Već na razgovoru za zapošljavanje devojke moraju da odgovore na pitanje da li planiraju porodicu. Radnice koje zatrudne često dobijaju otkaz ili im se ne isplaćuju nadoknade, a po povratku sa porodiljskog odsustva čeka ih niže radno mesto.
Sudeći po dopisima, mejlovima i pozivima koji stižu na adresu Pressa od početka velikog serijala o položaju radnika, u „divljem“ srpskom kapitalizmu najgore su prošle trudnice. Njih poslodavci šikaniraju bez ikakvog pardona. Vrlo često im sleduje otkaz čim ostanu u drugom stanju, a srećnice koje sačuvaju posao neretko su, po povratku sa porodiljskog odsustva, izložene prebacivanju na niže i slabije plaćeno mesto.
Intimno pitanje
Surovost šefova demonstrira se još tokom razgovora za posao, pa je neizostavno pitanje da li ste udati i da li planirate uskoro dete. Posao najčešće nećete dobiti ako ste na drugo pitanje dali potvrdan odgovor. Iako je osnivanje porodice krajnje intimna stvar, većina žena sa izvesnim strahom saopštava novosti šefu, strahujući od njegove reakcije.
Inspekcija: Prekršajne prijave
Inspekciji rada najčešće se obraćaju trudnice kojima kasni ili nije isplaćena naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva.
– Takođe, ima slučajeva da poslodavac ne izda rešenje o porodiljskom odsustvu. Inspekcija rada tada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca. U prvih sedam meseci 2011. godine Inspekcija rada je ukupno donela 660 rešenja koja se odnose na isplatu zarada, kako za žene na porodiljskom odsustvu, tako i za ostale zaposlene, kojima je konstatovano kašnjenje ili im nisu isplaćene zarade – kažu u Inspekciji rada.
-Žena vidi to kao radosnu vest, a poslodavac samo sabira troškove i planira zamenu. Na razgovoru za posao u jednoj poznatoj banci posle nekoliko minuta pitali su me da li planiram da zasnujem porodicu. Rekla sam da planiram, mada ne u skorijoj budućnosti, jer imam tek 25 godina, ali su moje šanse za posao pale u vodu. Oni čak nisu ni sakrili razočaranje, pa mi je čovek koji me je intervjuisao rekao da su im potrebni ljudi na koje mogu dugoročno da računaju – opisala je svoje iskustvo za Press I. J. iz Beograda (sva imena u tekstu poznata redakciji, ali smo iz razumljivih razloga koristili inicijale).U slučaju da se i dođe do posla, tu je prepreka poznata kao blanko otkaz. To znači da prilikom sklapanja ugovora o radu poslodavci poturaju zaposlenima da potpišu i otkaze bez upisanog datuma, koje aktiviraju u slučaju njihove bolesti, a najčešće trudnoće.I trudnice koje su na plaćenom odsustvu takođe se suočavaju sa mnoštvom problema. Preti im se otkazima, smanjujem plata, a nadoknada se neredovno isplaćuje. Tu nije kraj mukama, pa se posle porodiljskog jedna Nišlijka zatekla u čudu.
Saznala sam da je moje radno mesto dodeljeno drugoj koleginici. Poslodavac mi za vreme trudničkog odsustva nije redovno isplaćivao naknadu i morala sam da ga prijavim Inspekciji rada. Počeo je da mi preti, a kroz pola godine je kroz sistematizaciju našao način da me otpusti – priča za Press Ivana P.
Nisu ni prijavljene
Koordinator Udruženja „Roditelj“ Bojana Selaković tvrdi da je zabluda da se ovakve stvari dešavaju samo u malim firmama.
– Ovakvo bahato ponašanje prema trudnicama rasprostranjeno je i u državnim firmama, ministarstvima, organima lokalne samouprave, bankama koje se busaju da vode društveno odgovorno poslovanje – navodi ona, i dodaje:
– Žene koje rade po ugovoru, na određeno vreme, čim zatrudne, po pravilu dobijaju otkaz. Dešava se da žena zatrudni i mora da koristi trudničko bolovanje, a onda iskrsne problem plaćanja naknade. Većina žena nije prijavljena na pun iznos plate koju prima. Poslodavci su neažurni po tom pitanju i mi smo početkom godine pokrenuli inicijativu da se sve naknade za trudničko i porodiljsko isplaćuju ženama direktno, umesto preko poslodavca – navodi naša sagovornica.
Usledio je, kaže odgovor nadležnih da bi to bio preveliki teret za državu u ovom trenutku.
– To znači da državi odgovara da poslodavci budu neažurni. A nama se javljaju žene kojima maltene prođe porodiljsko, a ne dobiju naknadu. Država bi morala da počne da promoviše oblike fleksibilnog radnog vremena. Da omogući da se radi po četiri sata dnevno i onda žene ne bi ni imale potrebu da 12 meseci sede kod kuće i ne bi bile na teretu državi – pojašnjava Selakovićeva.
Izvor: PRess, Infostud – 23.08.2011
