Udruženje RODITELJ upućuje javni apel svim predstavnicima institucija u Srbiji, svim građanima koji mogu da utiču na zaštitu materinstva kod nas.
Narednih dana Udruženje RODITELJ će na ovu temu razgovarati sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i predstavnicima drugih relevatnih institucija – UNICEF- a, Batuta… Prenosimo dopis upućen državnim organima u celosti:
U Srbiji, svake godine rađa se sve manje beba. Problem nataliteta u Srbiji je pitanje sistemske podrške porodici kao ćeliji društva, a ona izostaje. Podrška je segmentarna i prisutna u nedovoljnoj meri da bi se očuvale generacije, ali i stvorile nove.
Šta VI činite, i šta možete da učinite za zaštitu majčinstva i roditeljstva?
Povod ovom dopisu jeste obeležavanje Svetske nedelje dojenja koja se na globalnom nivou obeležava prve nedelje avgusta u cilju podizanja pažnje najšire javnosti ne samo o značaju dojenja kao najzdravije ishrane beba, nego i značaju podrške koje imaju majke širom sveta.
Ovogodišnja tema Svetske nedelje dojenja odgovara na poslednje “odbrojavanje” Milenijumskih ciljeva razvoja koje su postavile vlade zemalja članica Ujedinjenih nacija u cilju smanjenja siromaštva, promociji zdravlja i održivom razvoju do 2015. godine.
Kako je dojenje povezano sa Milenijumskim ciljevima?
Podrška dojenju nije izolovana podrška majci u određenom periodu u njenom životu, kako na prvi pogled može da izgleda. Podrška dojenju nužno sa sobom povlači i unapređenje zdravstvene brige i zaštite majke i deteta, stvaranje povoljnije klime na radnom mestu i poslovnog okruženja, povećanje usluga u zajednici koje olakšavaju svakodnevni život, podršku samohranim majkama, unapređenje zakonskih okvira – strategija i lokalnih planova koji se odnose na zdravstvenu i socijalnu zaštitu ali i rodnu razvnopravnost i borbu protiv diskriminacije.
Da li su akcije vlade u našoj zemlji dovoljne da zaštite, ispoštuju i ispune prava majki i ako nisu, šta nedostaje?
Da li se kao društvo dovoljno brinemo o majkama? Da li imamo zakone koji omogućavaju dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite trudnicama, majkama i deci? Da li imamo zakone koji štite majke od diskriminacije prilikom zapošljavanja i na radnom mestu? Da li se majkama zaista u praksi pruža mogućnost da nastave dojenje i nakon povratka na posao? Da li je finansijska podrška adekvatna i pravična prema svim majkama? Da li postoje mehanizmi koji će sprečiti da se na osnovu pojedinačnih slučajeva generalizuje tj konstatuje da majke zloupotrebljavaju postojeće mere i beneficije?
Da li možemo da utvrdimo prepreke i izazove i pronađemo mesta za unapređenje politika i praksi koje podržavaju majčinstvo na svakom nivou, unutar svakog sektora? Da li smo kao društvo spremni da preduzmemo korake koji će nas voditi ka tome? Da li zaista shvatamo dugoročne dobiti koje može da stvori podrška majkama u ovom trenutku?
Zakonski okvir u Srbiji
Zakon o radu i položaj majke
- U cilju promocije najzdravijeg načina ishrane beba, ali i zaštite materinstva, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije je izmenama i dopunama Zakona o radu 2013. i 2014. godine dodatno unapredilo položaj trudnica i porodilja i proširilo zaštitu i na žene koje rade i doje dete.
- Zaposlena žena koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta ima pravo na jednu ili više pauza u toku radnog dana ili skraćenje radnog vremena u trajanju od 90 minuta kako bi mogla da doji svoje dete. Pored zaštite trudnica koje rade na naročito teškim poslovima, poslodavac je, prema novim izmenama Zakona o radu, i zaposlenoj koja doji dete dužan da nađe odgovarajući posao koji neće štetiti zdravlju majke i deteta.U nedostatku takvog posla, dužan je da ženi koja doji obezbedi plaćeno odsustvo. Ženama koje rade i doje dete poslodavac ne može da uvede noćni ni prekovremeni rad.
Da li praksa zaista prati ovo zakonsko pravo?
- Načelno, majka i materinstvo se podržava ali nema suštinskog razumevanja za položaj zaposlene majke malog deteta. Ona se i dalje smatra pasivnom korisnicom milosrđa države, umesto aktivnom građankom koja je zaradila svoj novac koji prima tokom porodiljskog, a takođe rođenjem deteta donela na svet jednog novog građanina koji će sutra doprinositi ovom društvu samo ako ga društvo prihvati sa uvažavanjem već u trenutku rođenja.
Mesta za unapređenje:
Generalno, sistemska zaštita materinstva nije na zavidnom nivou a diskriminacija je i dalje prisutna prilikom zapošljavanja žena. Kao poslodavci treba da razvijate atmosferu na radnom mestu koja je prijateljska prema majkama tako što ćete podržati pauze za dojenje, osnivanje jaslica i prostora gde se može dojiti i zagovarate za bolju primenu Konvencije o zaštiti materinstva koju je donela Međunarodna organizacija rada1 2000. godine, a koju je naša zemlja usvojila.
Pružanje podrške zaposlenim majkama na radnom mestu znatno umanjuje stres i omogućava veću produktivnost. Prihvatite i podstičite da i očevi uzimaju potrebne dane odsustva za dete, kako žene ne bi bile preopterećene time i mogle nesmetano da rade. Zalažite se za ravnopravnost koja ne podrazumeva samo iste uslove rada, nego podstiče i podjednake obaveze oko porodice. Politike poslovanja koje pružaju ovakvu podršku stvaraju lojalne radnike.
Dodatni vidovi podrške majčinstvu i roditeljstvu jesu i različite usluge u zajednici koje treba razvijati, podržati i promovisati a to su razni oblici savetovališta i grupa podrške za dojenje, aktivnosti na podršci roditeljima u ranom razvoju dece i slično. Nosioci ovakvih aktivnosti su uglavnom predstavnici civilnog sektora koji često ostaje neprepoznat kao kompetentan i nedovoljno podržan od strane sistema, i shvaćen kao kompeticija a ne komplementaran onome što sistem nudi.
Centri za rani razvoj koje je Udruženje RODITELj pokrenulo uz podršku kancelarije UNICEF-a u Srbiji 2012. godine, sada postoje u 4 grada u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Ruma i Niš) i upravo su mesta gde se pruža podrška kroz savetovanja i radioničarski rad majkama i očevima i to od perioda rođenja deteta. Ovi centri predstavljaju vredan resurs u zajednici i u velikoj meri doprinose postojećim programima sistema (zdravstvene i socijalne zaštite) koji nemaju dovoljno kapaciteta da se podrobnije bave savetodavnim radom i podrškom.
Zdravstvena zaštita majke i deteta
2011. godine radna grupa pri Ministarstvu zdravlja donela je Standarde za unapređenje zdravstvene zaštite majke i deteta koji još nisu u potpunosti integrisani u odgovarajući zakonski okvir. Ovi standardi podrazumevaju unapređenje porodilišta u cilju obnavljanja „Bebi frendli“ programa, razvoj mreža podrške dojenju uz praćenje implementacije Međunarodnog kodeksa o zabrani reklamiranja zamena za majčino mleko.
Mesta za unapređenje:
Kao predstavnici zdravstvenog sistema zalažite se za primenu i praćenje kršenja Kodeksa o reklamiranju zamena za majčino mleko i utvrdite da li postoje politike zaštite od negativnog uticaja industrija u zdravstvenim ustanovama. Postavite postere sa dojenjem i porukama koje promovišu dojenje i ohrabruju majke u ordinacije i čekaonice. Razgovarajte sa kolegama i koleginicama i postarajte se da imate ujednačene stavove o dojenju koji neće zbunjivati majke. Promovišite „Bebi frendli“ inicijativu i unapređenje zdravstvene zaštite majke i deteta u zdravstvenim ustanovama u vašem okruženju. Sarađujte sa nevladinim organizacijama koje se bave ovom temom.
Kao stručna javnost angažujte lokalne medije i šaljite im informacije i saopštenja na temu Svetske i Nacionalne nedelje dojenja ali i u drugim prilikama tokom godine.
Iako napredak postoji, ostalo je još puno “nezavršenog posla” koji zahteva hitnu pažnju donosioca odluka jer ima još dosta prostora da se unapredi položaj žene kroz sveobuhvatnu društvenu brigu o porodici: Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, Zakon o socijalnoj zaštiti, Porodični zakon, Strategija za podsticaj rađanja, Lokalni akcioni planovi za decu, ali i druge lokalne strategije i odluke.
Zaštita majčinstva je zaštita društva: pokažite da ste odgovorni predstavnici zajednice.
Kako dojenje i zaštita majčinstva može da doprinese ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja ali i agendi razvoja za period nakon 2015?
Borba protiv siromaštva:
Zaštita, promocija i podrška dojenju su važni u borbi protiv siromaštva, što je prvi Milenijumski cilj. Dojenje smanjuje efekte ekstremnog siromaštva nudeći bezbednu i održivu ishranu, zdravlje i emocionalnu sigurnost. Dojenje košta mnogo manje nego zamene za majčino mleko. Za adaptirane mlečne formule i prateću opremu može da ode i više od dve trećine kućnog budžeta.
Dojenje je pitanje ljudskih prava:
- Podrška i zaštita dojenja su toliko važni da su uključeni u nekoliko instrumenata Ljudskih prava. Konvencija o pravima deteta (CRC) definiše pravo deteta na najviši mogući standard zdravlja, za koji je dojenje temelj. To predstavlja obavezu države da stvori povoljne uslove majci obezbeđujući mogućnost da doji nakon povratka na posao, ali i stvaranje povoljne društvene klime i u drugim situacijama.
- Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) zahteva od vlada da „osiguraju da porodično obrazovanje uključuje pravilno razumevanje materinstva kao društvene funkcije…“ Stoga nam okvir ljudskih prava omogućava da zahtevamo zaštitu žene od otpuštanja na osnovu trudnoće ili porodiljskog odsustva i pravo na odgovarajuću zdravstvenu negu i socijalnu zaštitu tokom trudnoće i nakon porođaja.
Rodna ravnopravnost i dojenje
Pol je glavna socijalna determinanta zdravlja i ima veliki uticaj na Milenijumske ciljeve razvoja. Rod se odnosi na društvene, a ne biološki izgrađene razlike i odnos muškaraca i žena. Ovi odnosi variraju zavisno od društva i kulture koji su se menjali tokom vremena. Dojenje jeste biološki prerogativ žene ali i očevi imaju direktnu ulogu u pružanju podrške dojenju u svojim porodicama i na javnim mestima.
Gde smo danas?
- Siromaštvo se smanjilo, međutim jedan od osmoro ljudi i dalje gladuje i jaz između bogatih i siromašnih se povećava.
- Nepravilna i nedovoljna ishrana i dalje pogađa oko četvrtinu dece širom sveta, a prekomerna uhranjenosti i gojaznost su u stalnom porastu.
- U poslednje dve decenije, smrtnost dece je smanjena za 40%, ali i dalje skoro 7 miliona dece mlađe od 5 godina svake godine umire od bolesti koje se mogu sprečiti.
- Globalno, smrtnost majki je opala sa 400 na 100.000 živorođene dece1990. godine na 210 u 2010.godini.
2013. godine u Srbiji su usvojene izmene zakona koje majkama omogućavaju pauze za dojenje i zaštitu od otkaza tokom trudnoće, ali generalno zaštita materinstva nije na zavidnom nivou a diskriminacija je i dalje prisutna prilikom zapošljavanja žena
U Srbiji tek polovina beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.
U Srbiji je tek 12,8% procenata isključivo dojene dece mlađe od 6 meseci, a polovina svih beba u Srbiji nije adekvatno hranjena. 2
Zaštita dojenja podrazumeva i preuzimanje potrebnih mera i koraka od strane vlada i lokalnih samouprava u donošenju zakonskih okvira koji štite i unapređuju položaj majke u društvu podstičući svest o značaju dojenja i zaštite materinstva u savremenom svetu.
Podrška dojenju igra veliku ulogu u zaštiti majčinstva i treba da bude kontinuirano prisutna i u porodici, i na radnom mestu, kao svuda u zajednici.
