Jedna stara afrička poslovica kaže: „Potrebno je celo selo da se odgaji jedno dete”.
To je poziv za svakog od nas da odigra svoju ulogu u izgradnji idealnog „sela”. Mi smo svi kolektivno odgovorni za našu decu i budućnost koju će naslediti.
Da bi se povećao procenat dojenja, moramo proširiti naš savez i rad izvan oblasti dojenja i zajedno postići održivi razvoj i ljudska prava gde su prava deteta i prava žena neodvojiv deo. Da bismo kao društvo pružili punu podršku majkama da doje, potrebno je prevazići mnoge izazove: neadekvatne vladine politike, nedostatak informacija i saveta, nedostatak podrške zajednice, agresivna reklamiranja i prodaja zamena za majčino mleko.
O tome kako Udruženje RODITELJ obeležava Svetksu nedleju dojenja 2016 pogledajte OVDE
Ovogodišnja tema Svetske nedelje dojenja fokusirana je na 17 Ciljeva održivog razvoja (COR) koje su države širom sveta odredile da treba postići do 2030. godine.
Ciljevi održivog razvoja, postavljeni na Milenijumskim ciljevima razvoja, obuhvataju ekološke, ekonomske probleme i problem ravnopravnosti među ljudima. Ciljevi održivog razvoja teže da se pozabave uzrocima siromaštva u svetu i da ponude viziju rešenja koji bi bio prihvatljiv za sve ljude sveta. Svetska nedelja dojenja 2016 označava novi početak zajedničkog rada sa ciljem da se postigne održivi razvoj kroz zaštitu, promociju i podršku dojenja.
Zašto je ovo važno?
Novi dokazi predstavljeni u medicinskom časopisu „Lanset“ (the Lancet), potvrđuju da bi dojenje moglo da spase 823.000 dečijih života i da uštedi 302 milijarde dolara na globalnom nivou godišnje.
Dojenje postavlja temelje za dobro zdravlje dece, kako kratkoročno tako i dugoročno, a ima prednosti i za majku. Međutim, procenat dojene dece u svetu ostao je nepromenjen u poslednje dve decenije. Manje od 40 odsto dece mlađe od šest meseci je isključivo dojeno. Činjenice govore da mnoge žene nailaze na prepreke kad je dojenje u pitanju. Često dobijaju netačne informacije od medicinskog osoblja, nedovoljno podrške da doje od strane muških partnera sa kojima dele životni prostor, nemaju pristup stručnim savetovalištima za dojenje, suočavaju se s agresivnim marketingom zamena za majčino mleko ili su primorane da se vrate na posao ubrzo nakon porođaja.
Svetska nedelja dojenja ove godine povezuje stvaraoce promena na nivou zajednice, države i regiona, koji pozivaju na globalne akcije.
Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2016:
1. Informisanje javnosti o činjenicama da postizanje Ciljeva održivog razvoja može biti olakšano ako se poboljšaju dojenje i ishrana dece i mladih.
2. Čvrsto sidro – Usidriti dojenje kao ključni deo održivog razvoja.
3. Podsticaj raznovrsnosti delovanja na svim nivoima u vezi s dojenjem i ishranom dece i mladih.
4. Angažovanje i sarađivanje u većem obimu u vezi s promocijom, zaštitom i podrškom dojenja.
ISHRANA, BEZBEDNOST HRANE I SMANJENJE SIROMAŠTVA –
Činjenice i brojke:
– Neuhranjenost, uključujući i podoptimalno dojenje, stoji iza 45 odsto svih smrti dece starosti ispod 5 godina, svake godine
– Smanjiti zaostajanje u rastu moguće je u roku od 1.000 dana, od začeća do druge godine starosti
– Rani potezi u prevenciji niske porođajne težine, zaostajanja u rastu, i ranog iniciranja isključivog dojenja mogu doprineti smanjenju rizika od kasnije gojaznost i hroničnih bolesti
– Nedojenje se povezuje sa ekonomskim gubicima od oko 302 milijarde dolara godišnje ili 0,49 odsto od svetskog bruto nacionalnog dohotka
OPSTANAK, ZDRAVLJE I DOBROBIT –
Činjenice i brojke:
– Finansijski troškovi programa za implementaciju SZO / UNICEF Globalne strategije za ishranu novorođenčadi i male dece u 214 zemalja se procenjuje na oko 130 dolara za jednog živorođenog. „Ulaganje u efikasne usluge za povećanje i održavanje stope dojenja najverovatnije će obezbediti povratak u roku od nekoliko godina, možda čak i u toku jedne godine.“
– U proseku , bebe koje su dojene imaju za 2,6 poena viši koeficijent inteligencije od beba koje nisu dojene, s tim da rezultati mogu da budu i veći što duže traje dojenje.
– Dojenje pruža osnovu za doživotno zdravlje i blagostanje. Deca i majke koje ne doje izloženi su većim rizicima uključujući akutne i hronične bolesti kod dece i tumore dojke i jajnika kod majke.
– 823.000 dece godišnje umre zbog nezadovoljavajuće načina ishrane novorođenčadi.
– 20.000 smrtnih slučajeva zbog raka dojke mogu se izbeći ako majke doje.
RAVNOPRAVNOST POLOVA I ZAPOŠLJAVANJE
Majčino mleko je osnovni izvor hrane koji je neophodno zaštititi. Oko 830 miliona žena, uglavnom iz zemalja u razvoju, nema adekvatnu socijalnu zaštitu, naročito na poslu. Žene su često primorane da prihvataju manje plaćene i lošije poslove. Međutim, vlade širom sveta ističu da je učešće žena u radnoj zajednici rešenje za ekonomski rast, ravnopravnost polova i smanjenje siromaštva. Da bi se smanjio jaz među polovima na poslu, svakoj radno angažovanoj ženi je potrebna podrška da bi efektnije mogla da kombinuje posao sa roditeljstvom, uključujući i dojenje, kao što su plaćeno porodiljsko odsustvo, plaćene pauze za dojenje, fleksibilno radno vreme i sobe za dojenje.
SREDINA I KLIMATSKE PROMENE
– Mleko je „prirodna, obnovljiva hrana“ koja je ekološki bezbedna, proizvedena i isporučena do potrošača bez zagađivanja, pakovanja ili otpada.
– Proizvodnja i upotreba formule prouzrokuju izbacivanje gasa staklene bašte (GHG) koji ubrzava globalno zagrevanje, a takođe izazivaju zagađenje i toksična isparenja sa deponija.
– 720.450 tona mlečnih formula prodaje se na godišnjem nivou u šest azijskih zemalja, a to stvara skoro 2,9 miliona tona GHG. Ovo je ekvivalentno sa skoro 7.000 miliona milja koje pređe prosečno putničko vozilo ili 1,03 miliona tona otpada poslatih na deponije.
– Procenjuje se da je potrebno više od 4000 litara vode za proizvodnju 1 kg adaptiranog mleka u prahu.
– Dojenje znači manje gasova staklene bašte, uništavanja životne sredine i zagađenja.
– Dojenje pomaže prelazak na niskokarbonsku ekonomiju sa one bazirane na fosilnim gorivima. Nije potrebna struja za proizvodnju mleka i ne zahteva gorivo za
transport, tako se smanjuje zagađenje ugljen-dioksidom, glavnim gasom staklene bašte.
Možemo opstati kao vrsta samo ako prepoznamo ovaj balans i međusobnu zavisnost.
