Kao što smo pisali u prethodnom tekstu, Stilovi roditeljstva su danas raznovrsniji nego nekada. Oni nastaju kao posledica različitih društvenih promena, kulturnih uticaja, većih i češćih migracija. Takođe i pod uticajem veoma naglog tehnološkog razvoja do kog je došlo u vrlo kratkom periodu.
Ovog puta ćemo obraditi dva vrlo interesantna stila: stil tzv. „slobodnog razvoja“ i stil “ privrženosti“. Oba su popularna, pa tako izazivaju i dosta polemike, to jest imaju puno i pristalica i kritičara.
1Stil slobodnog razvoja (Free-range)
Ne postoji baš sasvim odgovarajući prevod za ovaj stil, iako ni sam originalni naziv možda ne odražava u potpunosti ono što on zapravo jeste.
Ovi roditelji dopuštaju deci veću slobodu, ali ipak postavljaju i pravila i imaju od njih očekivanja. Roditelji ohrabruju decu da budu što samostalnija kako bi bila sposobna da funkcionišu i bez stalnog roditeljskog nadzora. Ovaj stil je potpuno suprotan od „helikopter“ roditelja. Ideju za ovakav pristup odgajanju dece je popularizovao čuveni američki pedijatar Bendžamin Spok. Njegova knjiga „Nega dece po dr. Spoku“ sigurno čuči na policama mnogih naših roditelja.
Dr Spok je bio prvi pedijatar koji je naknadno studirao i psihoanalizu da bi bolje razumeo potrebe dece. On je i prvi progovorio o tome da je pogrešno verovanje da će beba postati razmažena ako se uzima u naručje kada god plače. Tvrdio je da će uzimanje deteta u naručje samo osnažiti detetov osećaj da je voljeno. Govorio je da će mu to biti dobra osnova za dalji emocionalni razvoj i život. Savetovao je roditeljima da u svojim postupcima prema detetu budu kreativni i da uvide i neguju individualnost svoje dece.
Neka rastu
Na ove ideje se naslonio i pokret „Neka rastu“ („Let Grow“) koji je pokrenula Lenor Skenazi. Ona je poznata još i po tome što je svog devetogodišnjeg sina pustila da se snađe sam u njujorškom metrou nakon čega je javno proglašena za „Najgoru mamu Amerike“. Prethodno mu je, naravno, sve objasnila i uputila ga u to šta da radi ukoliko se ne bude snašao.
Sada na kanalu Diskaveri vodi emisiju (rijaliti šou) „Najgora mama na svetu“. Njen cilj je da pomogne roditeljima koji se ponašaju previše zaštitnički prema deci da prevaziđu strahove i roditeljsku paranoju i daju svojoj deci slobodu koju zaslužuju. U svojoj knjizi: „Slobodan razvoj dece: kako da date svojoj deci slobode koju smo mi imali, a da ne poludite od brige“, objašnjava svoj stil roditeljstva. Njen cilj je, kako kaže: „borba protiv verovanja da su naša deca u stalnoj opasnosti od ludaka, otmičara, klica, frustracije, neuspeha, insekata, nasilnika i / ili opasnosti od neorganskog grožđa“.
2Stil privrženosti (Attacment parenting)
Ovi roditelji veruju da je privrženost ključna za pravilan emotivni i psihofizički razvoj dece. Oni praktikuju pozitivnu disciplinu (bez batina i strogih kazni). Praktikuju zajedničko spavanje, produženo dojenje i nošenje bebe. Takođe, ne puštaju dete da plače dugo već ga uzimaju u naručje. Time ispunjavaju psihološku i emotivnu potrebu deteta za blizinom i ljubavlju. Ovaj stil su popularizovali supružnici
Ovaj stil počiva na osam principa:
1) Priprema za trudnoću, porođaj i roditeljstvo. Podrazumeva psihološku i fizičku pripremu roditelja pre dolaska bebe. To su obuke koju pružaju škole za trudnice gde se informišu o onome šta ih čeka na porođaju, oko dojenja, spavanja i slično.
2) Hranjenje sa ljubavlju i poštovanjem. Promoviše se hranjenje bebe na njen zahtev. Dojenju se daje prednost, ali se isti principi fizičke bliskosti primenjuju i kod hranjenja na flašicu.
3) Emotivna pristupačnost roditelja. Ovo podrazumeva zadovoljavanje bebinih emotivnih potreba. Samim tim je suprotan stavu da beba treba da se ostavi da se isplače (cry-out).
4) Fizički kontakt koji neguje: koža na kožu, grljenje i maženje, masaža, nošenje bebe u naručju i u marami…
5) Zajedničko sigurno spavanje. Podrazumeva da krevetac bude neposredno uz roditeljski krevet ili da beba spava sa roditeljima u istom krevetu. Smatra se da ovo kod bebe stvara pojačani osećaj sigurnosti i fizičkog kontakta sa roditeljima.
6) Obezbeđivanje doslednog odgoja punog ljubavi. Ovo podrazumeva obezbeđivanje adekvatne osobe za čuvanje kada je beba odvojena od roditelja. Ta osoba treba da je neguje i pazi kao što to čine roditelji i ne prekida uspostavljene rutine i principe ovog stila.
7) Praktikovanje pozitivne discipline – bez batina, bez strogih kazni, sa puno poštovanja, empatije i razumevanja.
8) Ravnoteža između porodičnog i ličnog života. Pored negovanja porodičnog života potrebno je i prepoznavanje i uvažavanje sopstvenih potreba. Veoma je važno vođenje brige o sebi, o svojim emotivnim i fizičkim potrebama.
Koji stilovi roditeljstva vam se najviše sviđaju? U kom ste se najviše pronašli? Koji stil su primenjivali vaši roditelji i kako vam to izgleda sada, kada ste vi u ulozi roditelja?
Tekst priredila:
Master defektolog – logoped
Logopedski kabinet, Bežanijska 5, Zemun
