Zašto baš sport? Poboljšanje fizičke spremnosti, ali i vaspitna uloga sporta. Kako izabrati? Rekreativni ili profesionalni?
Kako izabrati sport kojim će se baviti vaše dete?
Pitanje na koje mnogi roditelji ne obraćaju preteranu pažnju, već olako pristupaju željama svoje dece. To za posledicu može imati da se dete uključi u sportske aktivnosti na neko vreme, ali da vrlo brzo odustane od svega. U Srbiji je poznat sindrom “TV sporta”, odnosno želja dece da se bave onim sportovima koji su trenutno aktuelni. Tako svetska prvenstva u fudbalu ili košarci brzo privuku veliki deo dece da se zainteresuju upravo za te sportove. Novak Đoković i drugi teniseri su mnogim klincima probudili želju za tenisom…
Prvo što morate da uradite je da svom detetu objasnite da nije svako talentovan za svaki sport i da treniranje više sportova istovremeno ne može biti dobro. Naime, svako ima talenat za neku vrstu sporta, ali je gotovo nemoguće imati talenat za više sportova istovremeno. Osim toga, treniranje više sportova u isto vreme dovodi do rasipanja energije. Samim tim, uspeh u bilo kom od (više) odabranih sportova je neizvestan, a to dovodi do gubitka želje za treniranjem.
Dečiju znatiželju ne treba sputavati i ograničavati, ali vaša uloga kao roditelja će se ogledati u tome što ćete na razuman način objasniti svom detetu da ne može biti dobro u svakom sportu . Ako dete pokaže da može uspešno da se bavi nekim sportom, to treba i forsirati.
Ali, šta ako izabrani sport baš ne ide…?
Ništa strašno, kroz razgovor ubedite svoje dete da ono može i dalje da se bavi tom vrstom sporta, ali mu isto tako napomenite da se može desiti da neće mnogo postići i da je vreme da možda promenite sport. Naravno, odmah i predložite svom detetu neke druge sportove koje bi moglo da proba, ali predlažite samo one za koje smatrate da vaše dete ima predispozicije. Naime, ako je dete nije agilno ili ne može da eksplozivno izvede neke radnje iz početnog položaja (položaja mirnog stajanja), nemojte mu predlagati sportove u kome je to osnova. Ako se dete boji vode ili je slab plivač- naravno da ćete izbegavati sportove koji imaju veze sa vodom. Posebna su priča ekstremni sportovi koje ne bi trebalo da dozvolite dok dete ne bude dovoljno fizički, ali i mentalno zrelo da može da samo procenjuje opasne situacije.
Jedan bivši trener američkog fudbala navodi primer svoje trinatrinaestogodišnje ćerke koja je želela da trenira fudbal, iako nije imala predispozicije za bavljenje tim sportom. Nakon nekoliko treninga, otac joj je, kroz prijateljski razgovor sugerisao da bi odabirom drugog sporta možda postigla bolje rezultate. I tako je izbor pao na streličarstvo. To se pokazalo kao dobra odluka, jer je dete pokazalo talenat i interesovanje, pa nisu izostali ni uspesi i rezultati.
Šta kada napravite pravi izbor?
Kada dete počne da trenira, vi kao roditelj tada nastupate kao vrlo bitan i odlučujući zamajac. Bodrite svoje dete tako što ćete ga voditi na treninge i zainteresovano posmatrati trening.. Pokažite detetu da mu pružate potpunu podršku dok trenira, ali i vodite računa da se ne mešate u rad trenera. Preporučljivo je da na početku obavite razgovor u kome ćete treneru iskreno opisati svoje dete, kako bi znao kakav pristup da zauzme i kako da izvuče najbolje iz vašeg deteta.
Trener je odgovoran za zdravlje dece za vreme treninga, kao i na potencijalnim takmičenjima. Zbog toga ga ne sprečavajte da, u cilju zavođenja discipline, nekada koristi i povišen ton za vreme treninga. Nedisciplinom se rizikuju povrede kako vašeg deteta, tako i druge dece, pa je bolje dete odmah sazna šta se sme, a šta se nipošto ne sme.
Sportski pregled, kod stručnog lekara je obavezan, kako bi se smanjili potencijalni rizici koji mogu da nastupe kod deteta na osnovu trenažnog procesa ili takmičenja. Zabluda mnogih roditelja je da su ovi pregledi “upereni protiv deteta”. Međutim, njihov cilj je prevencija, da ne bi došlo do medicinskih problema.
Vaspitna uloga sporta
Treniranjem se povećava i koncentracija, pa nije retko da se i uspeh u školi pomeri na višu lestvicu.
Jedna od osnovnih “lekcija” je da se pobedi i porazu pristipa gotovo na identičan način. Ako ste pobedili, obavezno proslavite ali ne na način koji će omalovažiti protivnika. Naprotiv, pružite mu ruku i čestitajte jer se sportski borio. Tako ćete izbeći situaciju da vas suprotna strana ponižava kada vi izgubite. Čak i kada se protivnik ponese neprofesionalno, nemojte uzvraćati istom merom.
U kolektivnim sportovima nekada nije loše biti dobar pojedinac, ali ako je sport ekipni, onda je tim na prvom mestu i osnovno je da se uklopite i “dišete” za ekipu.
Naučite svoje dete da je igrač suprotnog tima protivnik samo na terenu, a da van njega može biti prijatelj. Vreme provedeno na treningu, ne treba da bude jedino vreme koje će vaše dete provesti sa drugovima iz kluba. Sportska prijateljstva su često prijateljstva za ceo život.
Profesionalni ili amaterski sport?
Ako ste uspešni, od nekih sportova se može i živeti, ali je to vrlo retko. Ali istina je i da je talenat samo 1% uspeha, a ostalo je dugoitrajan i iscrpljujući rad. Istrajnost može dovesti i do toga da osvojite medalje na velikim takmičenjima.
I ne zaboravite da ne postoji “sport nižeg reda”. Kada je Goran Maksimović (streljaštvo) osvojio zlatnu olimpijsku medalju, on je bio na “krovu sveta”, iako su mnogi komentarisali kako to i “nije neki sport”. Nemojte smatrati neuspehom ako se vaše dete ne pokaže kao najbolje u odabranom sportu. Ako je detetu lepo dok se tim sportom bavi, hrabrite ga i podržavajte da nastavi. Uostalom, trenirate biste bili srećni, a rezultati će doći…
Autor teksta je Dragan Đakiv, otac naše uspešne mlade sportistkinje Danijele Đakiv, koji se bori da joj obezbedi uslove za dalju uspešnu karijeru.
Izvor fotogtrafija:
