovi vršnjaci.
Dovoljno dobra mama
Psihoanalitičar Donald Vinikot (Donald Woods Winnicott 1896-1971) je imao puno toga da kaže o majkama u stvarnom životu. Radio je kao pedijatar u bolnici Paddington Green u Londonu, a kasnije i kao dečji psihoanalitičar i savetnik. Vinikot je imao interakciju sa velikim brojem majki i njihovih beba. Kroz ta iskustva, došao je do uverenja da je način da se bude dobra mama jeste da se bude dovoljno dobra mama.
Vinikot je mislio da „dovoljno dobra mama“ počinje da razvija svoj odnos sa bebom tako što se potpuno prilagođava bebinim potrebama. Potpuno je posvećena bebi i brzo se pobrine za svaku njegovu potrebu. Ona žrtvuje svoj san i svoje potrebe kako bi ispunila potrebe svog deteta.
Međutim, kako vreme prolazi, majka dopušta detetu da doživi male količine frustracije. Ona je empatična i brižna, ali ne juri odmah na svaki bebin plač. Naravno, u početku vremensko ograničenje za ovu frustraciju mora biti vrlo kratko. Može dopustiti bebi da plače nekoliko minuta pre noćnog hranjenja, ali samo nekoliko minuta. Ona nije „savršena“, ali je „dovoljno dobra“ u tome što dete oseća samo malu dozu frustracije.
Dakle, biti „dovoljno dobra majka“ prilično složeno.
To uključuje balansiranje između dva jednako važna procesa za zdrav kognitivni razvoj deteta, pa čak i njegovu buduću sreću:
1) u početku majka mora da predano brine o svakoj potrebi deteta;
2) ona mora postepeno da dopusti bebi da iskusi neku potrebu osim njenog neposrednog ispunjenja – iako prirodno to vremensko razdoblje u početku mora biti vrlo kratko i s vremenom se povećavati.
Ivana Slankamenac, diplomirani pedagog, grupno analitički psihoterapeut (pod supervizijom), autor programa podrške „Da mama bude dobro!“
reference: psichologytoday.com
