Nacrt Zakona o osnovnoj školi ušao je u proceduru, Udruženje Roditelj je krajem prošle godine poslalo svoje komentare na Zakon, član koji smatramo izuzetno diskutablnim jeste onaj koji omogućava obrazovanje dece od kuće sa čim se ne slažemo i smatramo da je nedopustivo da se Zakon sa ovim članom usvoji. Obrazloženja se nalaze u komentarima koji slede.
Pravo na osnovno obrazovanje i vaspitanje
Član 4.
Svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj školi.
Učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu, kao i smeštaj kada je to potrebno.
Ako je osnovno obrazovanje besplatno, onda to podrazumeva besplatne udžbenike za svu decu, kao i besplatan školski pribor tj potrošni školski materijal tokom cele godine, opremu i sl, besplatan prevoz do škole itd. Ukoliko nije moguće obezbediti svima besplatne udžbenike, definisati kategorije koje će imati besplatne udžbenike jer inače ostaje paradoks: roditelj je dužan da obezbedi detetu udžbenike a osnovno obrazovanje je besplatno!
Obaveznost osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Član 8.
Roditelj, odnosno staratelj učenika ima pravo da za svoje dete izabere osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj ili privatnoj školi, odnosno obrazovanje kod kuće ili na daljinu.
Obrazovanje u kući nije u najboljem interesu deteta! U interesu dece je da se socijalizuju, uključuju u život zajednice, ostavruju interakciju sa svojim vršnjacima.
Kome je namenjeno obrazovanje na daljinu? Deci u ruralanim i planinskim krajevima gde nema ni telefona ni mobilne telefonije? Ili da pružimo mogućnost da deca sa smetnjama u razvoju ostanu u svojim kućama i podržimo njihovu stigmatizaciju i diskriminaciju?
Ukoliko postoje situacije kada je neophodno uključiti dete u obrazovanje, makar na ovakav način, potrebno je strogo definisati kriterijume na osnovu kojih se može odobriti da se školuje kod kuće, ili na daljinu, i ko to može da radi.
Obrazovanje i vaspitanje učenika sa izuzetnim sposobnostima
Član 11.
Učenik sa izuzetnim sposobnostima ima pravo na individualni obrazovni plan koji omogućava da se njegov razvoj i napredovanje odvija prema sposobnostima i interesovanjima, u skladu sa Zakonom.
Učenik sa izuzetnim sposobnostima upisan u prvi razred srednje muzičke, odnosno baletske škole, koji je završio sedmi razred osnovne škole ima pravo da polaganjem razrednih ispita završi školu.
Učenik sa izuzetnim muzičkim, odnosno baletskim sposobnostima ima pravo da stiče muzičko ili baletsko obrazovanje i vaspitanje na osnovu jedinstvenog školskog programa za talente koji se donosi na osnovu nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnog plana i programa muzičkog ili baletskog obrazovanja i vaspitanja.
Zašto se samo oni izdvajaju? Talenat se može izraziti i u drugim oblastima, koje su jednako zahtevne fizički i psihički. Ako je neko sa 13 godina reprezentativac i takmičar u oblasti karatea, plivanja, košarke ili fudbala, zar to nije talenat? Ili već tada govori dva jezika i ide na takmičenja. Talenat je, dakle, samo balet i muzika?
Jezik ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada
Član 12.
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika.
Škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu sa zakonom.
(…)
Zato se i nazivaju manjinama jer ih ima malo. Predlažemo ili potpuno brisanje ovog člana ili smanjivanje kvote za održavanje časova jezika. Mađari ne mogu nikada da imaju problem sa održavanjem ovih časova svog maternjeg jezika, ali to imaju Slovaci i posebno Rusini, jer su oni jedna od najmalobrojnijih manjina ( 15 dece za učenje rusinskog jezika je moguće skupiti samo na nivou 4 ili 5 škola) te je ova odredba direktno kršenje prava manjina garantovanih Ustavom Republike Srbije.
IV. PROGRAMI I ORGANIZACIJA
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
Nastava kod kuće i na daljinu
Član 37.
Roditelj, odnosno staratelj ima pravo da organizuje svom detetu osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće.
Roditelj, odnosno staratelj je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je dete, odnosno učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.
Škola iz stava 2. ovog člana dužna je da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa nastavnim planom i programom.
Osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.
Za učenika sa smetnjama u razvoju koji stiče obrazovanje kod kuće ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih standarda.
Nastava može da se ostvaruje, na zahtev roditelja, odnosno staratelja i kao nastava na daljinu.
O obrazovanju na daljinu škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava, potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja.
Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika kod kuće i na daljinu.
Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće i nastave na daljinu propisuje ministar.
Smatramo da ovakav član ne donosi nikakva dobra rešenja i da ga treba izbaciti iz Zakona:
1.u najboljem ineteresu svakog deteta je socijalizacija i aktivno uključivanje u društveni život sa svojim vršnjacima, u tom smislu ovaj član je u suprotnosti sa strateškim ciljevima Strategije osnovnog obrazovanja gde se navodi da je potreban 100%tni obuhvat dece, naročito dece iz marginalizovanih grupa, i druge strateške ciljeve koji se odnose na podizanje kvaliteta obrazovanja, što se ovim nikakno ne postiže. Strategije bi trebalo da su dokumenti iznad Zakona na koje se zakoni oslanjaju i sa čime se usklađuju.
2. deci koja žive daleko od škole potrebno je obezbediti prevoz a ne ohrabrivati izolovanost.
3. Deci koja su na dužem kućnom ili bolničkom lečenju je već od ranije Zakonom omogućeno učenje kod kuće ili u bolnici uz odgovarajućeg učitelja.
Smatramo da je nastava kod kuće, ovako kako je predstavljena potpuno neizvodljiva i neprimerena, naročito ako polazimo od činjenice da je u najboljem interesu dece da se socijalizuju, uključuju u život zajednice, ostavruju interakciju sa svojim vršnjacima.
Koliko smo napora uložili da realizujemo inkluzivni program, a koliko dece iz marginalizovanih grupa ostaje i dalje nevidljivo za sistem? Ovakav zakon će još više da gurne u zapećak te grupe, a dok se utvrdi da li su deca stekla pravo na prelazak iz razreda u razred, prošla je već cela godina ili dve! Nema nikakvog razloga za uvođenje ovakvih stavki u Zakon!
Dalje, ako se uvodi školovanje kod kuće ono mora da bude jasno definisano, da postoji plan i program, da bude obezbeđena pomoć i resursi roditeljima za izvođenje nastave. Nije valjda da bi roditelji bili i učitelji svojoj deci? Obrazovanje na daljinu (se izvodi putem računara, što ovde nije precizirano) i nije uopšte preporučljivo za decu u nižim razredima osnovne škole kao osnovni vid obrazovanja, što zbog provođenja previše vremena za računarima, što zbog značaja razvoja fine motorike kod tako male dece (pisanje,slikanje, i sl)
Na razvojnom stadijumu na kom se nalaze deca u nižim razredima osnovne škole ovo svakako ne ide u prilog. Već je regulisano da deca na dužem bolničkom ili kućnom lečenju ostvaruju ovakvu mogućnost školovanja i ne vidimo svrhu da ova mogućnost važi za svu decu. Škola, osim obrazovne treba da ima i vaspitnu ulogu i vrlo je značajna za proces socijalizacije dece.
Druga važna komponenta i vrlo diskutabilna jeste kompetencija roditelja/ staratelja za obrazovanje deteta.
Šta bi se desilo ako se na kraju godine pokaže da roditelj/staratelj nema tu kompetenciju id a dete ne može da položi ispite?
Koliko može biti u interesu deteta da izgubi čitave školske godine dok se ne ustanovi da nema odgovarajuću nastavu kod kuće? Iako se ovo praktikuje u mnogim zapadnim zemljama, ishodi su krajnje dikutabilni.
Član 40.
Prevencija nasilja, narkomanije, alkoholizma i maloletničke delinkvencije u školi ostvaruje se u skladu sa Zakonom, na osnovu programa koji je sastavni deo školskog programa.
U realizaciju programa prevencije i rešavanja konflikata uključuju se roditelji, partneri iz lokalne zajednice, institucije kulture i sporta, vršnjački i drugi posrednici, odnosno lica obučena za posredovanje u rešavanju konflikata.
Član dopuniti da je škola obavezna da postupa u skladu sa Posebnim protokolom za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Ovo je IZUZETNO važna stavka imajući u vidu situaciju u školama kada je nasilje u pitanju.
Obrazovanje u inostranstvu
Član 55.
Za decu građana Republike Srbije koji su na privremenom boravku u inostranstvu može da se obezbedi dopunsko osnovno obrazovanje i vaspitanje po posebnom nastavnom planu i programu.
Potrebno je bliže definisati kako se tačno ovo sprovodi? Da li je to obrazovanje besplatno i ko ga sprovodi? Ovo je besmislen član ukoliko se ne da više detalja. Inače, plan je preobiman, da li su oni koji su taj plan izradili svesni da deca u inostranstvu nemaju dovoljno znanja da bi se taj plan sprovodio i da treba napraviti plan koji je realan da bismo mogli da ga primenjujemo u školama u inostranstvu.
Naši komentari su takođe integrisani u komentare Mreže organizacija za decu Srbije MODS.