Diabetes Mellitus tip 1 (DMT1) je hronično autoimuno oboljenje od koga češće obolevaju deca, adolescenti i osobe mlađe od 35 godina nego starije osobe.
Za njihov normalan život i lečenje, neophodno je da dobijaju insulin do kraja života. U momentu kada se bolest klinički manifestuje, uništeno je već skoro 80-90% beta ćelija pankreasa. Preostalih 10 do 20% ovih ćelija biće uništeno u narednih godinu, dve.
Beta ćelije pankreasa proizvode insulin. U njima se nalazi „biološki glukometar“ koji registruje promenu glikemije u krvi već od 0,1 mmol/l. Gubitkom ovih ćelija gubi se i sposobnost fine glikoregulacije, te stoga ona postaje „gruba“. Preporučene „dobre“ glikemije u novonastaloj situaciji pre jela su od 4 do 6 mmol/L, a postprandijalno od 8 do 10. U prvih mesec, dva od uvođenja terapije insulinom, kod najvećeg broja pacijenata dolazi do privremenog oporavka preostalih beta ćelija (remisija), te se doza insulina smanjuje. Koliko će ovo stanje potrajati, zavisi od broja preostalih beta ćelija, uzrasta deteta, fizičke aktivnosti, ponavljanih infekcija i načina ishrane.
U odnosu na DMT2, bolest je mnogo nestabilnija, a sklonost ka ketozi i ketoacidozi je mnogo veća. Takođe, mnogo je teže održavati stabilnost glikoregulacije u DMT1 i to posebno kod male dece.
DMT1 je primarno autoimuno oboljenje ili autoimuno oboljenje nastalo posle primarno započete lezije različitim agensima, uz važnu ulogu genetske predispozicije. Skoro 10-15% novo dijagnostikovanih pacijenata sa DMT1, ima u familiji rođake sa istim tipom bolesti. Ovo bi značilo da svako ko ima nekog u porodici obolelog od ovog tipa dijabetesa, ima 20 puta veću šansu da oboli. Ukoliko majka ima dijabetes, deca će ga dobiti u 2-3% slučajeva. Ukoliko je otac oboleo, onda je rizik 4-6%. Ako su u pitanju brat ili sestra rizik je sličan, 5-6 %, a ukoliko su oba roditelja obolela, onda je rizik i 30%!
U patogenezi DMT1, pored genetike, važnu ulogu imaju i drugi faktori: nutritivni, zatim optužuju se i neki od virusa, promenjen i ubrzan stil života, stres, nedovoljan unos vitamina D, itd.
Prilikom postavljanja dijanoze određuju se ICA, IAA, GAD i IA-2 antitela. ICA su antitela na antigene citoplazme ćelija ostrvaca. Mogu se naći pre pojave dijabetesa i do par godina od početka bolesti. IAA su antitela na insulin i određuju se pre uvodjenja insulina u terapiju. GAD su antitela na dekarboksilazu glutaminske kiseline i prisutna su u predijabetesu, kao i kod postavljanja dijagnoze. IA-2 su antitela na protein tirozin fosfatazu, signalni peptid.
Dr Vladislav Bojić, pedijatar endokrinolog
