Suzana M. primljena je prošle nedelje u dom zdravlja na Paliluli jer joj je naglo pozlilo. Pritisak joj je bio 170 sa 110, a otkucaji srca preko 150. Neposredno pre toga, Suzana se sa porodiljskog odsustva vratila na posao gde ju je umesto dobrodošlice sačekao otkaz.
– Zvanično sam otpuštena kao tehnološki višak, mada mi je vlasnik otvoreno rekao da sam pokvarena, da sam ga izigrala i da mu ne trebam sa detetom. Nameravam da ga tužim zbog diskriminacije. Biće to moja reč protiv njegove, ali ne planiram da odustanem – priča Suzana za Danas, navodeći da je kod tog poslodavca bila zaposlena punih sedam godina.
Pre nego što je ostala u drugom stanju, dve radnice u tom kolektivu već su bile na trudničkom. – Kada su koleginice otišle na trudničko, početkom 2009. otvoreno nam je rekao da ako planiramo da ostanemo u drugom stanju, bolje da damo otkaz. Kada sam u maju 2009. saznala da sam trudna, rekao mi je da sam pokvarena i prestao da komunicira sa mnom.
S obzirom na to da sam imala visokorizičnu trudnoću, otišla sam na trudničko. Nakon isteka porodiljskog bila sam na bolovanju, a potom na godišnjem odmoru koji je isticao 16. marta. Dan pre toga otišla sam na posao, gde me je čekalo rešenje o otkazu i otpremnina od 58.000 dinara, za sedam godina rada – priča naša sagovornica. Samohrana je majka i nakon prvobitnog šoka koji je doživela, namerava da istera pravdu i da se vrati na posao.
Suzana, nažalost, nije usamljeni slučaj. Diskriminacija trudnica i mladih majki u našoj zemlji je svakodnevna pojava, a mogućnosti koje poslodavci imaju u kršenju njihova prava gotovo su neograničene. Sagovornici Danasa slažu se da su zakoni puni šupljina, posebno zakoni o radu i protiv diskriminacije, te otvaraju niz mogućnosti da se vlasnici i direktori preduzeća na legalan način oslobode radnica koje im sa decom samo predstavljaju teret.
Često se na razgovorima za posao mladim ženama otvoreno postavlja pitanje da li planiraju decu, što je klasičan oblik diskriminacije. U zemlji u kojoj prema zvaničnim podacima ima 700.000 nezaposlenih, nezvanično više i od milion, mlade žene koje traže posao se ne usuđuju ni da razmišljaju o proširenju porodice, a one koje već imaju posao iz straha da ga ne izgube, retko se obraćaju Inspekciji rada kako bi prijavile diskriminaciju na koju nailaze nakon vraćanja na posao sa porodiljskog.
One se smatraju manje sposobnim, i često im se daju nova radna mesta, manje plaćena u odnosu na ona na kojima su bile pre odlaska na trudničko. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kaže za Danas da je jedan od najdrastičnijih primera diskriminacije žene u Srbiji upravo u sferi rada. – Od žene se traži potpisivanje blanko sporazumnog raskida radnog odnosa ako ostane trudna ili dobija otkaz nakon što ostane u drugom stanju ili za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.
Zakonom je takvo postupanje izričito zabranjeno. U takvim slučajevima žene treba se obrate inspekciji rada, mogu pokrenuti sudski postupak a mogu se obratiti i povereniku za zaštitu ravnopravnosti jer se radi o diskriminaciji na osnovu pola – navodi Petrušićeva. Poverenici su se u proteklih deset meseci obraćale žene koje su diskriminisane tako što su u toku porodiljskog odsustva premeštene na niža i manje plaćena radna mesta ili su dobile otkaz.
– Poslodavci, naravno, te odluke motivišu drugim razlozima i vešto prikrivaju stvarne razloge za njihovo donošenje. One mogu da se obrate inspekciji rada, da pokrenu radni spor zbog nezakonitog davanja otkaza ili povrede prava iz radnog odnosa, kao i parnicu zbog diskriminacije na osnovu pola. Imaju i mogućnost da se obrate povereniku za zaštitu ravnopravnosti i ja ih ovim putem pozivam da to učine – ističe Petrušićeva.
Najčešći način na koji se poslodavci oslobađaju budućih majki, ukoliko one nisu stalno zaposlene već rade na osnovu ugovora o delu, jeste neobnavljanje ugovora, čime radni odnos prestaje. – Ukoliko se desi slučaj da ženi tokom trudnoće ili porodiljskog odsustva istekne ugovor na određeno vreme, poslodavac nije u obavezi da radni odnos produži.
Takav vid radnog odnosa ne daje mogućnost korišćenja bolovanja po osnovu trudnoće i porodiljskog odsustva, što predstavlja školski primer diskriminacije, imajući u vidu da broj žena koje su angažovane na ovaj način nije zanemarljiv, naročito u organima državne uprave i lokalne samouprave – kaže za Danas koordinatorka pravnog savetovališta udruženja Roditelj, Bojana Selaković.
Iako je reč o diskriminaciji, zakon takvu mogućnost dopušta. Poslodavci nisu u obavezi da produže ugovor o delu ženama koje ostanu u drugom stanju. Stvar je njihove dobre volje da li će to uraditi. Druga grupa žena koja se javlja pravnom savetovalištu Udruženja predstavljaju mlade majke, vrlo često i samohrane, koje su u stalnom radnom odnosu, a dobijaju otkaze zbog netolerancije poslodavaca na njihova odsustva i nemogućnost prekovremenog rada.
Formalno one dobijaju otkaze iz nekog od zakonski dozvoljenih razloga a suštinski je za to zaslužan njihov majčinski status. Najčešći razlog za dobijanje otkaza koji se navodi jeste – tehnološki višak. Direktor Inspektorata za rad Predrag Peruničić kaže za Danas da je odredbama Zakona o radu izričito propisano da zaposlena žena ne može biti proglašena tehnološkim viškom niti joj može prestati radni odnos po bilo kom drugom osnovu za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva.
– Ako je u pitanju rad na određeno vreme, u najvećem broju slučajeva radni odnos trudnicama i porodiljama prestaje istekom ugovora na određeno vreme. Ukoliko je zaposlena žena, koja je radila na određeno vreme, ostvarila pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, poslodavac ima obavezu da joj isplaćuje naknadu zarade do isteka ugovora o radu na određeno vreme, a po isteku ugovora potrebno je da se javi Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Da bi zaposlena bila proglašena tehnološkim viškom potrebno je da je prestala potreba za njenim radom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca, a na osnovu postupka predviđenog Zakonom o radu a što će se po podnošenju zahteva utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, odnosno inspekcijskim nadzorom će biti utvrđeno da li je zloupotrebljen institut tehnološkog viška – naglašava Peruničić. Kada je reč o oblastima u kojima se najviše krši zakon, naš sagovornik kaže da su najčešće pritužbe u vezi sa zaštitom materinstva u oblasti trgovine, ugostiteljstva i pružanja usluga i to kod poslodavaca koji zapošljavaju manji broj radnika.
Bojana Selaković ističe da se na osnovu dosadašnjeg iskustva zaključuje da se ovakvi slučajevi dešavaju i u privrednim i u neprivrednim delatnostima, i u uspešnim i u manje uspešnim kompanijama, pa čak i u organima državne uprave. – Nepisano je pravilo da što je poslodavac renomiraniji i zvučnijeg imena, načini suptilne diskriminacije trudnica i mladih majki su sofisticiraniji i upakovani u šupljine i sive zone postojećih propisa.
Ono što razlikuje naše društvo od ostalih razvijenijih zemalja pre svih, jeste nepostojanje jasnog i preciznog antidiskriminacionog zakonodavstva bez postojanja bilo kakvih šupljina koje bi se mogle koristiti za narušavanje rodne ravnopravnosti i nedostatak kontinuiranog nadzora postojećih mehanizama. Inspektorat za rad nadležan je za kontrolu sprovođenja Zakona o radu, ali reaguje isključivo po prijavama zaposlenih. Takođe, u odnosu na ostale zemlje, rad sa skraćenim radnim vremenom, iako zakonski utemeljen, u Srbiji nije dovoljno iskorišćen.
Ukoliko bi se i država uključila u promovisanje ovog i drugih fleksibilnih oblika radnog odnosa koji postoje na Zapadu, diskriminacija trudnica i zaposlenih majki mogla bi da bude smanjena, jer u tom slučaju žene i sa malim bebama mogu da budu radno angažovane kraći broj sati dnevno i nedeljno a da njihova deca to ne osete.
Takođe, takva vrsta angažmana ne bi zahtevala ni porodiljsko odsustvo od 12 meseci, što bi uticalo i na rasterećenje budžeta namenjenog finansijskoj podršci porodicama sa decom – naglašava Selaković. Ona dodaje da redovnim nadzorom Inspekcije, a ne reagovanjem samo po prijavi, država može i mora da stane put sve više rasprostranjenoj negativnoj praksi diskriminacije mladih majki.
Zabrane i neisplaćivanja Potpisivanje blanko sporazumnih raskida ugovora o radu, iznuđivanje informacija o ličnom i porodičnom statusu, pre svega planovi koji se odnose na ostvarivanje materinstva, neisplaćivanje naknada tokom porodiljskog odsustva, otkaz ugovora o radu nakon isteka porodiljskog odsustva, formalno iz nekog od zakonski dozvoljenih razloga, a suštinski zbog sticanja statusa majke malog deteta koji podrazumeva češća odsustva i nemogućnost prekovremenog rada, zahtevanje prekovremenog rada pod pretnjom otkaza ugovora o radu, majki dece do tri godine i samohranih majki, zabrana korišćenja odsustva radi nege deteta ocu deteta kada za to postoje zakonski uslovi, samo su neki od vidova diskriminacije mladih majki u Srbiji.
Kazne za poslodavce Poslodavac sa svojstvom pravnog lica koji prekrši zabranu diskriminacije u odnosu na prava majki zaprećena je novčana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu kaznom od 40.000 do 50.000 dinara. Novčanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara može da se kazni poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta a odgovorno lice u pravnom licu kaznom od 30.000 do 50.000 dinara.
Izvor: Danas, b92.net, 01.04.2011. godine
Izvor fotografije www.stockvault.net.
