Iz vašeg ugla

Kad Deda postane tata!

On je stari vuk u marketingu.

A mlad tata.

Najpre je postao Deda, pa otac. I o tom svom urnbesnom iskustvu, kao Tata jednog trogodišnjeg Igora, alijas Fife,  Aleksandar Kothaj, tvorac mnogih uspešnih marketinških kampanja, napisao je knjigu „Tata“.

Prvo Deda pa tata!

Nije to neka zahtevna literatura, koja će da vam zamara prenapregnute roditeljske vijuge.  To i sam autor kaže –

E, sad nemoguće je da su sve knjige fantastične neponovljive, prekretnice u istoriji književnosti, bla, bla, bla.. neko tu folira. … Ako ste ovo uzeli u ruke i zanima vas kakva je knjiga, otvorite je bilo gde, kako padne. Tako je pisana da može da se čita i odnapred i otpozadi i gde otvoriš…

A nama je zadovoljstvo da neko očinstvo tako ozbiljno doživljava, da o tome napiše knjigu!

I to ne bilo kakvu, ne pretencioznu i punu nerazumljivih reči. Već ljudsku, toplu, jednu od onih u kojima se, k’o krastavac u tegle slaže red blesavih osmeha, uz neizbežna sećanja na dogodovštine s bebama, pa red suza, ali onih radosnica – zbog – dogodovština s bebama.

A za sve koji svraćaju na sajt Udruženja RODITELJ i našu Facebook stranu, uskoro iznenađenje od Acedede i nas!

Za čitaoce saja roditelj.org – ima Acadeda nešto da kaže – o čemu bi drugom nego, kaki:

TATA KUCA KAKI!

Moj sin Fifa obožava Taš! Ako samo jedan dan ne odemo – katastrofa!

Kiša, sneg, minus petnaest, nema veze! Popodne u parku – to je zakon!

Mi smo na Tašu od kako je Fifa napunio dve nedelje a sada evo već ima tri godine. Svaki dan. Kupimo kokice kod Vučka pa hranimo golubove, idemo na skačalicu, vozimo automobiliće, sedimo i crtamo u Šansi… sreća, radost i veselje!

Fifa i njegovi drugari najviše vole da se jurcaju i glupiraju po velikoj livadi desno od Šanse. Sa loptom ili bez lopte nema veze samo da je ludiranje. E, tu počinje problem. Na toj livadi se ludiraju i glupiraju i mnogobrojne kuce, psi, kerovi i džukele. Ovo poslednje nije uvreda, jednostavno oznaka karaktera.

Igraju se deca milina jedna, kuce takodje. Često se igraju i zajedno, mada ja malo zentam od velikih pasa a još više od njihovih vlasnika. Neki mračni tipovi koji neće da drže kera na kaišu i milo im kada vide da se ljudi plaše. Ali nije to problem, problem je što kuce kake a njihovi vlasnici ne skupljaju tu kaku, govno ili izmet…

Kad je Fifa krenuo na toilet training u porodičnoj akciji “za život bez pelena!” kupili mi malu portabl nošu sa kesama pa kad hoće da kaki u parku nema problema: u kesu i gotovo. Pre toga pelene smo, naravno, uredno savijene bacali u kantu za djubre. Sve to ne važi za vlasnike pasa iako im je opština velikodušno postavila uredjaj sa kesama i rukavicama na dohvat ruke.

Sad, jeste, moram da priznam, taj uredjaj ima grešku u dizajnu: mnogo liči na korpu za otpatke pa svi bacaju djubre unutra. Ali ono što je važno: gazde pasa ga ne koriste. Automat za pelene, naravno, nije postavljen, to nikom nije palo na pamet…

A Fifa ima Camper cipele sa kramponima koje se teško čiste! Kad zgazi u kaku treba mi bar pola sata i dve stare četkice za zube da ih sredim… Baška smrad.

Upozoravali smo vlasnike, pričali sa njima, ma jok kakvi, ni da čuju, prave se blesavi… Inače su fini ljudi, neki su čak naši poznanici, ali ponašaju se k’o  da nemaju nikakve veze sa tim sranjem. A sranje nije metaforično nego bukvalno!

Sve izgleda kao da nam dame i gospoda kučkari čine uslugu, k’o da će defekacija njihovih ljubimaca učiniti da trava bude sočnija, svežija i zelenija. Moš’ misliti!

Cenim da tu ne pomažu tolerancija, principi gradjanskog društva, dijalog i slične iluzije. Mnogo me to nervira i mada sam, u principu, protiv represije izgleda da samo kažnjavanje može da pomogne.

Vidim da se sad uvodi komunalna policija, ponadao sam se da će oni nešto da urade. Samo teško, mrka kapa, jer čitam da im u opisu radnog mesta stoji i borba protiv divlje gradnje. Oni će da jure tajkune, ko će da se bakće i pravi karijeru na psećim govnima…

Javite mi kako je u drugim parkovima i imate li vi neku ideju kako da sa Taša nestanu kaka od kuca, govna od pasa, izmet od kerova i sranje od džukela? Ajmo neka akcija da nam se deca igraju po travi koja nije obogaćena extra mirisnim dodacima!

Voli vas tata Aca!



Povezani tekstovi

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More