NOVI SAD – Mališani teže procenjuju koliko imaju vremena da pređu ulicu, što znači da su još više izloženi riziku da neko vozilo naleti na njih. Prema istraživanju Kraljevskog koledža Holovej u Londonu, generalno gledajući, deca imaju poteškoća s uočavanjem vozila koja im se približavaju i teško primećuju vozila koja se kreću brže od 32 kilometra na sat.
– Percepcijska ograničenja decu izlažu većem riziku izlaska pred automobile koji se kreću većim brzinama – piše u rezultatima istraživanja. Vožnja iznad 32 kilometra na sat u području stanovanja ili škole ne samo da povećava potencijalnu ozbiljnost bilo kakvog udara već povećava i rizik da će dete nepromišljeno izaći pred vozilo.
Prema rečima profesora Džona Vana, jednog od autora istraživanja, te činjenice samo podržavaju tezu da bi saobraćaj u urbanim sredinama, naročito oko škola i područja stanovanja, trebalo još bolje nadzirati i usporiti.
– Mnogo je čvrstih dokaza o tome da deca donose riskantne odluke o prelasku ulice kad se vozila kreću brzinama između 40 i 65 kilometara na sat – naveo je Van, dodajući da deca izlaze najčešće upravo pred vozila koja se brže kreću, a to svakako podrazumeva neuporedivo tragičnije ishode.
Deca često stradaju
Jedan od prvih koraka dešava se u saobraćaju. Dete razmatra alternative, predviđa posledice i donosi odluke koje su, jedino u ovim situacijama, potpuno ravnopravne s odlukama odraslih. Prerana samostalnost deteta u svetu saobraćaja često je sudbonosna. Statistički podaci govore da je poslednjih godina broj dece žrtava u saobraćaju veliki i konstantan. Deca su najugroženija u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Kraljevu… Zone posebnog rizika u Beogradu nalaze se na teritoriji Rakovice, Novog Beograda, Palilule, Čukarice, Voždovca, Zvezdare. Deca su žrtve u svakoj trećoj saobraćajnoj nesreći.
– Postoje zakoni i propisi koji obezbeđuju decu kao učesnike u saobraćaju. Oko škola su brzine ograničene i vozači ne mogu da zanemare propise i prolaznike. Jedinu odgovornost snose upravo oni jer deca su deca i ne može se očekivati da ona budu nepažljiva i kriva – izjavio je u razgovoru za naš list generalni direktor Saobraćajnog insitituta CIP Milutin Ignjatović.
I predsednica Udruženja “Roditelj” u Novom Sadu Dragana Ćorić slaže se da vozači treba da budu oprezniji. Kako je istakla Ćorićeva, neko bi definitivno trebalo da povede računa o sposobnosti vozača. S druge strane, predsednica Udruženja kaže da i roditelji treba da usmeravaju decu kako da se ponašaju.
– Ne mogu da kažem da deca imaju problema s vidom, već da jednostavno ne mogu da se naviknu na orijentaciju u prostoru i nemaju osećaj za objekte koji im se približavaju velikom brzinom, to se sve izgrađuje do desete godine. Roditelji treba češće da vode decu, ako je ikako moguće, peške kroz saobraćaj. Na taj će ih način naučiti kako da se ponašaju i da se ne iznenađuju kad ugledaju automobil ili motor – rekla je Ćorićeva u razgovoru za naš list.
Iskustvo najbitnije
Cilj rada na saobraćajnom vaspitanju dece jeste povećanje njihove bezbednosti kao samostalnih učesnika u saobraćaju. Smatra se da dete pre navršenih 10 godina života nema razvijene sposobnosti neophodne za donošenje odluka u saobraćajnim situacijama. I pored toga deca sa navršenih pet-šest godina prisutna su u saobraćaju bez pratnje odraslih.
Psiholog Dragana Varga iz novosadskog centra “Promena” kaže da je u ovom slučaju zaista reč o manjku iskustva.
– Sami roditelji dozvoljavaju deci da pređu ulicu tek kad krenu u školu. Ako deca sama prelaze preko ulice, onda oni uočavaju te stvari i to prethodno iskustvo im pomaže. Sada se može reći i da se deca razviju i pre desete godine upravo zbog naprednih školskih programa itd. U školi, obdaništu uče o mnogo čemu i to je zaista velika prednost – rekla je Varga za naš list.
Stanka Janičić Stepanov
izvor www.nacionalnigradjanski.com, 3.7.2011.
